Auto-industrija pred transformacijom: Šta srpske kompanije mogu da uče od Tojote, a šta Evropa od Srbije?

Foto: Tanjug/AP

• Srbija ima značajan udeo izvoza u automobilskoj industriji

• Predstojeća digitalizacija doprinosi uprošćavanju procedura

• EDI standard koristi se u Srbiji, ali ima stručnjaci ocenjuju da ima prostora da se to unapredi

Polovinu domaćeg izvoza u Nemačku, koja je prva izvozna destinacija Srbije, čine proizvođači auto-komponenti, rekao je danas predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež na Digital AutoTech Forumu.

Čadež je istakao je da u sektoru proizvodnje auto-delova i auto-komponenti u Srbiji posluje više od 200 kompanija koje zapošljavaju oko 100.000 ljudi.

U uvodnom obraćanju na forumu posvećenom digitalnoj transformaciji u sektoru automobilske industrije, rekao je da treba imati u vidu koliko se industrija promenila, te da se teme poput digitalne transformacije i veštačke inteligencije iznova nameću i prožimaju sa ostalim.

Šta predstoji?

U stručnom delu skupa, govorilo se o prednostima i izazovima elektronskog poslovanja i procesa digitalizacije, zatim o digitalizaciji lanca snabdevanja u automobilskom sektoru i srodnim temama.

Predstavnici auto-industrije iz Poljske istakli su važnost elektronske razmene podataka (EDI), čime se napušta tradicionalni "papirni pristup" i prelazi na elektronsko komuniciranje narudžbenica, faktura i sličnog.

"U auto-industriji to je jedna od najnaprednijih logističkih stvari", istakli su.

Kao dobar primer dali su iskustvo Tojote, za koju kažu da ima "osam fabrika u šest evropskih zemalja - sa sofisticiranim proizvodnim predviđanjem".

Ističu da kompanija nema mnogo dobavljača, te da je ih je oko 700, ali da su procesi pojednostavljeni, te da nema mnogo konfigurisanih modela za poručivanje.

"Imate osnovne pakete, ali ih možete prilagoditi i reći: 'Želim veći displej, hoću takve gume, onakvu boju krova'. Šta vam padne na pamet! To je jednostavnije, u tome je Tojota veoma dobra", ocenjuju.

E-uprava

Istakli su i da im je zadovoljstvo što u Srbiji govore o e-fakturama, koje su ovdašnjim preduzetnicima dobro poznate.

"Možda je samo Italija u Evropi bolja od vas u tome", kažu uz napomenu da će ovakav način poslovanja biti obavezan za sve evropske zemlje u narednih četiri do šest godina, te da Nemačka u okvirima granica to još uvek ne mora da čini, ali da npr. u saradnji sa Srbijom - mora.

Među izazovima istakli su i pitanje ljudskog kapitala, tj. obučenosti zaposlenih.

"U Škodi od 35.000 zaposlenih u jednom času niko nije bio upoznat sa EDI. To je bila čudna situacija, kritično za biznis. Ljudi koji se bave digitalizacijom danas su preopterećeni poslom. Pomoći će vam u nekom času, ali morate imati svoje ljude posvećene tom cilju", ističu.

Takođe ocenjuju da primena veštačke inteligencije još nije zaživela u auto-industriji, ali da je to očekivano.

Najavljena električna i hibridna vozila

Direktor Automobilskog i mobiliti klastera Srbije Igor Vijatov potvrdio je najave za proizvodnju dva električna automobila.

"Trenutno se pripremaju dva nova vozila. Jedan je fiat panda, drugi je citroen C3. Oba ta vozila će biti potpuno električna vozila. I sa time će da se krene, a Fiat ima u planu da tokom 2025. godine takođe napravi fiat pandu i citron C3, koji će biti hibridna vozila. Masovna proizvodnja bi mogli biti krajem godine. Bitno je da to bude vozilo kakvo treba i da bude sa privlačnom cenom.

U Srbiji ima oko 90.000 ljudi koji su zaposleni u automobilskoj industriji. Nemam podatke za 2023. godinu, ali znam da je promet u 2022. bio nešto veći od 2 milijarde evra, što se ne čini mnogo, ali to i jeste mnogo zato što su taj promet napravili faktički dobavljači Fiata. Dve godine skoro ništa nije poizveo i ništa nije ni prodao", navodi.

Ističe da se ovdašnja automobilska industrija uglavnom sastoji od kompanija koje su strane ivesticije.

"Imamo vrlo velike kompanije, imamo preduzešća srednje veličine, nemamo mala i srednja preduzeća gde je srpski kapital, koje su apsolutno u srpskom vlasništvu, mada, naravno, mi sve ove kompanije smatramo našim jer su registrovane u Srbiji po našem zakonu", dodaje.

Ističe da se i u Srbiji radi na inovacijama, te da imamo i registrovane patente, da su neke od kompanija pri naučno-tehnološkim parkovima, neke otkupljene, a neke već popularne među korisnicima.

"Inovacije postoje, takođe postoje firme koje se bave EDI standardom, on nije nepoznat u Srbiji, ali sigurno da ima još puno prostora da se objasni ljudima zašto je to bitno i da krenu da komuniciraju pomoću EDI-ja", ocenjuje.

(Ubrzanje.rs)