Srbe varaju na Fejsbuku i Instagramu, za 10 meseci ukradeno 54 miliona dinara: Ovo su cake prevaranata

Foto: Shutterstock

• Građani Srbije najčešće bivaju prevareni putem sponzorisanih oglasa na društvenim mrežama

• Fišing je najzastupljeniji vid prevara

• Broj prijavljenih sajber incidenata je izvesno manji od realnog broja incidenata

Jovan Milosavljević iz Ratela, Nacionalni Cert kaže da je toj instituciji u periodu do 15. oktobra ove godine stiglo nešto više od 1.000 prijava, od čega se 50 odsto odnosilo na tzv. fišing. U razgovoru za Ubrzanje.rs dodaje da se od te polovine čak 80 odsto odnosilo na prevare na društvenim mrežama u vezi sa sponzorisanim oglasima.

Kako je dalje naveo, reč je o oglasima na koje korisnici društvenih mreža klikću jer žele brzu zaradu.

"I onda ulaze u vrzino kolo iz kog je nemoguće izaći. Očekuju da će ostvariti dobit i povući je sa tog računa, koji je navodno otvoren za njihove transakcije", navodi dodajući da je to samo početak, a da potom slede "samo još jedna taksa, još jedan trošak", te da ljudi na kraju ostaju bez sredstava.

Foto: Bojan Marojević

Dodaje i da je bilo primera zloupotrebe logoa poznatih kompanija koje posluju u Srbiji. Navodi da je na meti bila jedna nadaleko poznata kompanija, čiji su ugled zloupotrebili hakeri nudeći zaradu koja se kako vreme protiče uvećava u odnosu na ulog. Ističe da nema šablona, te da se načini prevare razlikuju.

Na održavanju druge Nacionalne sajber konferencije u organizaciji RATEL i RNIDS, rekao nam je i da je broj prijava sigurno veći od broja prijava koje su stigle na adresu Nacionalnog Certa, jer je, kaže, moguće da građani još uvek ne znaju da ta institucija postoji ili koja je njena uloga.

U cilju zaštite od fišinga poziva građane da se informišu na Certovoj platformi za bezbedniji klik gde je putem video primera objašnjeno kako hakeri vrebaju priliku i na koji se način građanin može zaštiti znanjem.

"To je najzastupljeniji tip sajber napada, više od 92 odsto ukupnog broja započinje fišingom", kaže Milosavljević.

Fišing se odnosi na prevare imejlom, a sagovornik ističe sledeće znake upozorenja. Ukoliko se u imejlu poziva na hitnost, kaže, to je znak da treba razmisliti o odgovaranju.

"Čim postoji bilo kakva doza hitnosti, gde se u imejlu traži da se 'hitno klikne' i promeni šifra ili nećete moći da pristupite bankarskom računu, to je prevara. Banka ne traži izmenu podataka niti sme da traži ni onlajn ni preko društvenih mreža ni preko SMS-a", kaže uz napomenu da su i nagrade za "deset godina poslovanja neke kompanije" i "prvih sto korisnika" čest metod za pokušaj prevare.

Foto: B. P.

U Certovom upozorenju navodi se da je bitno obratiti pažnju na adresu sa koje je imejl stigao, na jezik kojim je imejl napisan, jer se mogu provući loše prevedene ili gramatički nepravilne reči i izrazi, kao i na moguće nelogičnost, poput pozdrava iz Srbije u potpisu, a domena neke druge države (koji nije .rs) u imejl adresi sa koje imejl stiže.

Raste šteta od sajber prevara

Na konferenciji se mogla čuti i ocena da je broj evidentiranih prijava izražen u promilima, te da je stvarni broj sajber napada mnogo veći.

U vezi sa prevarama, Milosavljević je rekao da dominiraju Fejsbuk i Instagram, te da je izvesno da nešto nije istinito čim zvuči previše dobro da bi bilo istinito, ali da ljudi i dalje klikću.

"Konstatovali smo da je u 2022. izgubljeno nešto više od osam miliona dinara, nešto više od 80.000 evra, govorimo samo o prijavljenim incidentima i o onim incidentima koji su sadržali taj podatak koliko je novca izgubljeno. Naredne godine taj gubitak je iznosio nešto više od 15 miliona dinara, praktično duplo više u odnosu na prethodnu godinu, dok je do oktobra ove godine izgubljeno više od 54 miliona dinara. Izvesno je da su napadi u konstantnom porastu", rekao je Milosavljević na konferenciji.

Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge RATEL - Nacionalni CERT i Fondacija "Registar nacionalnog internet domena Srbije" (RNIDS) održali su 23. oktobra drugu zajedničku konferenciju posvećenu informacionoj bezbednosti, gde su predstavljene aktuelne teme, inicijative i aktivnosti kojima se podiže svest o pretnjama na internetu, načinima zaštite i bezbednijoj upotrebi interneta.

(Ubrzanje.rs)