Velika tehnološka kompanija masovno zapošljava robote: Šta će biti s čovekom?

Foto: Shutterstock

• Prema podacima iz 2021. godine, bilo ih je 350.000 u kompaniji

• Procenjuje se da bi kompanija godišnje mogla uštedeti čak do 10 milijardi dolara

• Razvoj robotskih centara i više je nego dvostruko skuplji u odnosu na klasična skladišta

Mnogi strahuju da će s daljom primenom veštačke inteligencije i robotike, sve veći broj poslova obavljati tehnologija, odnosno softver i mašine, dok će ljudska radna snaga pasti u drugi plan. Kako se tehnologija bude dalje razvijala i postajala sve efikasnija, prihvatiće je sve veći broj poslodavaca, kojima će doneti uštedu vremena i novca.

A o kakvim se ciframa radi, možemo videti na primeru Amazona, piše Zimo, pozivajući se na Tech Spot. Ova kompanija već godinama u svoja skladišta uvodi robote koji pomažu ljudima, odnosno obavljaju njihov posao. Razvoj i izgradnja takvih robota koštaju milione dolara, ali dugoročno bi im se to moglo i te kako isplatiti. Naime, prema poslednjem izveštaju Morgan Stanleya, zahvaljujući robotima i njihovom radu u skladištima, kompanija bi godišnje mogla uštedeti čak do 10 milijardi dolara.

Amazon je prve robote u svoja skladišta uveo pre desetak godina, ali njihov je broj značajno porastao tokom ove decenije – 2021. je bilo 350.000, da bi se do sredine 2023. taj broj popeo na čak 750.000. Prema spomenutom izveštaju, tokom poslednjih nekoliko godina Amazon je razvio šest novih robota namenjenih skladištima, koji mogu učestvovati u svim skladišnim procesima. Takvi roboti mogu obavljati zadatke poput ljudi – od podizanja i prenošenja paketa do njihovog sortiranja i skladištenja, što čini oko 60 odsto ukupnih troškova upravljanja skladištima.

U septembru prošle godine Amazon je otvorio novi skladišni centar u gradu Šrivportu, u saveznoj državi Luizijani, i to je prvi centar u kojem rade svi Amazonovi roboti predstavljeni poslednjih godina. Tokom perioda najveće potražnje, troškovi rada ovog centra zahvaljujući robotima biće smanjeni za četvrtinu, a ako kompanija do 2030. uspe da 30 odsto svojih narudžbina obradi putem skladišnih centara u kojima rade roboti, uštedeće između 4,5 i 9 milijardi dolara godišnje. Ako ta brojka bude još veća i iznosi 40 odsto, godišnja ušteda mogla bi da dostigne čak 10 milijardi dolara.

Razvoj takvih robotskih centara, naravno, nije jeftin i više je nego dvostruko skuplji u odnosu na klasična skladišta. Dok su troškovi izgradnje klasičnih skladišta oko 200 miliona dolara, robotsko skladište košta oko 450 miliona dolara, dok bi pretvaranje postojećeg skladišta u centar u kojem dominiraju roboti trebalo da košta oko 100 miliona dolara. Iako su u pitanju veliki iznosi, izveštaj Morgan Stanleya pokazuje da se ta ulaganja i investiranje u napredne skladišne robote i te kako isplate.

Dok će učinak robota na troškove Amazona biti izuzetno povoljan, u izveštaju Morgan Stanleya ne pominje se kakav će biti uticaj na ljudske poslove, odnosno da li će zbog robota ljudi ostajati bez posla, pa će s vremenom većinu skladišnih poslova u ovoj kompaniji preuzeti roboti.

(Ubrzanje.rs)