Ilon Mask želi da gradi data centre u orbiti: Prva prednost ima veze sa energijom Sunca

Kako veštačka inteligencija povećava potražnju za ogromnim količinama prostora za skladištenje i obradu podataka, raste interesovanje za data centre u svemiru, piše portal Ars Technica.

Kako prenosi PCPress, iako su neke startap kompanije poput Starcloud već počele da se bave tim problemom, ideja je privukla i pažnju tehnoloških milijardera. U maju je otkriveno da je bivši direktor kompanije Gugl (Google) Erik Šmit kupio kompaniju Relativity Space upravo zbog interesovanja za data centre u svemiru.

Osnivač Amazona Džef Bezos je takođe prognozirao da će se u narednih 10 do 20 godina graditi svemirski centri za podatke na nivou gigavata. Sada se u celu priču uključio i Ilon Mask, čija kompanija SpaceX poseduje i upravlja znatno većom svemirskom infrastrukturom nego bilo koja druga kompanija ili država na svetu.

Nakon što je portal Ars Technica objavio tekst o mogućnostima autonomne izgradnje velikih data centara u svemiru, Mask je na mreži X odgovorio da bi se za tu svrhu mogli koristiti sateliti Starlink.

"Dovoljno je samo uvećati Starlink V3 satelite, koji već imaju laserske veze velikih brzina", napisao je. "SpaceX će to uraditi".

Maskovo interesovanje drastično podiže profil ove mlade industrije. Zagovornici ideje tvrde da su prednosti očigledne: neograničena i besplatna energija Sunca i odsustvo ekoloških posledica koje donosi gradnja centara na Zemlji (gde otpor lokalnih zajednica sve više raste, naravno s dobrim razlogom). Kritičari ipak upozoravaju da je reč o ekonomski neisplativoj ideji i da se potcenjuje količina tehnologije potrebne da bi sve to funkcionisalo.

S obzirom na to da je Starlink već razbio mnoge predrasude pružajući brz internet milionima korisnika širom sveta – i to uz profit – teško da će se ignorisati Maskova vizija da se ista arhitektura primeni i na data centre.

"Glas koji dolazi od velikih imena u industriji vredan je pažnje", rekao je Kaleb Henri, direktor istraživanja u Quilty Space. "Ako počnu da ulažu novac u to, mogli bismo da vidimo novu transformaciju onoga što se radi u svemiru".

Osnovna funkcija data centra jeste da skladišti, obrađuje i prenosi podatke. Sateliti su istorijski već radili mnoge od tih stvari – telekomunikacioni prenose podatke, dok sateliti za snimanje skladište ogromne količine informacija i šalju ih kada prelete zemaljske stanice. U poslednjim godinama, računari na satelitima postaju sve napredniji u obradi podataka, pa bi data centri u svemiru mogli da budu sledeći korak evolucije.

Kritičari s pravom ističu da bi za to bili potrebni ogromni sateliti sa velikim solarnim panelima, kako bi mogli da napajaju sisteme kapaciteta sličnog zemaljskim centrima. Međutim, Starlink V3 sateliti kompanije SpaceX već predstavljaju tehnološki skok bez presedana, navodi Henri.

Sateliti Starlink V2 mini imaju maksimalni kapacitet prenosa od oko 100 Gbps, dok se za V3 verziju očekuje povećanje kapaciteta čak deset puta, na 1 Tbps. Takvi kapaciteti nisu nepoznati u svetu satelita, ali nikada do sada nisu ostvareni u tolikim razmerama.

Za poređenje, kompaniji Viasat je trebalo skoro deceniju i stotine miliona dolara da, u saradnji s Boeingom, napravi satelit Viasat-3 s kapacitetom od 1 Tbps. Taj satelit bi trebalo da bude lansiran naredne nedelje raketom Atlas V.

SpaceX planira da lansira desetine Starlink V3 satelita, Henri procenjuje oko 60, na svakom Starship letu, koji bi mogli da počnu već u prvoj polovini 2026. godine, pošto je već testiran mehanizam za ispuštanje satelita s te letelice.

"Ništa u ostatku industrije satelita ne može da se približi tom nivou kapaciteta", dodao je.

Šta tačno znači "uvećavanje" Starlink V3 satelita još nije jasno, ali ne deluje nerealno da se to dogodi. Prvi operativni Starlink sateliti lansirani su pre nešto više od pet godina, težili su oko 300 kilograma i imali kapacitet od 15 Gbps. Novi Starlink V3 sateliti težiće oko 1.500 kilograma.

(Ubrzanje.rs/PCPress)