Počela rasprodaja, sa tržišta izbrisano 1,7 milijardi dolara: Cena bitkoina obrisala optimizam ulagača

Foto: Shutterstock

Početak februara 2026. godine doneo je snažno prizemljenje za ulagače u bitkoin, brišući optimizam koji je obeležio kraj januara. Nakon što je cena nakratko dotakla skoro 89.000 dolara, usledio je strmoglav pad koji je tržište gurnuo u crveno. Na današnji dan, 2. februara, vodeća kriptovaluta trguje se u nestabilnom rasponu između 74.500 i 77.000 dolara, dok se sabiraju gubici onih najhrabrijih. Probijanje ključnog psihološkog i tehničkog nivoa podrške od 80.000 dolara pokrenulo je lavinu likvidacija, pri čemu je sa tržišta u kratkom roku izbrisano više od 1,7 milijardi dolara vrednosti finansijskih poluga.

Preporučujemo

Iako su mnogi skloni da uzroke traže isključivo unutar kripto-ekosistema, analitičari upozoravaju da je pravi pokretač ove rasprodaje mnogo širi i dublji. Glavni osumnjičeni nije slabost Bitkoina, već snaga i politika američkog dolara. Prema poslednjim podacima, globalna likvidnost dolara doživela je kontrakciju od oko 300 milijardi dolara, što je isušilo kapital dostupan rizičnijoj imovini poput kriptovaluta. Dodatnu nervozu na finansijska tržišta unele su spekulacije o imenovanju novog čelnika američkih Federalnih rezervi (FED). Kao najizgledniji kandidat pominje se Kevin Varš, poznat po svojim "hawkish" stavovima, što tržišta tumače kao jasan signal za strožu monetarnu politiku i kraj ere jeftinog novca. U takvom okruženju bitkoin trenutno gubi svoju ulogu "sigurne luke"; umesto u digitalno zlato, investitori svoj kapital premeštaju u tradicionalne oblike zaštite, poput zlata i srebra.

Ovog puta, za razliku od prethodnih ciklusa, pad nije podstaknut malim ulagačima, već institucionalnim igračima koji su donedavno bili glavni motor rasta. Spot bitkoin ETF-ovi, koji su tokom 2025. godine privukli desetine milijardi dolara, sada beleže masovne odlive. Samo 29. januara iz njih je povučeno čak 818 miliona dolara, dok je BlackRockov IBIT, jedan od najvećih fondova, zabeležio neto odlazak kapitala od više od 317 miliona dolara u jednom danu. Upravo ti finansijski instrumenti, osmišljeni da omoguće lak pristup bitkoinu sa Vol Strita, sada pokazuju svoju drugu stranu, pojačavajući prodajni pritisak i ubrzavajući korekciju.

Koliko je situacija postala ozbiljna, najbolje ilustruje primer kompanije MicroStrategy, najvećeg korporativnog vlasnika bitkoina. Kompanija koju vodi poznati evangelista Michael Saylor nakratko se našla "pod vodom" kada je cena pala ispod njihove prosečne nabavne cene od 76.037 dolara po bitkoinu. Iako se cena brzo stabilizovala iznad tog nivoa, taj trenutak simbolično je označio ranjivost čak i najvećih i najubedjenijih igrača, piše Poslovni. Dodatni pritisak dolazi i sa strane ponude, odnosno rudarenja. Krajem januara ekstremna zimska oluja Fern u Sjedinjenim Američkim Državama primorala je velike rudarske farme, naročito u Teksasu, na privremeno gašenje. To je izazvalo pad ukupne procesorske snage mreže od 30 do 40 odsto, podsećajući tržište na fizičke i energetske ranjivosti koje stoje iza digitalne imovine.

Analitičari iz kuća poput Bitwisea i Amberdata sada otvoreno govore o kraju starog ciklusa. Njihovi podaci pokazuju da su institucionalni tokovi kapitala kroz ETF-ove postali čak 12 puta veći od dnevne ponude novih bitkoina koje rudari plasiraju na tržište. Jednostavno rečeno, potražnja sa Vol Strita, a ne ograničena ponuda novih kovanica, postala je apsolutno dominantan faktor koji diktira cenu. To znači da je bitkoin sada neraskidivo povezan sa globalnim finansijskim tokovima, odlukama centralnih banaka i geopolitičkim kretanjima, čime je ušao u novu, zreliju, ali i znatno složeniju fazu svog postojanja.

Uprkos trenutnom pesimizmu, dugoročni temelji ekosistema i dalje jačaju, pre svega zahvaljujući napretku u regulatornom okviru. U Sjedinjenim Američkim Državama, zakonodavne inicijative poput GENIUS Acta i CLARITY Acta konačno donose potrebnu pravnu jasnoću, definišući šta su digitalne robe, a šta hartije od vrednosti. Pod novom administracijom, čini se da je i Američka komisija za hartije od vrednosti (SEC) zauzela fleksibilniji pristup, čime se smanjuje neizvesnost koja je godinama kočila razvoj. Fokus regulatora u 2026. godini sve je više na platnim stabilnim kriptovalutama (stablecoinima) i njihovoj integraciji sa tradicionalnim bankarstvom, što otvara prostor za nove primene tehnologije.

Istovremeno, tehnološki razvoj ne posustaje, mreže drugog sloja poput Stacksa i Merlina postaju ključne za skaliranje bitkoina, iako se i dalje suočavaju s kritikama da još nisu isporučile obećanu ekonomsku vrednost. Sve to ukazuje na tržište koje se istovremeno nosi sa kratkoročnim "bolovima rasta", dok u pozadini postavlja temelje za održiviju budućnost.

(Ubrzanje.rs/Poslovni dnevnik)