Zašto je za firme važan .rs domen i kako zaštititi posao: "Ovo je početnička greška, a ljudi često zaborave"

Foto-montaža: Telegraf.rs, Shutterstock

Registrujte domen i žig, poruka je stručnjaka u oblasti internet domena. Na danas održanoj konferenciji Dan internet domena Srbije – DIDS 2026, panelisti su saglasni u oceni da se biznis pokreće ovim redosledom.

Preporučujemo

"Važno je istaći, pogotovo za one koji su na početku stvaranja svojih biznisa, da se ne registruje samo domen, već i žig. To treba da ide zajedno. Ljudi to nekad zaborave", rekao je profesor prava intelektualne svojine, prava konkurencije i internet prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr Dušan Popović.

dr Dušan Popović / Foto: youtube.com/@rnidsonline

Na panel diskusiji Pametno poslovanje, pametniji domeni: Sledeći talas digitalnih brendova govorili su još Viši konsultant u kompaniji Punktum dk A/S, glavni administrator .dk domena Kristijan Hansen i generalni direktor nacionalnog domena Mađarske .hu (ccTLD) Čaba Bodor. U cilju zaštite brenda stručnjaci takođe spominju registrovanje sličnih domena.

To su ujedno i nalazi istraživanja koje je tokom dve godine, sa više od 300 kompanija koje imaju najmanje dva domena, sproveo organizator (i ovog) događaja - RNIDS (Registar nacionalnog internet domena Srbije). Rezultate je predstavio IT stručnjak Miloš Živančević navodeći da 23% firmi ima registrovan, a neaktivan domen.

"Najčešće kada je projekat u toku, kada je domen rezervisan za neku aplikaciju... U drugom slučaju su novi proizvodi, koji će tek stići, a na trećem mestu je zaštita brenda", naveo je Živančević razloge za ovako visok procenat registrovanih domena, koji ipak nisu u upotrebi.

Kako je istakao stručnjak iz Danske Kristijan Hansen, predlog je da se registruju slični domeni kako bi se prevenirala konkurencija - oni sa sličnim nazivom ili koji se slično pišu. Ističe dansko iskustvo da su takve situacije najčešče slučajnosti i da se rešavaju brzo. U Srbiji je situacija drugačija, a tužba bi, navodi Popović, došla u obzir zavisno od slučaja - da li je posredi zla namera ili "nehat".

Foto: Telegraf

Ipak, malopre navedena brojka kaže da domaće kompanije i te kako misle o tome.

Najveći broj od 300+ koje su obuhvaćene istraživanjem posluje isključivo u Srbiji, 80% njih. Većina koristi lokalni domen .rs, a najčešća kombinacija, tamo gde ima dva domena, jeste kombinacija lokalnog .rs i globalnog .com.

Prednosti lokalnog domena

Panelisti su takođe govorili o prednostima lokalnog domena nad globalnim. Prva prednost je poverenje korisnika.

"Zavisi od toga šta želiš da postigneš. Lokalni je bitan ako si deo zajednice, obraćaš se svojima, takođe je bitno sa stanovišta Gugl (Google) optimizacije", kaže Hansen.

Lokalni domen je koristan i zbog Gugl pretrage, jer će se korisnicima u Srbiji češće prikazivati sajtovi sa .rs domenom. Takođe je značajan sa stanovišta zajednice, jer signalizira prisutnost na nivou Srbije. U praksi, takvi sajtovi često nude podršku na srpskom jeziku i posluju u skladu sa domaćim propisima, iako to nije striktno pravilo.

Među dilemama našlo se pitanje poslovanja na društvenim mrežama i način na koji AI pretraga menja način informisanja građana, hoće li sajtovi, bilo sa lokalnim, bilo sa globalnim domenom, u budućnosti biti potrebni?

"Ako postojite samo na mrežama, taj kanal komunikacije može biti ukinut - trenutno ili zauvek. Kod svog domena, imaš kontrolu", Čaba Bodor dodajući da idealno registrovati svoj domen, pa se posvetiti približavanju korisnicima stvaranjem naloga na društvenim mrežama.

Takođe dodaje ocenu da će se sajt sa lokalnim domenom verovatnije biti vidljiviji za AI pretragu, te da se i brend mora prilagoditi novim brendovima koje diktira tehnologija.

Rezultati istraživanja

Među rezultatima istraživanja koje je sproveo RNIDS pokazalo se i da svaka sedma firma u Srbiji ima dva ili više domena, oko 15%. Najčešće je to DOO, ređe su preduzetnici, češće velike firme. Dva domena ima čak 56% firmi, a 35% njih ima 3-5 domena.

Beograd je daleko na prvom mestu, po geografskoj raspostranjenosti, sa 45% firmi koje imaju dva domena ili više.

Takođe, komanije sa više domena imaju više zaposlenih. Dužina poslovanja je takođe faktor koji utiče na broj registrovanih domena. Starije kompanije češče imaju više internet domena.

Foto: Telegraf

"Firme koje imaju klijente van zemlje sklonije su da imaju više domena", ističe Živančević.

(Ubrzanje.rs)