Ne činite istu grešku: Svi ignorišu ovo upozorenje na računaru, a hakerima otvara vrata

Sajber kriminalci usavršili su taktiku korišćenja lažnih bezbednosnih upozorenja, poznatih kao "scareware", kako bi manipulisali korisnicima.

Usred ste važnog posla, gledate video ili jednostavno zatvarate prozor na računaru, kada se iznenada pojavi bezbednosno upozorenje. Prva reakcija većine korisnika je ista - što brže ga zatvoriti i nastaviti s onim što su radili. Istraživanja su pokazala da je ljudski mozak sklon ignorisanju takvih prekida, pogotovo kada smo usredsređeni na drugi zadatak. Studija sa Univerziteta Brigam Jang otkrila je da više od 70 odsto ljudi ignoriše upozorenja ako se pojave dok gledaju video, a čak 80 odsto ako prenose podatke. Kroz godine smo, nažalost, istrenirani da ne verujemo ovim porukama. Prečesto se ispostavi da je upozorenje o nesigurnoj stranici samo posledica isteklog sertifikata, a poplava lažnih antivirusnih prozora stvorila je svojevrsni "imunitet" i uverenje da su sve takve poruke prevara. Taj fenomen, poznat kao "dečak koji je vikao vuk", sajber kriminalci vešto iskorišćavaju.

Među najčešće ignorisanim, a ujedno i najopasnijim upozorenjima, nalaze se ona o ažuriranju softvera. Mnogima se ta obaveštenja čine kao dosadan podsetnik koji se može odložiti za "kasnije", no ona su zapravo ključna linija odbrane. Svako ažuriranje operativnog sistema ili aplikacije ne donosi samo nove funkcionalnosti, već i bezbednosne zakrpe koje ispravljaju novootkrivene ranjivosti.

Hakeri neprestano traže upravo te "rupe" u zastarelom softveru kako bi se probili u sistem. Ignorisanjem ažuriranja ostavljate im širom otvorena vrata za instalaciju zlonamernog softvera, uključujući i zloglasni "ransomware" koji može šifrovati sve vaše datoteke i tražiti visoku otkupninu za njihov povrat. Odlaganje je, u ovom slučaju, jednako kao da ste ostavili ključ u bravi ulaznih vrata.

Jednako opasno je i zanemarivanje upozorenja vatrozida ili antivirusnog programa. Poruka koja signalizira da nepoznata aplikacija pokušava da pristupi internetu može biti prvi znak da zlonamerni softver pokušava da se "javi kući" ili proširi na druge uređaje u mreži. Slično je i sa obaveštenjima pregledača poput "Ova veza nije sigurna", koja često odbacujemo jednim klikom kako bismo što pre došli do željenog sadržaja. Ljudske greške, bilo da proizlaze iz neznanja, žurbe ili namernog zaobilaženja pravila, ostaju najčešći uzrok uspešnih sajber napada. Kriminalci to znaju i svoje taktike, poput fišinga (mrežne krađe identiteta) i socijalnog inženjeringa, ciljano usmeravaju na iskorišćavanje upravo te ljudske slabosti.

Ipak, nisu sva upozorenja koja ignorišemo stvarna. Sajber kriminalci usavršili su taktiku korišćenja lažnih bezbednosnih upozorenja, poznatih kao "scareware", kako bi manipulisali korisnicima. Na ekranu se iznenada pojavljuje blešteći prozor sa dramatičnom porukom: "UPOZORENJE! Vaš računar zaražen je sa pet virusa! Kliknite ovde za trenutno čišćenje!". Često je popraćen zvukom sirene ili odbrojavanjem kako bi se stvorio osećaj hitnosti i panike. Cilj ovakvih prevara je naterati vas da u strahu napravite ishitrenu radnju - da kliknete na vezu koja će zapravo instalirati virus, da nazovete lažnu tehničku podršku i date im pristup računaru ili da platite za beskorisni - a često i štetan - softver.

Prepoznavanje razlike između legitimnog upozorenja i prevare ključno je za vašu bezbednost. Prvi i najvažniji korak je proveriti odakle poruka dolazi. Prava antivirusna upozorenja dolaze iz softvera koji je već instaliran na vašem računaru i obično se pojavljuju kao sistemska obaveštenja u uglu ekrana ili unutar interfejsa samog programa. S druge strane, lažna upozorenja gotovo uvek se pojavljuju unutar internet pregledača, često kao iskačući prozor koji prekriva celu stranicu i oponaša izgled Windows ili mek-OS sistema. Obratite pažnju i na ton poruke. Legitimni bezbednosni softver koristi miran i informativan jezik, poput "Pretnja blokirana", dok će prevare uvek koristiti panične fraze poput "Vaš sistem je zaražen!" ili "Potrebna hitna akcija!".

Ako vas upozorenje traži da nazovete neki telefonski broj, preuzmete dodatni softver ili kliknete na vezu kako biste "očistili" računar, gotovo je sigurno reč o prevari. Ugledne bezbednosne kompanije nikada neće od vas tražiti da zovete nasumične brojeve ili preuzimate nadogradnje putem sumnjivih iskačućih oglasa. Iako prevaranti često koriste ukradene logotipe poznatih kompanija kako bi izgledali uverljivije, nemojte da vas to zavara. Najsigurniji pristup je nikada ne kliktati unutar sumnjivog prozora. Umesto toga, sami otvorite svoj antivirusni program iz menija "Start" ili sa radne površine i proverite bezbednosni status direktno u aplikaciji. Ako vaša stvarna zaštita kaže da je sve u redu, možete sigurno ignorisati paničnu poruku iz pregledača.

U slučaju da se susretnete sa ovakvim lažnim upozorenjem, najvažnije je ostati smiren. Nemojte klikati ni na jedno dugme unutar prozora, čak ni na "Zatvori" ili "X", jer i oni mogu biti veze koje vode do instalacije "malware-a" (zlonamernog softvera). Najsigurniji način za zatvaranje je korišćenjem prečica na tastaturi, poput Alt + F4 na Vindousu ili Cmd + Q na mek-OS-u, kako biste zatvorili ceo pregledač. Nakon toga, preporučljivo je pokrenuti potpuno skeniranje sistema sa vašim pouzdanim antivirusnim programom kako biste bili sigurni da ništa štetno nije promaklo. U konačnici, iako se čovek često smatra najslabijom karikom u lancu sajber bezbednosti, upravo osvešćen i edukovan korisnik postaje najvažnija i najsnažnija linija odbrane od sve sofisticiranijih digitalnih pretnji.

(Ubrzanje.rs/Večernji)