Smanjuje se broj startapa u Srbiji: Stručnjaci ocenili - 3 su razloga za ovakvo stanje

• Startapi koji razvijaju proizvode za globalno tržište imaju znatno veće šanse za brzi rast

• Prevelika oslonjenost na grantove u ranim fazama razvoja usporava napredak

• 41 odsto domaćih startapa radi u oblasti veštačke inteligencije

Prošle godine smanjen je broj startapa u Srbiji i to za 20 odsto, a skoro polovina startapa, preciznije njih 45 odsto, još nema mesečne ponavljajuće prihode (MRR), što je tipično za startape u ranoj fazi, pokazali su rezultati istraživanja Startap skener 2025 koje je objavila Inicijativa Digitalna Srbija.

Startapi su kao ključne izazove naveli pristup finansiranju, pridobijanje kupaca i zapošljavanje kadra sa adekvatnim veštinama, pre svega u prodaji, što su pokazala i prethodna četri izdanja Startap skenera.

Od 29 odsto startapa koji beleže mesečni rast MRR do 10 odsto, polovina postoji duže od tri godine i nije izašla na strano tržište, a kod ovih startapa izostanak rasta ukazuje na njihov prelazak u kategoriju inovativnih malih i srednjih preduzeća.

Startapi koji beleže rast veći od 20 odsto su najuspešniji u privlačenju investicija i širenju timova, i oni čine 5,1 odsto startapa koji su učestvovali u istraživanju.

Prema rezultatima istraživanja, startapi koji razvijaju proizvode za globalno tržište imaju znatno veće šanse za brzi rast i privlačenje investicija, a nasuprot tome, prevelika oslonjenost na grantove u ranim fazama razvoja usporava napredak.

Statistika pokazuje da startapi koji podignu grant i ne posluju van Srbije ili regiona najčešće u kasnijim fazama razvoja imaju poteškoće u privlačenju eksternih investicija.

Startap Skener ove godine, kako su naveli iz Inicijative Digitalna Srbija, ukazuje na tri velika izazova domaćeg ekosistema.

Tri razloga

Prvi je taj što je broj startapa opao za 20 odsto, a razlog za to nije samo spoljašnji kontekst, već i promena fokusa unutar samog ekosistema jer je sve manje startapa sa globalnim ambicijama, a sve više onih usmerenih na lokalno i regionalno tržište.

Drugi izazov se ogleda u tome što startapi koji se oslanjaju na grantove zbog osećaja sigurnosti, bez stvarnog tržišnog pritiska, beleže nisku stopu rasta.

Njihova rešenja ostaju ograničena na lokalne odnosno regionalne potrebe, dok na globalnom tržištu ne uspevaju da se izbore sa konkurencijom i postignu skalabilnost.

Treći izazov podrazumeva da startapi koji stignu do rane faze često imaju problem da postignu visoke stope rasta na mesečnom nivou, što potvrđuje i podatak da mali broj njih prelazi u seriju A, a još manji u seriju B.

Kada je reč o promenama koje su neophodne u ekosistemu generalna direktorka Inicijative Digitalna Srbija Tanja Kuzman je izjavila da se one tiču kreiranja globalne ambicije među osnivačima, novih finansijskih instrumenata za rane faze razvoja koje će osigurati postojanje tržišnog pritiska i nastajanja novih znanja i iskustva koje će u naš ekosistem doneti eksperti koji su već prošli put ka globalnom uspehu.

"Ako želimo da naš ekosistem pređe u narednu fazu razvoja, moramo da podržimo startape koji razmišljaju globalno i koji se nalaze u kasnijim fazama razvoja, kao i da im obezbedimo znanje, mreže i partnere koji će ih povesti korak dalje", rekla je ona.

"Demografija" startapa

Rezultati istraživanja su pokazali da osnivači u domaćem ekosistemu imaju u proseku 36,5 godina, a visoko obrazovanje ima 80 odsto njih.

Dve trećine timova ili 65,2 odsto ima isključivo muške osnivače, dok 26,3 odsto startapa u osnivačkom timu ima samo jednu ženu.

Zabeležen je i rast povratnika iz inostranstva među osnivačima, kojih ukupno ima 22 odsto, kao i povećanje broja onih sa iskustvom u prodaji i marketingu, veštinama ključnim za skaliranje poslovanja.

Kao posebno ohrabrujući, navodi se podatak da startapi osnovani nakon 2022. godine pokazuju brži rast.

Što se tiče tehnološkog fokusa, 41 odsto startapa radi u oblasti veštačke inteligencije, 19 odsto u obradi i analitici podataka, a 24 odsto razvija inovacije u sektorima poput BioTech, MedTech, FoodTech i AgriTech.

Iako je prethodnih godina ostvaren značajan napredak, od rasta broja startapa, preko kreiranja različitih podsticaja, do izgradnje mehanizama podrške, rezultati Startap Skenera 2025 ukazuju da je sledeći korak izgradnja ekosistema koji omogućava skaliranje, navodi se u saopštenju.

(Ubrzanje.rs/Tanjug)