Ko je žena koja je Zakerbergu rekla ne? Rođena u Albaniji, zaposleni je vole toliko da ne idu za novcem

Dok je Mark Zakerberg (Mark Zuckerberg) pokušavao da uhvati korak u trci za generativnom veštačkom inteligencijom, pre nekoliko meseci obratio se bivšoj tehnološkoj direktorki OpenAI Miri Murati, sa ponudom da kupi njen novi startap Thinking Machines Lab.

Kada je odbila, Zakerberg je krenuo u ofanzivu. U nedeljama koje su usledile, kontaktirao je više od deset članova njenog tima od 50 zaposlenih, pokušavajući da ih nagovori da pređu u njegovu kompaniju. Glavna meta bio je Andrew Tulloch, istaknuti istraživač i suosnivač startapa.

Kako bi ga pridobio, Zakerberg mu je ponudio paket koji bi, uz bonuse i izuzetan rast vrednosti akcija, mogao da dostigne čak 1,5 milijardi dolara tokom najmanje šest godina, prema tvrdnjama osoba upoznatih sa ponudom.

Tulloch je ponudu odbio. Nijedan njegov kolega takođe nije otišao.

Portparol Mete Andy Stone opisao je izveštaj o ponudi kao "neprecizan i smešan" i naglasio da visina kompenzacije zavisi od rasta akcija. Dodao je i da Meta nema interesovanja da preuzme Thinking Machines.

Čak i u Silicijumskoj dolini, gde vrhunski inženjeri već dugo imaju ogromnu tržišnu vrednost, retko se dešava da neko odbije devetocifrenu sumu. Ali kako borba za talente u oblasti veštačke inteligencije eskalira, kompanije sa najvećim budžetima otkrivaju da novac nije uvek dovoljan.

Odanost vođama

Dok neki istraživači funkcionišu kao slobodni agenti, menjajući firme u potrazi za većom platom i uticajem, mnogi pokazuju nepokolebljivu lojalnost svojim vođama - harizmatičnim figurama koje u tehnološkoj industriji imaju status rok zvezda. Kultura unutar startapa takođe snažno povezuje zaposlene. Istovremeno, nakon godina međusobnog "otimanja" kadrova, firme su postale veštije u odbrani svojih timova.

OpenAI i startapi koje su osnovali bivši zaposleni te firme, poput Murati, česte su mete Zakerbergove ofanzive.

Od samih početaka AI trke, pioniri su privlačili istraživače obećanjem da rade na istorijskoj misiji izgradnje veštačke opšte inteligencije - sistema pametnijeg od čoveka u većini zadataka. OpenAI, koji su osnovali Sam Altman, Ilon Mask i Ilja Suckever, tu je misiju pretvorio u neku vrstu kvazireligijskog pokreta, sa neprofitnom poveljom koja garantuje da će rad koristiti čovečanstvu.

Meta je do sada kontaktirala više od 100 zaposlenih u OpenAI, a zaposlila ih je najmanje deset. Dana 25. jula, Zakerberg je imenovao kineskog istraživača Shengjia Zhaa, koji je tri godine proveo u OpenAI, za šefa novog tima za superinteligenciju.

Oni koji su za sada odbili njegovu ponudu kažu da ostaju jer veruju da je OpenAI najbliži ostvarenju opšte veštačke inteligencije, žele da rade u manjim kompanijama i ne žele da njihov rad završi u proizvodima koje primarno vodi oglašavanje, navode izvori.

Murati, Suckevers i startapi otporni na "otimanje"

Još manje uspeha Zakerberg ima sa firmom Antropik (Anthropic), startapom vrednim 170 milijardi dolara koji vodi Dario Amodei, bivši član OpenAI, koji je sa sobom poveo vrhunske stručnjake. Svi od sedam suosnivača kompanije i dalje su u njoj. Mnogi su se upoznali kroz pokret "efektivnog altruizma", koji je još pre deset godina popularizovao zabrinutost da bi veštačka inteligencija mogla izmaći kontroli i uništiti čovečanstvo.

Neki su čak živeli zajedno u kući u San Francisku, raspravljajući o tome kako najbolje donirati bogatstvo i nositi se sa rizicima AI-ja.

Zakerberg je za sada zaposlio samo dvojicu bivših zaposlenih Antropika, po imenu Joel Pobar i Anton Bakhtin, obojicu sa prethodnim iskustvom u Meti.

Startap Safe Superintelligence (SSI), koji je prošle godine osnovao Ilja Suckevers, takođe je gotovo neprobojan za regruterske pokušaje.

Za razliku od Amodeija, nije doveo veliki broj kolega iz OpenAI. Većina zaposlenih u SSI-ju još uvek nije poznata u Silicijumskoj dolini, delom i zato što se kompanija fokusira na manje poznate talente sa novim idejama koje Suckevers lično mentorše. Zaposleni se obeshrabruju da pominju SSI na LinkedIn-u, upravo da bi se sprečilo regrutovanje. Početkom godine Suckevers je odbio Zakerbergovu ponudu da preuzme firmu.

Ko je Mira Murati?

Murati, rođena u Albaniji, provela je šest godina u OpenAI, gde je vodila gotovo sve ključne aspekte firme kao CTO. Bila je poznata po emocionalnoj inteligenciji i skromnosti, što joj je donelo lojalnost istraživača i inženjera, piše The Wall Street Journal.

U Thinking Machines uvela je sličnu, ravnu hijerarhijsku kulturu - svi, pa i najiskusniji istraživači, imaju titulu "član tehničkog tima", u duhu nekadašnjeg Bell Labsa, jednog od uzora OpenAI.

Kada je u februaru osnovala Thinking Machines, više od 20 kolega iz OpenAI pridružilo joj se, uključujući Johna Schulmana, ključnog tvorca Čet Dži-Pi-Ti-ja (ChatGPT) koji je prethodno prešao u Anthropic. Većina njenih novih zaposlenih dolazi iz OpenAI-jevog post-training tima - odeljenja koje je izgradilo ChatGPT i učilo modele kako da komuniciraju sa ljudima.

Investitori su nedavno uložili 2 milijarde dolara u kompaniju, iako detalji o tome šta Murati tačno razvija ostaju nepoznati čak i nekima od njih. Deklarisana misija Thinking Machines je da učini AI "razumljivijim, prilagodljivijim i generalno sposobnijim".

Nedavno je najavila da razvijaju multimodalni AI koji funkcioniše "onako kako vi prirodno komunicirate sa svetom" i najavila prvi proizvod u narednim mesecima. Kancelariju su otvorili u mirnijem delu Mission Districta u San Francisku, nekoliko ulica od OpenAI.

Meta i Tulloch: Još jedna propuštena prilika

Wired je ranije objavio neke detalje o pokušajima Mete da preotme talente iz startapa Thinking Machines.

Andrew Tulloch, suosnivač kompanije, bio je u centru žestoke kampanje. Zakerberg i Alexandr Wang, novi šef laboratorije za superinteligenciju u Meti, slali su mu niz poruka pokušavajući da ga ubede da im se pridruži.

Rođen u Australiji, Tulloch je diplomirao na Univerzitetu u Sidneju sa najvišim prosekom među studentima prirodnih nauka. Radio je na mašinskom učenju u Fejsbuku (Facebook) 18 meseci pre nego što je upisao master studije na Kembridžu, a zatim se preselio u Kaliforniju, gde je u AI timu Fejsbuka postao "distinguished engineer" - jedna od najviših tehničkih pozicija u firmi.

"Definitivno je bio poznat kao ekstremni genijalac", rekao je Mike Vernal, bivši direktor Fejsbuka koji je radio s njim.

Još 2016. godine, tri godine nakon što je Tulloch došao u Fejsbuk, predsednik OpenAI Greg Brokman pokušao je da ga regrutuje. U mejlu Ilonu Masku naveo je da Tulloch tada prima 800.000 dolara godišnje u Fejsbuku i da će verovatno tražiti više. OpenAI je tada nudio 175.000 dolara godišnje, uz bonus od 125.000.

"Andrew je veoma blizu da kaže da. Ali, zabrinut je zbog velike razlike u plati", napisao je Brockman 21. februara.

Tulloch tada nije prihvatio ponudu.

OpenAI se na kraju pridružio tek sedam godina kasnije - u trenutku kada je ChatGPT već postao globalni fenomen, a vrednost kompanije vrtoglavo porasla.

(Ubrzanje.rs/Index.hr)