Mask pokušava da oživi stari koncept: Kritičari kažu da živi u SF stripu, sumnjaju da je ovo ikako moguće

Foto: Image Press Agency / Alamy / Alamy / Profimedia

Tešhnološki mogul Ilon Mask je nedavno izjavio da njegov startap za izgradnju tunela, Boring kompani, radi na "jednostavnoj preteči Hajperlupa" između Ostina i San Antonija, koja će smanjiti vreme putovanja između ova dva grada na manje od 30 minuta.

Preporučujemo

Zvanični nalog kompanije Boring kompani podelio je Maskovu izjavu i naveo da bi kompanija "bila uzbuđena i počastvovana da izgradi ovaj masivni infrastrukturni projekat".

Mnogi od najavljenih projekata kompanije Boring kompani — uključujući sisteme tunela u Čikagu, Los Anđelesu i između Njujorka i Vašingtona — nisu se ostvarili. Međutim, ona upravlja transportnim sistemom koji kombinuje tunele i površinske rute u Las Vegasu, a nedavno je obezbedila rundu investicija od 3 milijarde dolara koju su predvodili Ujedinjeni Arapski Emirati.

Maskovi komentari o potencijalnom Hajperlupu na relaciji Ostin-San Antonio zapravo su bili odgovor na video generisan pomoću veštačke inteligencije, koji prikazuje generičku naučnofantastičnu budućnost sa ljudskim kolonijama na drugim svetovima. Mask je podelio taj video i izjavio: "Ovo je budućnost koju ćemo ostvariti."

Maskovi kritičari tvrde da je njegova vizija budućnosti očigledno inspirisana petparačkom naučnom fantastikom i stripovima; istoričarka Džil Lepor nedavno mi je rekla da se čini kako on preferira naučnu fantastiku koja "potpuno poništava i prkosi svim njegovim političkim uverenjima", piše TechCrunch.

Davnašnja ideja, inženjerska realnost surova

Hajperlup (Hyperloop) je koncept ultra-brzog kopnenog transportnog sistema u kojem bi se putnici ili teret kretali u posebnim kapsulama kroz mrežu cevi sa izuzetno niskim vazdušnim pritiskom (gotovo u vakuumu). Zbog potpunog odsustva trenja točkova i minimalnog otpora vazduha, ove kapsule bi teoretski mogle da dostižu brzine veće od 1.000 kilometara na čas, što je brže od putničkih aviona.

Iako ideja o putovanju kroz vakuumske cevi postoji više od veka, moderni koncept Hajperlupa je 2013. godine popularizovao upravo Ilon Mask, predstavivši ga kao "open-source" dokument koji su mogle besplatno da preuzmu, istražuju i razvijaju druge inženjerske kompanije i univerziteti.

Osnovni principi funkcionisanja ovog sistema oslanjaju se na tri ključna elementa.

Zatvoren sistem cevi: Izgradnjom nadzemnih ili podzemnih čeličnih cevi iz kojih su ogromne pumpe izvukle gotovo sav vazduh, eliminiše se aerodinamički otpor, koji je najveći potrošač energije pri velikim brzinama.

Lebdeće kapsule (pods): Umesto tradicionalnih točkova, putničke ili teretne kapsule bi lebdela unutar cevi koristeći magnetnu levitaciju (tehnologija koju već koriste brzi Maglev vozovi) ili vazdušne skije (kao kod igre vazdušni hokej).

Električni linearni motori: Za ubrzavanje i usporavanje kapsula koristila bi se elektromagnetna propulzija, a Maskova originalna vizija bila je da ceo sistem bude energetski samoodrživ zahvaljujući solarnim panelima postavljenim celom dužinom cevi.

Uprkos početnom entuzijazmu i milijardama uloženih dolara, komercijalni putnički Hajperlup do danas nigde u svetu nije realizovan. Inženjerska realnost se pokazala znatno surovijom od teorije. Održavanje vakuuma u stotinama kilometara dugim cevima, zaštita od zemljotresa i toplotnog širenja metala, bezbednost putnika u slučaju incidenta ili dekompresije, kao i enormni troškovi izgradnje infrastrukture, značajno su usporili razvoj.

Nekoliko najvećih startapa koji su razvijali ovu tehnologiju promenili su strategiju ili su potpuno propali. Najpoznatiji primer je Virdžin hajperlup (Virgin Hyperloop), kompanija u koju je investirao Ričard Brenson, a koja je krajem 2023. godine otpustila radnike i zatvorila svoja vrata nakon što nije uspela da komercijalizuje tehnologiju. Sam Ilon Mask i njegova kompanija Boring kompani (The Boring Company) za sada su se fokusirali na iskopavanje konvencionalnih podzemnih tunela kroz koje voze standardni električni Tesla automobili, dok Hajperlup i dalje ostaje na nivou prototipa.

(Ubrzanje.rs)