Primer Kejt Midlton: Šta je veštačka inteligencija donela čovečanstvu, a šta oduzela medijima?

Foto: Boban Ristić/PKS

• Na prvom danu konferencije govorilo se o izazovima koje je veštačka inteligencija stavila pred poslovno pravo

• U okviru dela razgovora o medijima analizirana su tri dobro poznata primera

• Stručnjaci preporučuju da se veštačka intelgencija koristi kao alat

Iako deluje da između veštačke inteligencije i medija postoji antagonizam, reč je o dvema kompatibilnim oblastima, ocenila je vanredna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Sarajevu Iza Razija Mešević. Ona je na temu Veštačka inteligencija i mediji u okviru prvog dana konferencije "Internet dijalog 2024", održanog u Beogradu, istakla javnosti poznate primere.

U prostorijama Privredne komore Srbije, gde je konferencija održana, podsetila je na par "velikih slučajeva", uz opomenu da tema "ozbiljno koketira sa oblašću autorskog prava".

"Krajem prošle i početkom ove kao bomba je odjeknula vest da je došlo do prve tužbe jedne ozbiljne medijske organizacije protiv kompanije Open AI i kompanije Majkrosoft zbog povrede autorskih prava", rekla je uz objašnjenje da je poznati četbot kompanije Open AI - ChatGPT - neovlašćeno "treninran" na autorskim sadržajima Njujork Tajmsa (The New York Times).

Dodaje da Njujork Tajms tvrdi da su koristeći ChatGPT nalazili svoje autorske sadržaje "od reči do reči", te da je to bio osnov za tužbu zbog narušenih autorskih prava.

Govorila je i o intervjuu kojeg je glavni tehnološki direktor Open AI Mira Murati dala jednom od vodećih svetskih medija u haj-tek oblasti, gde se nije snašla odgovarajući na pitanja o vlasništvu nad sadržajem korišćenim za treniranje Sore, alata za kreiranje video sadržaja.

prof. dr Iza Razija Mešević / Foto: Boban Ristić/PKS

Dalje je spomenula (nestručnoj) javnosti možda najpoznatiji primer - s princezom od Velsa.

"Kejt Midlton je nestala početkom godine i nije imala javne nastupe. Onda su na društvenim mrežama počele špekulacije, da bi se ona u martu pojavila da BBC-ju da izjavu da je obolela. Međutim, to konzumentima medijskog sadržaja ništa nije značilo. Kada pogledate trendove na društvenim mrežama videćete koji je stepen preispitivanja autentičnosti ovog videa, tehnička analiza pojedinih elemenata... Sve to je pokazalo koji je nivo nepoverenja veštačka inteligencija unela u medijsko izveštavanje", navela je Mešević ističući ono što je sporno.

Prema rečima profesorke veliki su izazovi koji je pred čovečanstvo postavila veštačka inteligencija.

"Sa korisničke strane veštačka inteligencija ima za posledicu da smo postali vrlo nepoverljivi. Videli smo šta sve može da uradi - koristeći je sami, prateći razotkrivanje kojekakvih deepfake sadržaja, postali smo vrlo sumnjičavi, što stvara veliki pritisak na medijske organizacije da rade na pružanju autentičnih sadržaja", navela je uz napomenu da su brojne prednosti veštačke inteligencije za oblast medija - od provere činjenica, preko moderiranja komentara, optimizacije formata.

Foto: Boban Ristić PKS

Podseća da je veštačka inteligencija postala dostupna tokom 2022. godine, kada je nastupilo tzv. AI proleće, te ocenjuje da je treba koristiti kao alat u radu.

"Otkako je sveta i veka ljudska vrsta koristi alate. Mi sad samo imamo na raspolaganju jedan sofisticiran, nama novi i prilično neistražen i ne tako jednostavno shvatljiv alat, i ono što je ključno jeste da naučimo da ga koristimo na adekvatan način", ocenjuje.

Konferencija "Internet dijalog 2024" održana je 8. i 9. aprila, a tema prvog dana bila je Veštačka inteligencija: izazovi u poslovnom pravu, u okviru koga je Mešević govorila o odnosu AI i medija.

(Ubrzanje.rs)