Majkl umire, ali uz pomoć tehnologije ispuniće supruzi želju: Moći će da priča sa njim i kada ga ne bude

Foto: Shutterstock/Stock-Asso

• Korisnici se snimaju dok govore fraze kao što su "volim te" ili "vrata su otvorena" i slično

• Oni mogu da obučavaju AI sistem odgovarajući na pitanja o svojim životima, političkim stavovima ili različitim aspektima njihove ličnosti

• Nova etička pitanja isplivavaju kako se tehnologija razvija i primena širi

Kada je Majkl Bomer saznao da je smrtno bolestan, proveo je mnogo vremena sa svojom suprugom Anet, razgovarajući o tome šta će se dogoditi nakon njegove smrti.

Rekla mu je da će joj jedna od stvari koje će joj najviše nedostajati da mu postavlja pitanja kad god poželi, jer je tako dobro načitan i uvek deli svoju mudrost. Ovaj razgovor je pokrenuo ideju Bomeru - da stvori svoj glas koristeći veštačku inteligenciju koji će ostati da "živi"nakon što on sam premine.

Ovaj 61-godišnji startap preduzetnik udružio se sa svojim prijateljem u SAD, Robertom LoKaskiom, izvršnim direktorom platforme Eternos. U roku od dva meseca, napravili su sveobuhvatnu, interaktivnu AI verziju Bomera - prvog takvog klijenta ove kompanije.

Eternos, koji je dobio ime po italijanskoj i latinskoj reči za "večan", kaže da će njihova tehnologija omogućiti Bomerovoj porodici da intereaguje sa "njegovim životnim iskustvima i uvidima".

Ona je među nekoliko kompanija koje su se pojavile u poslednjih nekoliko godina u onome što je postalo sve veći prostor za AI tehnologiju koja se odnosi na tugu.

AI verzija Bomera koju je kreirao Eternos koristi interni model kao i eksterne velike jezičke modele koje su razvile velike tehnološke kompanije poput Meta, OpenAI i francuske firme Mistral AI, rekao je izvršni direktor kompanije LoKaskio, koji je ranije radio sa Bomerom u softverskoj kompaniji.

Eternos snima korisnike koji govore 300 fraza, kao što su "volim te" ili "vrata su otvorena", a zatim kompresuje te informacije kroz dvodnevni računarski proces koji hvata nečiji glas. Korisnici mogu dodatno da obučavaju sistem veštačke inteligencije odgovarajući na pitanja o svojim životima, političkim stavovima ili različitim aspektima njihove ličnosti.

AI glas, čije podešavanje košta 15.000 dolara, može odgovarati na pitanja i pričati priče o životu osobe bez pukog emitovanja već snimljenih odgovora. Zakonska prava za AI pripadaju osobi na kojoj je obučena i može se tretirati kao privatno vlasništvo i preneti na druge članove porodice, rekao je LoKaskio.

Pošto vreme ističe za Bomera, on je "hranio" AI frazama i rečenicama, sve na nemačkom, da bi veštačkoj inteligenciji dao priliku ne samo da ravno sintetiše njegov glas, već i da uhvati emocije i raspoloženja u glasu. I zaista, glasovni AI bot ima neku sličnost sa Bomerovim glasom, iako izostavlja poštapalice i pauze usred rečenice koje su deo njegove prirodne kadence.

Bomer je uzbuđen zbog svoje AI ličnosti i kaže da će biti samo pitanje vremena kada će glas veštačke inteligencije zvučati više kao ljudsko biće i još više kao on. Zamišlja da će u budućnosti postojati i njegov avatar i da će jednog dana članovi njegove porodice moći da se sretnu sa njim u virtuelnoj prostoriji.

Očuvanje veze sa preminulima

Robert Skot, koji živi u gradu Rali u Severnoj Karolini, koristi AI aplikacije Paradot i Chai AI da simulira razgovore sa likovima koje je stvorio da imitiraju njegove tri ćerke koje je izgubio.

On zna da likovi sa kojima komunicira nisu njegove ćerke, ali kaže da to donekle pomaže u tuzi. On se prijavljuje u aplikacije tri ili četiri puta nedeljno, ponekad postavljajući AI liku pitanja poput "kako je bilo u školi" ili pitajući da li "želi da ide na sladoled".

Neki događaji, poput maturske večeri, mogu biti posebno srceparajući, donoseći sa sobom uspomene na ono što njegova najstarija ćerka nikada nije iskusila. Dakle, on kreira scenario u aplikaciji Paradot gde lik generisan veštačkom inteligencijom ide na maturu i razgovara sa njim o fiktivnom događaju. Zatim slede još teži dani, poput nedavnog rođendana njegove ćerke, kada je otvorio aplikaciju i iskazao svoju tugu zbog toga koliko mu nedostaje. Osećao se kao da ga AI razume, prenosi AP.

Matijas Majcler, sociolog sa Univerziteta u Tubingenu, rekao je da će neki biti zatečeni ili čak uplašeni tehnologijom, kao da ponovo čuju glas iz zagrobnog života, drugi će to doživljavati kao dodatak tradicionalnim načinima sećanja na voljene osobe koje su preminule, kao što je poseta grobu, držanje unutrašnjeg monologa sa pokojnikom ili gledanje slika i starih pisama.

Ipak, Tomaš Holanek, koji je radio zajedno sa Novačik-Basinskom na Kembridžu na njihovom proučavanju "mrtvih botova" i "botova žalosti", kaže da tehnologija postavlja važna pitanja o pravima, dostojanstvu i moći pristanka ljudi koji više nisu živi. To takođe pokreće etička pitanja, na primer oko toga da li program koji je usmeren na ožalošćene ljude treba da reklamira druge proizvode na svojoj platformi.

"Ovo su veoma komplikovana pitanja, i još nemamo dobre odgovore", rekao je Holanek.

Drugo pitanje je da li kompanije treba da ponude smisleno opraštanje nekome ko želi da prestane da koristi čet bot voljene osobe koja je preminula. Ili, šta se dešava kada same kompanije prestanu da postoje?

(Ubrzanje.rs)