Dok uragan Milton odnosi živote na Floridi, na društvenim mrežama šire se lažni snimci razornog nevremena

Foto: Tanjug/AP

• Neophodno je proveriti verodostojnost izvora snimka

• Neki od snimaka stariji su od uragana

• Među kreatorima sadržaja ima onih koji katastrofu koriste isključivo radi zarade

Dok se uragan Milton još približavao Floridi, na društvenim mrežama su se počeli širiti lažni snimci i fotografije poplava, munja i razaranja širokih razmera. Mnoge od tih lažnih snimaka dele obični ljudi, ali trend rasta dezinformacija je zabrinjavajući.

Radi se o obrascu koji se primećuje širom sveta, gde lažne fotografije i video zapisi, poput ajkula u poplavljenim tržnim centrima ili izmišljenih oluja sa gradom, kruže nakon prirodnih katastrofa. Evo saveta portala ABC News kako prepoznati dezinformacije i izbeći širenje lažnog sadržaja na internetu.

Preispitajte izvor informacija

Uvek procenite da li sadržaj dolazi iz verodostojnog izvora, kao što su medijske kuće ili meteorološki kanali. Ako dolazi od pojedinca, proverite njegovu istoriju objavljivanja i kredibilitet. Na primer, da li su takvi pojedinci često u "zonama katastrofe" ili je njihov objavljeni sadržaj neuobičajen. Preterane tvrdnje, prekomerno okrivljavanje ili stalna upotreba velikih slova jasni su znaci da je objavljeni sadržaj vrlo verovatno lažan.

Uobičajeno je da građani snimaju katastrofe u realnom vremenu, a zatim ih koriste pouzdane novinske kuće, ali uvek uz proveru legitimnosti korisničkih naloga. Jedan viralni TikTok video sa naloga "Disaster World" prikazuje dramatične snimke katastrofe. Međutim, taj korisnički nalog, sa milionima pregleda, često reciklira snimke iz prethodnih događaja katastrofe, praćenih dramatičnim zvukom. U navedenom slučaju, spojeni snimci su potpuno lažni.

Koji je motiv takvih objava?

U digitalnom dobu pažnja podstiče prihode, a popularni kreatori su podstaknuti kroz programe monetizacije svog sadržaja na platformama društvenih medija. Neki koriste katastrofe kako bi podstakli zavere, isključivo radi zarade. Prevaranti se često hvataju za velike vesti, objavljujući obmanjujući sadržaj kako bi stekli preglede i prihode od oglasa.

Političke ličnosti ponekad potpiruju te zavere. Na primer, američka kongresmenka iz Džordžije, Marjori Tejlor Grin, tvrdi da su nedavni uragani izazvani manipulacijom vremena. Ona je implicirala da oni mogu kontrolisati vreme i navela da je NOAA, američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu, bila uključena u to. NOAA nadgleda određene napore u modifikaciji vremena, kao što je sejanje oblaka, tehnika koja se koristi za pojačavanje kiše ili snega. Međutim, stručnjaci su opovrgli tvrdnje da sejanje oblaka može kontrolisati uragane. Američki predsednik Džo Bajden odgovorio je na ove tvrdnje, nazivajući ih "više smešnim" i "glupim". Meteorološki stručnjaci i dalje odbacuju te teorije kao neutemeljene.

Da li je vreme objave snimaka i fotografija stvarno

Jedan jednostavan način za proveru sadržaja jeste da se osigura vremenska usklađenost sa stvarnim događajima. Na primer, video na TikToku u kojem se tvrdi da je uragan Milton stigao do kopna sa razornim vetrovima postao je viralan, iako se sam video pojavio mnogo pre nego što je uragan zaista stigao do Floride. Obrnuto pretraživanje slika pomoću alata kao što je Google Lens može brzo identifikovati da li se stari snimci koriste ponovo za obmanjivanje javnosti.

Da li je korišćena veštačka inteligencija?

Mnoge falsifikate na internetu još uvek čine "jeftine krivotvorine", što znači da su pravi snimci montirani ili pogrešno prikazani. Međutim, sa napretkom u generativnoj veštačkoj inteligenciji, dipfejkovi postaju sve rasprostranjeniji. Nedavno je kružila slika Donalda Trampa generisana uz pomoć veštačke inteligencije tokom uragana Helene. Nakon detaljnijeg pregleda, umešanost veštačke inteligencije bila je jasna – Trampova deformisana ruka i neprirodna tekstura kože bili su više nego očigledni znakovi manipulacije.

Uprkos ovim nedostacima, sadržaj generisan veštačkom inteligencijom i dalje prikuplja stotine hiljada deljenja od ljudi koji ne zastanu da bi doveli u pitanje njegovu autentičnost. Pre nego što reagujete na viralni sadržaj ili ga podelite, uvek se zapitajte: "Da li ono što vidite ima smisla?" Provera činjenica pomaže u smanjenju širenja pogrešnih informacija tokom kritičnih događaja.

Oprez treba stalno praktikovati

Na kraju, važno je naglasiti da se ovi saveti ne odnose isključivo na pitanje prirodnih katastrofa, već su aktuelni za bilo koji javni događaj i korisno ih je imati na umu kako ne biste ponovo upadali u istu viralnu zamku, sve za, u najgorem slučaju, nečiju sebičnu želju za profitom.

Prema poslednjim informacijama četvoro je poginulih, a broj povređenih osoba još uvek je nepoznat. Mediji prenose da je spaseno 48 osoba.

(Ubrzanje.rs/Zimo)