Mnogi guglaju ovaj pojam nakon objave prvog čoveka Majkrosofta: Da li ste čuli za Dževonsov paradoks?

Satija Nadela / Foto: SteveSands/NewYorkNewswire/MEGA / The Mega Agency / Profimedia

• Nadela je mišljenja da će rast broja kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligencije doprineti omasovljenju njene upotrebe

• Mišljenje deli i izvršni direktor Intela

• Postaclja se pitanje da li će se kompanije sada fokusirati na optimizaciju postojeće AI infrastrukture

Poslednjih dana piše se o donedavno nepoznatoj kineskoj kompaniji koja je napravila AI model, koji se po svojim performansama može nositi s Čet Dži-Pi-Ti-jem (ChatGPT) i drugim poznatim četbotovima i asistentima baziranim na veštačkoj inteligenciji.

Međutim, za razliku od njih, kompanija DeepSeek i njen model R1 koriste starije i manje napredne čipove, a troši znatno manje energije. Očekivalo se da će se na infrastrukturu za AI potrošiti bilioni dolara, ali je ta kineska kompanija poljuljala ta očekivanja jer - zašto trošiti tako mnogo, ako sličan učinak može imati korišćenje znatno jeftinijeg hardvera koji troši manje resursa?

Pojava takve veštačke inteligencije u kratkom roku srušila je berze i izbrisala više od bilion dolara tržišne vrednosti tehnoloških kompanija, pri čemu je najteže pogođena Envidija (Nvidia), kompanija koja svoj veliki rast može zahvaliti upravo veštačkoj inteligenciji, odnosno njenom hardveru, koji se koristi za treniranje te tehnologije. Cena akcija u međuvremenu je ponovo skočila, tržišna vrednost Envidije i dalje je veća od tri biliona dolara, dok se vrednost Majkrosoftovih akcija vratila na prethodni nivo, a potom ponovo pala – ali ne zbog DipSika, već nakon najave slabijih finansijskih rezultata za tekući kvartal.

Iako je jasno zašto je pojava DipSikaovog AI modela unela nemir među investitorima, deo stručnjaka i analitičara pita se da li su preterali s panikom i apokaliptičnim prognozama. Smatraju da postoji i druga strana medalje kada je u pitanju korišćenje znatno jeftinije tehnologije – a ta druga strana zapravo je veoma dobra vest za sve kompanije koje razvijaju i treniraju AI.

Kako objašnjava Business Insider, logika iza ove teorije prilično je jednostavna. Ako se pojavi još efikasnija veštačka inteligencija, to će samo dodatno povećati i ubrzati njenu prihvaćenost, što će na kraju ponovo rezultirati rastom potražnje za AI uslugama i hardverom, uključujući Envidijine čipove.

Nema razloga za paniku

Pojava DipSikovog R1 nije loša vest za potražnju za računarima, objasnio je za BI analitičar Ender Analyticsa, Hamiš Lo. S tim razmišljanjem slaže se i Satja Nadela, izvršni direktor Majkrosofta, koji se pozvao na Dževonsov paradoks.

Satja Nadela / Foto: BERND VON JUTRCZENKA / AFP / Profimedia

Ova teorija kaže da, kako trošak korišćenja nekih resursa opada, to neće dovesti do smanjenja, već do rasta potražnje. U objavi na društvenoj mreži Iks, Nadela je istakao da će, kako veštačka inteligencija postaje sve efikasnija i pristupačnija, njena upotreba značajno porasti i postati neizostavan deo svakodnevnog života.

Patrik Gelsinger / Foto: Thomas Koehler / imago stock&people / Profimedia

Na Dževonsov paradoks pozivaju se i analitičari Bernsteina, koji su u svojoj analizi za investitore početkom nedelje napisali da početna reakcija na ovu situaciju ne treba da uključuje paniku, jer bi na kraju trebalo da rezultira povećanjem potražnje i korišćenja tehnologije.

Slično razmišlja i izvršni direktor Intela Patrik Gelsinger, koji je takođe naglasio da, prema tržišnim zakonima, ako nešto postane drastično jeftinije, tržište za te proizvode će se značajno proširiti.

Biće zanimljivo pratiti situaciju na berzi i razvoj događaja oko DipSika u narednim danima. Kako je objasnio analitičar Morningstara Havijer Koreonero, investitori će ipak biti na oprezu i postavlja se pitanje da li je zaista neophodno trošiti milijarde dolara na nove čipove ili će se kompanije sada fokusirati na optimizaciju postojeće AI infrastrukture, kako bi iz nje izvukle bolje rezultate, bez potrebe za velikim ulaganjima.

(Ubrzanje.rs/Zimo)