Veštačka inteligencija još uvek zaostaje za ljudima: Ovu veštinu robot ne može da oponaša

Otkako su se pojavili različiti alati pokrenuti veštačkom inteligencijom, poput Čet Dži-Pi-Ti-ja (ChatGPT), Džeminija (Gemini), Groka i sličnih, čini se da nadmašuju ljude u svemu.

Međutim, istraživači sa Univerziteta u Amsterdamu otkrili su da to ipak nije tako. Identifikovali su oblast u kojoj veštačka inteligencija (još uvek) zaostaje za ljudima - donošenje određenih odluka.

Kako objašnjavaju istraživači, kada čovek vidi neku planinsku stazu ili put, njegov mozak odmah može da prepozna kako će se tim putem kretati i da li je moguće proći. Do te procene potencijalne aktivnosti dolazi zahvaljujući jedinstvenim moždanim obrascima. A njih veštačka inteligencija - nema.

AI modeli su se pokazali lošijima u tome i potrebno je još mnogo učenja da bi postali efikasni kao ljudski mozak, istakla je neuronaučnica Iris Groen, čiji je tim sproveo istraživanje.

Koristeći MRI skenere, istraživali su šta se događa u mozgu kada ljudi moraju da procene kojim putem da krenu i kako.

"Želeli smo da saznamo: kada pogledate neku scenu, da li vidite samo predmete i boje koje su tamo prisutne, ili automatski vidite i šta biste mogli da uradite", objašnjava Groen.

Tim je otkrio da određena područja u vizuelnom korteksu postaju aktivna na način koji se ne može objasniti samo vidljivim objektima na slici.

"Ono što smo videli bilo je jedinstveno". Ta područja mozga ne predstavljaju samo ono što se vidi, već i šta se s tim može učiniti. Mozak je to radio čak i kada učesnici nisu dobili eksplicitno uputstvo da deluju", kaže Groen.

Čini se da se mogućnosti nekog delovanja u našim mozgovima obrađuju automatski. U slučaju veštačke inteligencije situacija baš i nije takva.

Modeli veštačke inteligencije koje su testirali pokazali su se lošijima u predviđanju mogućih radnji.

Kada su bili posebno obučeni za prepoznavanje radnji, mogli su donekle da približe ljudske procene, ali obrasci ljudskog mozga nisu se poklapali sa unutrašnjim proračunima modela, objašnjava Groen.

"Čak ni najbolji AI modeli ne daju potpuno iste odgovore kao ljudi, iako je to za nas tako jednostavan zadatak. To pokazuje da je naš način posmatranja duboko isprepleten sa načinom na koji komuniciramo sa svetom. Povezujemo svoju percepciju sa svojim iskustvom u fizičkom svetu. AI modeli to ne mogu, jer postoje samo u računaru", kaže Groen.

Groen dodaje da bi upravo ta sposobnost mogla postati ključna kako se veštačka inteligencija bude dalje razvijala.

"Postaje važno da mašine ne samo prepoznaju šta nešto jeste, već i da razumeju šta se s tim može učiniti. Na primer, robot koji mora da se snađe u zoni katastrofe ili autonomni automobil koji može da razlikuje biciklističku stazu od prilaza", ističe.

Međutim, da bismo naučili veštačku inteligenciju da razmišlja poput čoveka, potrebno je, pre svega, utvrditi kako ljudski mozak tačno funkcioniše.

"Ljudski mozak vrlo brzo i efikasno obrađuje određene informacije, a više znanja o tome moglo bi pomoći da veštačka inteligencija postane pametnija, ekonomičnija i prilagođenija ljudima", zaključuje Groen.

(Ubrzanje.rs/Zimo)