Ovaj robot ima važan zadatak na Marsu: Krila pomera 400 puta u sekundi, lakši je od spajalice, ima jednu manu

"Robot bumbar" kojeg trenutno razvijaju na Masačasetskom Institutu tehnologije (MIT) deo je nove nove generacije robota inspirisanih "jezivim" životinjama.

Mašina mase manje od spajalice, može da mahne krilima do 400 puta u sekundi i doseže maksimalnu brzinu od 2 m/s. Takođe može da se okrene i lebdi.

"Samo pokušavamo da oponašamo bumbara", kaže doktorant Ji-Hsuan "Nemo" Sjao, koji radi na robotima.

Istraživači se nadaju da će jednog dana ovako pomoći oprašivanje, možda čak na drugim planetama.

"Ako budete nešto uzgajali na Marsu, tu nastupaju naši roboti", objašnjavao Sjao.

Drugi naučnik Kevin Čen objašnjava da tim ne želi da zameni isekte, već da se na njima radi za scenarije u kojima se na insekte ne može računati. Mogu biti korišćeni na farmama u skladištima, gde su redovi useva složeni u visinu i osvetljeni ultraljubičastim svetlom.

"Pčelama je veoma teško da prežive u takvom okruženju", navodi.

Širom sveta, naučnike podučava upravo priroda u stvaranju robota, koji mogu izvoditi komplikovane zadatke u različitom okruženju.

Na Jejlu su istražiivači razvili robota inspirisanog gekonom koji može da amputira sopstvene udove, što je sposobnost koja bi mogla biti korisna u misijama potrage i spasavanja u opasnim ruševinama, prema rečima njegovih tvoraca.

Istraživači iz Južne Koreje nedavno su razvili robota koji može da se kreće kao gusenica.

"Milioni godina evolucije pomogli su da se napravi najbolje rešenje", kaže Sjao, koji razvija algoritme na osnovu kojih se roboti kreću.

Bumbar, gusenica, gekon i skakavac

Robot bumbar koristi meke veštačke mišiće koji se izdužuju i skupljaju kako bi mahali krilima. Robotska krila i njihov mali mehanizam, slične veličine kao komponente sata, proizvode se u istoj "laboratoriji".

Tim takođe radi na robotu nalik na skakavca. Mašina, manja od palca čoveka, može da skoči 20 cm uvis i da ovlada terenima poput travnatih, leda ili lista. Sjao dodaje da je robot koji skače energetski efikasniji od robota koji leti.

Mali roboti mogu biti korišćeni na misijama za istraživanje mesta poput unutrašnjosti cevovoda ili turbinskog motora. Sjao kaže da je naredni korak u razvoju tehnologije dodavanje senzora koji mogu hraniti robote informacijama i baterije da ih pokrenu. Mašine se trenutno pokreću na struju.

"Veoma je teško postaviti mali izvor energije na mali robot", objašnjavaju stručnjaci komentarišući "manu" robota.

Potpuno autonomnog robota biće moguće razviti u narednih 20 do 30 godina, procenjuje se.

Ali izučavanje prirode insekata biće uvod za tim koji ga razvija.

"Ima još mnogo toga što treba naučiti", ističu.

(Ubrzanje.rs/CNN)