Tehnološki napredak ih "pregazio": Afrika ispustila razvoj veštačke inteligencije, Gejts finansira sustizanje

Iako je Afrika domovina velikog broja svetskih jezika, prema nekim procenama čak četvrtinu ukupnog broja, kada je u pitanju razvoj veštačke inteligencije mnogi od njih nedostaju. To je pokazatelj nedostatka investicija, koliko i spremnih materijala.

Mnogi od AI alata, kao što je Čet Dži-Pi-Ti (ChatGPT), koji se danas koriste, trenirani su na engleskom, kao i na drugim evropskim jezicima, uz kineski. Na njima su napisane velike količine onlajn tekstova koje je moguće povući. Ali, kako su mnogi afrički jezici usmeni, ne i pisani, postoji nedostatak teksta na kojem bi AI model bio treniran.

Izostavljeni

Za milione na kontinentu to znači biti izostavljen. Istraživači koji su probali da reše ovaj problem, nedavno su otkrili ono što se smatra najvećom poznatom bazom afričkih jezika.

"Mislimo na svojim jezicima, sanjamo na njima i doživljavamo svet kroz njih. Ako tehnologija to ne može da oslika, rizikujemo da cela grupa bude zapostavljena", profesor Vukosi Marivate sa Univerziteta u Pretoriji, koji je radio na tom projektu, kaže za BBC.

"Idemo kroz AI revoluciju, zamišljajući sve što može biti učinjeno s njom. Sad zamislite deo populacije koji nema tu mogućnost jer su sve informacije na engleskom", dodao je.

Ovaj projekat, nazvan Sledeći glasovi Afrike (The African Next Voices), spojio je lingviste i programere na zadatku da stvore bazu spremnu za treniranje AI modela na 18 afričkih jezika.

To mora biti tek deo od 2.000 jezika i preko, koliko se procenjuje da se govori na tom kontinentu, ali oni koji rade na projektu kažu da se nadaju da će taj broj u budućnosti biti proširen.

Za dve godine, tim je snimio 9.000 sati govora kroz Keniju, Nigeriju i Južnu Afriku, uspevajući da uhvati svakodnevicu na polju, u zdravstvu i obrazovanju.

Neke od tih jezika govore milioni ljudi.

Ljudi će nadograditi projekat

"Potrebna je osnova od koje može da se počne i upravo je to srž projekta, koji će ljudi kasnije nadograđivati", kaže jedan od istraživača prof. Marivate.

Njegova koleginica iz Kenije Lilian Wanzare kaže da je snimanje govora značilo stvaranje baze čiji je cilj da predstavi kako ljudi zaista žive i govore.

"Okupili smo glasove iz različitih regiona, godina i prošlosti, da bi bilo što inkluzivnije moguće. 'Velika' tehnologija ne razlikuje uvek sve te nijanse", rekla je.

Projekat vrednosti 2,2 miliona dolara omogućila je Gejts fondacija. Podacima će biti omogućen pristup, tako će developeri moći da prave alate za prevođenje, transkripciju i odgovaranje na afričkim jezicima.

"Već postoje neki primeri kako veštačka inteligencija korišćena na urođeničkim jezicima može rešavati izazove u 'stvarnom' životu Afrike", navodi profesor Marivate.

Primer poljoprivrednice

Farmerka Kelebogile Mosime upravlja imanjem od 21 hektara u Rustenburgu, u srcu južnoafričkog regiona platine.

Ona, koja ima 45 godina, radi sa malim timom na uzgoju povrća, među kojima: pasulj, spanać, karfiol i paradajz.

Počela je tek pre tri godine, sa usevom kupusa, a kao pomoć koristi aplikaciju AI-Farmer, koja prepoznaje nekoliko južnoafričkih jezika, uključujući sesoto, isizulu i afrikans, kako bi pomogla u rešavanju različitih problema.

"Kao neko ko još uči da se bavi poljoprivredom, suočavaš se sa mnogo izazova", kaže Mosime.

"Svaki dan vidim prednosti toga što mogu da koristim svoj maternji jezik setsvana u aplikaciji. Kada naiđem na problem na farmi, pitam bilo šta i dobijem koristan odgovor.

"Za nekoga iz ruralnih krajeva, poput mene, ko nije izložen tehnologiji, to je veoma korisno. Mogu da pitam o različitim opcijama za suzbijanje insekata, a aplikacija mi je takođe pomogla i kod dijagnostike bolesnih biljaka", priča ona kroz osmeh, ispod šešira sa širokim obodom.

Engleski jezik prilika i nevolja

Lelapa AI je mlada južnoafrička kompanija koja razvija alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji na afričkim jezicima za banke i telekomunikacione firme.

Za njenu direktorku Pelonomi Moiloa ono što je trenutno dostupno veoma je ograničavajuće.

"Engleski je jezik prilika. Za mnoge Južnoafrikance koji ga ne govore, to nije samo nezgodno, to može značiti da ostaju uskraćeni za osnovne usluge kao što su zdravstvo, bankarstvo ili čak državna pomoć", rekla je ona za BBC.

"Jezik može biti ogromna prepreka. Mi poručujemo da ne bi trebalo da bude tako."

Ali ovo prevazilazi biznis i praktičnost.

Za profesora Marivatea postoji i opasnost da bi, bez inicijativa za afričke jezike, moglo da se izgubi još nešto.

"Jezik je pristup mašti", kaže on.

"To nisu samo reči, to je istorija, kultura, znanje. Ako se izvorni jezici ne uključe, ne gubimo samo podatke; gubimo načine na koje vidimo i razumemo svet."

(Ubrzanje.rs/BBC)