Skinuo nogu sa pedale da bi šutnuo robota, drugi ga samo oborio na asfalt: Tehnologija meta napada na ulici

Tihi šum autonomnih mašina postao je deo urbanog zvučnog pejzaža u desetinama američkih gradova. Kompaktni roboti za dostavu, prepuni kamera, sada se kreću među pešacima, savladavajući ivičnjake, pešačke prelaze i povremene mrke poglede prolaznika. Tehnologija koja stoji iza njih izuzetno je sofisticirana i zasniva se na istim sistemima percepcije i donošenja odluka koji su nekada bili rezervisani za eksperimentalne samovozeće automobile. Ipak, kako se ove mašine umnožavaju, raste i vrlo ljudska reakcija – ogorčenost.

Serve Robotics, startap sa sedištem u San Francisku, koji je nastao iz kompanije Uber, postao je jedan od najagresivnijih učesnika u trci za automatizaciju lokalne dostave. Pre samo godinu dana njegova flota brojala je oko 100 robota, ali je kompanija od tada rasporedila približno 2.000 mašina u više gradova.

Rivali poput Starship Technologies i Coco šire se sličnom brzinom, sa flotama koje broje nekoliko hiljada jedinica. Ti brojevi ukazuju na promenu: dostava hrane tiho je postala jedna od najvidljivijih stvarnih primena veštačke inteligencije.

Svaki od ovih kurira veličine rashladne kutije objedinjuje više načina detekcije okruženja. Ugrađene kamere i lidar jedinice mapiraju okolni teren, dok softver u samom uređaju – obučen na ogromnim skupovima podataka sa snimcima ulica – u realnom vremenu tumači kontekst.

Robot odlučuje da li da pređe ulicu ili sačeka, kako da zaobiđe radove na putu, pa čak i kako da nagne svoje telo da bi održao stabilnost na neravnom trotoaru. Sofisticirani sistem planiranja objedinjuje ove signale i trenutno prilagođava kretanje, s ciljem postizanja autonomne mobilnosti na nivou pešaka.

Sa ekonomskog stanovišta, privlačnost je očigledna. Prevoz obroka teškog jedan kilogram u vozilu koje teži više od jedne tone nema mnogo smisla ni u pogledu energije ni troškova. Generalni direktor kompanije Serve, Ali Kashani, često ističe da oko četvrtine svih vožnji automobilom u Sjedinjene Američke Države spada u kategoriju "poslednje milje" — kratke relacije i dostave male težine koje povećavaju saobraćajne gužve i emisije štetnih gasova.

Konsultantska firma Thunder Said Energy Inc. procenjuje da robot troši oko jedan odsto energije koju bi za isti zadatak potrošio motocikl, što automatizovane kurire čini ne samo jeftinijim već i znatno efikasnijim.

Međutim, tehnološki napredak sudara se sa društvenim otporom. Na internetu kruže snimci ljudi koji šutiraju, hvataju, pa čak i pokušavaju da unište robote. Neki od tih postupaka deluju kao pokušaji krađe, dok drugi izgledaju kao čisti izraz frustracije.

Na snimcima sa ulica vidi se kako robota šutiraju vozači bicikala, obaraju ga ili čak kradu hranu koju dostavlja.

U Čikagu više od 3.000 stanovnika potpisalo je peticiju kojom se traži zabrana robota za dostavu, uz tvrdnju da zatrpavaju trotoare i ugrožavaju pešake. Studenti na University of Notre Dame javno su pozvali na bojkot ovih mašina. Za mnoge one predstavljaju simbol automatizacije koja previše zadire u javni prostor.

Ovakav antagonizam podseća na ranije susrete Amerikanaca sa humanoidnim ili mobilnim robotima. Sredinom 2010-ih, hitchBOT — vedri robot-autostoper koji je bezbedno prešao Kanadu i delove Evropa — bio je čuven po tome što je uništen svega nekoliko dana nakon debija u SAD.

Kasnije je jedan patrolni robot u San Francisku, u četvrti Mission District, više puta bio meta vandalizma, uključujući slučaj kada je bio premazan sosom za roštilj. Istraživanja Pew Research Center pokazuju da je ova nelagoda duboko ukorenjena: Amerikanci izražavaju znatno veću zabrinutost zbog veštačke inteligencije u svakodnevnom životu nego građani drugih razvijenih ekonomija.

Kompanija Serve pokušava da ublaži svoj imidž, pozajmljujući dizajnerske elemente od kućnih ljubimaca i igračaka. Njeni uređaji za trotoare imaju digitalne "oči", animacije treptanja i imena poput "Deja" ili "Niska" kako bi delovali ličnije. Njihov softver uključuje i algoritme gestova koji imitiraju učtivost — usporavaju u blizini pešaka i blago se okreću kako bi "signalizirali" smer pre nego što nastave kretanje.

Kašani tvrdi da to nije samo trik, već psihološki pristup - način da se interakcija učini ljudskijom. Takođe umanjuje izveštaje o neprijateljstvu, navodeći da se 99,8% planiranih dostava uspešno završava.

Za Serve i njegove konkurente sledeći izazov je proširenje korisnosti robota i van dostave buritosa i čaja sa tapioka kuglicama. Pilot-programi istražuju preuzimanje farmaceutskih proizvoda i povrat robe kupljene putem interneta. Tehnologija očigledno funkcioniše, ali bi njeno kulturno prihvatanje moglo biti znatno teže.

(Ubrzanje.rs/TechSpot)