Čadež o pokretanju nacionalnog jezičkog modela: "Cilj je da srpski i ćirilica budu deo savremenih tehnologija"

Veliki nacionalni jezički model (LLM), kada bude završen, imaće široku primenu u svakodnevnom životu građana i poslovanju privrede, a današnje potpisivanje Protokola o saradnji za izradu nacionalnog jezičkog modela za srpski jezik i kontinuiranu saradnju na razvoju infrastrukture za veštačku inteligenciju u Srbiji između Kancelarije za IT i eUpravu i 11 institucija i medija, predstavlja istorijski trenutak za našu zemlju, poručio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS).

Čadež je, nakon potpisivanja Protokola, podsetio da su sve institucije potpisnice protokola godinama unazad digitalizovale svoje podatke, što je omogućilo da se radi na razvoju velikog nacionalnog jezičkog modela.

"Važno je da će ovaj model razumeti logiku našeg jezika, kao i pravnog i poslovnog jezika. Moći će da se primeni u svakodnevnom životu, servisima za građane i privredu. Zato je ovo istorijski trenutak, a PKS će učiniti sve da se što više kompanija, koje imaju digitalizovane podatke, priključe ovom projektu", rekao je Čadež.

Čadež je objasnio da su podaci institucija i medija potpisnika osnova za treniranje nacionalnog jezičkog modela, na kojem će raditi brojni stručnjaci iz Srbije i partneri na projektu, poput Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP). Naveo je da će, nakon razvoja ovog osnovnog modela, početi izgradnja i ostalih, kompleksnijih jezičkih modela.

Protokol o saradnji potpisali su danas, u prisustvu predsednika Vlade Srbije prof. dr Đure Macuta, direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović i predstavnici Narodne biblioteke Srbije, Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", novinske agencije "Tanjug", Radio-televizije Srbije, Radio-televizije Vojvodine, Javnog preduzeća "Službeni glasnik" i kompanije "Politika". Protokol je potpisan i sa predstavnicima Društva za jezičke resurse i tehnologije (JeRTeh), ReLDI centra za jezičke podatke, Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti i Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju.

Premijer Macut je na svečanosti u Kući eUprave naglasio da je ovaj projekat od nacionalnog značaja i da predstavlja nastavak realizacije Strategije razvoja veštačke inteligencije.

"Cilj je da srpski jezik i ćirilica, kao deo našeg identiteta, budu prisutni u savremenim tehnologijama, posebno u sistemima veštačke inteligencije, digitalnim servisima i platformama, naveo je premijer i dodao da će se razvoj i primena ovih rešenja odvijati u skladu sa domaćim propisima i standardima zaštite podataka, uz korišćenje nacionalne infrastrukture", rekao je Macut.

Prema njegovim rečima, ovaj projekat će građanima omogućiti bolje digitalne usluge, institucijama efikasniji rad, privredi veću konkurentnost, a obrazovanju i nauci nove mogućnosti razvoja.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović istakao je da izgradnja nacionalnog velikog jezičkog modela za srpski jezik nije samo tehnološki projekat već pitanje srpskog jezika, kulture, srpskog identiteta i suvereniteta u 21. veku.

Naveo je da se u skladu sa strategijom Srbija 2030 koju je predstavio predsednik Republike Aleksandar Vučić, realizuje projekat od nacionalnog značaja - prilagođavanje veštačke inteligencije srpskom jeziku i srpskoj kulturi.

"To znači da čuvamo srpski jezik, oba naša pisma - ćirilicu i latinicu, oba književna izgovora i ekavicu i jekavicu, kao i sve naše dijalekte", rekao je Jovanović.

Dodao je da su globalni modeli veštačke inteligencije obučavani dominantno na engleskom jeziku i da je srpski jezik u njima prisutan, ali ne dovoljno i ne kvalitetno.

"Ono čega nema u podacima neće biti ni u veštačkoj inteligenciji. Zato je naš zadatak da zajedno sa bibliotekama, arhivima, medijima, naukom, privredom i stručnjacima obezbedimo kvalitetne podatke", rekao je Jovanović.

Stalni predstavnik UNDP-a Jakup Beriš, rekao je da UNDP s ponosom podržava digitalnu transformaciju Srbije već više od jedne decenije.

"Današnji događaj pokazuje da je digitalizacija u Srbiji mnogo više od tehnološkog procesa, ona uključuje ljude, privredu i društvo u celini, a ne samo tehnologiju", izjavio je Beriš.

(Ubrzanje.rs)