Više od polovine kompanija priznaje da je pogrešilo s otkazima zbog AI-ja

Kompanije širom sveta sve češće menjaju stav da veštačka inteligencija može da zameni veliki broj zaposlenih, pa ponovo zapošljavaju radnike kako bi unapredile poslovanje.

Istovremeno, investitori sve više postavljaju pitanje koliko je održiv trenutni procvat veštačke inteligencije na finansijskim tržištima.

Proizvođač automobila Ford jedna je od poslednjih kompanija koja je promenila kurs. Kompanija, prema navodima medija, ponovo zapošljava stotine iskusnih inženjera kako bi rešavali probleme sa kvalitetom koje automatizovani sistemi nisu uspeli da otklone.

"Veštačka inteligencija je odličan alat, ali dobra je onoliko koliko su kvalitetni podaci kojima se obučava", rekao je Čarls Pun, potpredsednik Forda za inženjering hardvera vozila.

Među kompanijama koje su odustale od planova da smanje broj zaposlenih zbog veće upotrebe AI-ja nalaze se i Komonvelt banka Australije (Commonwealth Bank of Australia - CBA) te softverski gigant IBM.

Prošle godine CBA je otpustila više od 40 zaposlenih u korisničkoj podršci i zamenila ih AI glasovnim botom. Međutim, sistem nije ispunio očekivanja, što je dovelo do povećanog broja poziva i nezadovoljstva korisnika, pa je banka odlučila da vrati deo otpuštenih radnika, prenosi SEEbiz.

Australijski Sindikat zaposlenih u finansijskom sektoru ocenio je da je odluka o vraćanju zaposlenih "velika pobeda".

Prema izveštaju australijskog ABC-ja (ABC), CBA je priznala da prilikom donošenja odluke o otkazima nije uzela u obzir sve relevantne poslovne okolnosti te da je procena potrebnog broja zaposlenih trebala da bude temeljnija.

Sličnu situaciju imao je i IBM. Kompanija je prepustila veštačkoj inteligenciji obradu oko 94 odsto rutinskih zahteva u sektoru ljudskih resursa, ali sistem nije mogao adekvatno da reši preostalih šest odsto slučajeva, među kojima su bile etičke dileme i složeniji zahtevi zaposlenih.

Zbog toga je IBM najavio plan da do 2026. godine utrostruči zapošljavanje početnih kadrova u Sjedinjenim Američkim Državama.

"Ako ne nastavimo da ulažemo u zapošljavanje mladih kadrova, šta će se dogoditi za tri do pet godina? Jednostavno ćemo ostati bez ljudi", rekla je glavna direktorka za ljudske resurse IBM-a Nikl LaMoro na AI samitu u Njujorku.

Ovi primeri potvrđuju stav analitičara da otpuštanje zaposlenih uz oslanjanje na veštačku inteligenciju nije nužno najbolji put ka rastu poslovanja.

U izveštaju kompanije Intuišn labs (Intuition Labs) navodi se da su mnoge firme ulagale u tehnologiju koja treba da zameni ljude, ali nisu dovoljno ulagale u obuku zaposlenih za rad sa veštačkom inteligencijom.

"Mnoge kompanije koje su ubrzano uvodile automatizaciju kasnije su zažalile zbog otpuštanja jer su ostale bez ljudi potrebnih za nadzor AI sistema", navodi se u izveštaju.

Prema istraživanju kompanije Orgvju (Orgvue), 39 odsto poslovnih lidera otpustilo je zaposlene zbog uvođenja veštačke inteligencije, ali je među njima čak 55 odsto kasnije priznalo da su doneli pogrešne odluke.

Džesika Žang, viša potpredsednica za azijsko-pacifičku regiju u kompaniji ADP, ističe da kompanije često moraju ponovo da uključe ljudski nadzor kada AI daje netačne ili nepouzdane rezultate.

"To može dovesti do udvostručavanja posla, sporijeg donošenja odluka i slabijeg rasta produktivnosti", rekla je Žang.

Podaci kompanije Robert Half pokazuju da je 32 odsto američkih menadžera za zapošljavanje ukinulo određena radna mesta prvenstveno zbog veštačke inteligencije, ali su kasnije ponovo zaposlili radnike na istim ili sličnim pozicijama.

Na Tehnološkom univerzitetu Kapitol (Capitol Technology University) smatraju da veštačka inteligencija menja način rada, ali da kompanije sve više uviđaju kako najveću vrednost donosi saradnja ljudi i AI-ja, a ne potpuna zamena ljudskog rada.

(Ubrzanje.rs/Biznis.ba)