Veb-sajtovi podižu digitalne zidove protiv AI

Internet, koji je nekada bio otvoreno more informacija dostupno svima, sada podiže digitalne zidove. Ova promena dolazi kao odgovor na to što sistemi veštačke inteligencije (AI) neselektivno i neovlašćeno prikupljaju podatke, kao i na ekspanziju "digitalnog otpada" (sadržaja niske vrednosti koji generiše veštačka inteligencija). Analitičari primećuju rastući "anti-AI pokret", podstaknut besom kreatora zbog toga što velike tehnološke kompanije bez naknade koriste njihov rad za obuku veštačke inteligencije, ali i odbojnošću javnosti prema nekvalitetnim AI proizvodima.

Trećinu internet saobraćaja čine AI botovi

Prema izveštaju kompanije Klaudfler (Cloudflare) za prvi kvartal 2026. godine, 30,6% globalnog internet saobraćaja generišu "AI botovi" (robotski programi), a ne ljudi. Problem leži u tome što se 89,4% ovog saobraćaja AI botova za prikupljanje podataka ne koristi za usluge pretraživanja, već za obuku korporativnih AI modela. Operateri veb-sajtova snose troškove tog saobraćaja, dok se njihovi podaci prikupljaju bez ikakve naknade.

Kao odgovor na to, veb-administratori grade digitalnu odbranu. Podaci Klaudflera o stopama blokiranja (odnosu blokiranih pokušaja pristupa AI botova) pokazuju da je GPTbot kompanije OpenAI imao najvišu stopu blokiranja od 5,52% u prvom kvartalu 2026. godine, a prate ga CCbot neprofitne organizacije Komon krol (Common Crawl) sa 5,08% i Klodbot (Claudebot) kompanije Antropik (Anthropic) sa 4,88%. Međutim, operateri se suočavaju sa paradoksom: potpuno blokiranje AI botova nosi rizik od brisanja njihovih sajtova iz rezultata pretrage na platformama kao što je Gugl (Google).

Kreatori takođe usvajaju agresivne "alate za odmazdu" kako bi zaštitili svoj sadržaj. Primeri uključuju Najtskejd (Nightshade) i Glejz (Glaze), alate za zaštitu slika koje je razvio Univerzitet u Čikagu (University of Chicago). Ovi alati ubacuju suptilan šum u slike koji ljudima izgleda normalno, ali dovodi do toga da veštačka inteligencija pogrešno klasifikuje objekte — na primer, da pomeša "pse" sa "mačkama". Ovo "trovanje" čini ukradene podatke štetnim za obuku veštačke inteligencije, čime se suprotstavlja praksi velikih tehnoloških kompanija da masovno preuzimaju sadržaj.

 "Mrzim AI smeće"... Neki korisnici biraju plaćene pretraživače umesto Gugla

Kompanije počinju da daju prioritet sadržaju koji su stvorili ljudi i diskriminišu materijal generisan veštačkom inteligencijom. Spotifaj (Spotify), na primer, uvodi ikonice za sertifikaciju na profilima umetnika i u rezultatima pretrage kako bi pomogao korisnicima da identifikuju prave ljudske stvaraoce usred talasa muzike koju je generisala veštačka inteligencija.

Tržište pretraživača se takođe menja. Razočarani Guglovim AI pregledima (AI Overviews) i rezultatima pretrage kojima dominira veštačka inteligencija, neki korisnici prelaze na plaćeni pretraživač Kagi.

Za 5 do 25 dolara mesečno, Kagi nudi filtrirane rezultate koji isključuju oglase i AI sadržaj. Njegov filter za forume, na primer, prikazuje samo diskusije ljudskih korisnika na onlajn zajednicama. Saobraćaj Kagija porastao je sa 4,41 milion poseta u februaru na 5,22 miliona u aprilu 2026. godine. Li Hačinson (Lee Hutchinson), viši urednik za tehnologiju u magazinu Ars tehnika (Ars Technica), izjavio je: "Napustio sam Gugl. Sa Kagijem ne vidim oglase niti smeće koje je generisala veštačka inteligencija."

(Ubrzanje.rs/Chonsun)