Zašto Japan drastično zaostaje za SAD u primeni veštačke inteligencije

Suočene sa akutnim nedostatkom radne snage, starenjem stanovništva i hroničnim problemima sa produktivnošću, japanske kompanije trebalo bi da budu plodno tlo za usvajanje veštačke inteligencije.

Ipak, u poređenju sa SAD i Velikom Britanijom, primena veštačke inteligencije na radnim mestima ostaje spora i oprezna. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), svega 8,4 odsto radnika u Japanu koristi AI kao deo svog posla, dok taj udeo u SAD iznosi 50 odsto, u Velikoj Britaniji 32 odsto, a u Singapuru čak 56 odsto.

Stručnjaci i preduzetnici, među kojima su suosnivač američkog startapa Kjuz AI (Kuse AI) i profesor Univerziteta naprednih nauka u Kjotu (Kyoto), objašnjavaju da je Japan tradicionalno konzervativan i nesklon riziku.

Dok se u SAD veštačka inteligencija uvodi kao pomoćnik i postepeno integriše u radne procese, japanske kompanije zahtevaju veliki broj dokaza o njenoj pouzdanosti i imaju gotovo nultu toleranciju na greške, posebno u radu sa klijentima.

Zbog toga se generativna veštačka inteligencija u Japanu uglavnom koristi za manje rizične zadatke, poput pisanja i sažimanja tekstova, dok je zdravstveni sektor toliko tehnološki zastareo da pojedine bolnice i dalje koriste papirnu dokumentaciju.

Vlada Japana pokušava da promeni situaciju. Parlament je usvojio Zakon o promociji veštačke inteligencije, kojim se blagom regulativom nastoje podstaći ulaganja i unaprediti produktivnost zemlje, koja je trenutno najniža među članicama G7.

Iako Ministarstvo finansija tvrdi da je udeo kompanija koje koriste AI porastao sa 11 na 75 odsto u poslednjih pet godina, kritičari upozoravaju da u tim kompanijama tehnologiju zapravo koristi samo mali broj zaposlenih, i to u vrlo ograničenoj meri.

Dodatni problem predstavljaju zastareli računarski sistemi. Čak 60 odsto njih starije je od 20 godina, prenosi PC Press.

Profesor Univerziteta Meidži ističe da digitalna pismenost u zemlji nije na dovoljno visokom nivou, te upozorava da bi Japanu do 2030. godine moglo da nedostaje gotovo 800.000 IT stručnjaka.

Dodatni problem predstavlja i društveni pritisak da se očuva puna zaposlenost. Zbog toga kompanije izbegavaju radikalne reforme koje bi mogle dovesti do gubitka radnih mesta.

Pojedine velike trgovačke kompanije, poput Kanemacua, ipak počinju da menjaju pristup i zapošljavaju diplomce sa visokim nivoom znanja o veštačkoj inteligenciji. Međutim, bez spremnosti na veće tehnološke promene, preko potreban rast produktivnosti mogao bi ostati nedostižan.

(Ubrzanje.rs/PCPress)