Tehnološki mogul i milijarder sa tri diplome: "Samo 2 vrste ljudi mogu da uspeju u eri veštačke inteligencije"

Od generacije Z do bejbi-bumera, radnici u svim industrijama traže načine da osiguraju svoje karijere u budućnosti, dok veštačka inteligencija preti da iz korena promeni tržište rada. Izvršni direktor kompanije Palantir Aleks Karp, nudi potpuno jednostavno viđenje o tome ko će izaći kao pobednik.

"U osnovi, postoje dva načina da znate da imate budućnost", rekao je 59-godišnji milijarder na mreži Ti-Bi-Pi-En (TBPN) u martu. "Prvi je da imate neku vrstu stručnog osposobljavanja. Ili drugi, da ste neurodivergentni."

Karpova prva kategorija odražava sve veći konsenzus: stručnjaci u zanatima, od električara do vodoinstalatera, teško se mogu automatizovati i sve su traženiji dok velike tehnološke kompanije grade masovne centre podataka, a SAD se suočavaju sa postojećim nedostatkom radne snage.

Druga kategorija je ličnija. Karp, čije je bogatstvo procenjeno na oko 15,3 milijardi dolara, već dugo govori o tome da živi sa disleksijom, poremećajem učenja koji može uticati na čitanje, pisanje i obradu informacija. Šire gledano, neurodivergentnost može obuhvatiti stanja poput ADHD-a i autizma.

Za Karpa, ta kognitivna razlika može biti prednost u svetu vođenom veštačkom inteligencijom, manje zbog same dijagnoze, a više zbog načina razmišljanja koji može da podstakne. Uspeh će, kako je tvrdio, biti naklonjen ljudima koji razmišljaju drugačije i preuzimaju rizike, ili, prema njegovim rečima, da budu "više umetnici, sagledavaju stvari iz drugog ugla, budu sposobni da izgrade nešto jedinstveno".

Očekuje se da će petina prodajnih organizacija unutar kompanija sa liste Forčun 500 (Fortune 500) do 2027. godine aktivno regrutovati neurodivergentne talente kako bi poboljšale poslovne performanse, pokazalo je istraživanje kompanije Gartner.

Palantir se kladi na neurodivergentne talente i maturante

Iako neurodivergentnost nije uslov za zaposlenje u Palantiru, kompanija je jasno stavila do znanja da takve kandidate posmatra kao stratešku prednost.

Ona nudi namenski program Neurodivergent Fellowship, čiji je cilj regrutovanje talenata koji možda razmišljaju drugačije od tradicionalnih novozaposlenih.

"Neurodivergentni pojedinci igraće neproporcionalnu ulogu u oblikovanju budućnosti Amerike i Zapada", navedeno je u oglasu za posao. "Oni vide dalje od performativnih ideologija i primećuju lepotu u svetu koja i dalje postoji, a koju tehnologija i umetnost mogu da otkriju."

Ovaj akcenat odražava Karpovu širu skepsu prema tradicionalnim putevima karijere. Uprkos tome što ima tri diplome — uključujući diplomu pravnog fakulteta na Univerzitetu Stenford i doktorat iz filozofije na Gete (Goethe) univerzitetu u Nemačkoj — Karp je bio direktan o ograničenjima visokog obrazovanja u ekonomiji vođenoj veštačkom inteligencijom.

"AI će uništiti poslove u humanističkim naukama", rekao je Karp na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj, početkom 2026. godine. "Išli ste u elitnu školu i studirali filozofiju, iskoristiću sebe kao primer. Nadam se da imate neku drugu veštinu. Ovu će biti teško plasirati na tržište."

Palantir je takođe pokrenuo poseban program Meritocracy Fellowship, dizajniran specifično za svršene srednjoškolce koji nisu upisali fakultet. Prva generacija programa zahtevala je rezultate testova na nivou Ivy League da bi se kvalifikovala i privukla je preko 500 prijavljenih kandidata. Među 22 primljena studenta bili su oni koji su smatrali da pohađanje fakulteta nije privlačno, ili oni koji nisu uspeli da upišu fakultete iz svojih snova, preneo je Wall Street Journal.

Generaciji ovog programa za jesen 2026. godine ponuđena je stipendija od 5.400 dolara mesečno, a program se promovisao jasnom porukom: "Preskočite dug. Povratite godine svog života. Steknite Palantirovu diplomu." Najbolji učesnici mogu čak dobiti i ponude za posao sa punim radnim vremenom u ovoj kompaniji.

Generacija Z

Kako tradicionalne početne uloge za diplomce generacije Z nestaju, mnogi mladi ljudi dolaze do sličnog zaključka kao i Karp: fakultetska diploma sama po sebi više nije zagarantovan put ka uspehu.

Ipak, neki tehnološki lideri tvrde da visoko obrazovanje nipošto nije prevaziđeno, i da bi humanističke nauke, posebno, mogle postati vrednije u eri veštačke inteligencije. Džejmi Tivan, glavna naučnica u kompaniji Majkrosoft (Microsoft), veruje da će sledeća generacija imati koristi od proučavanja disciplina koje naglašavaju kako treba razmišljati, a ne samo šta treba raditi.

"Metakognitivne veštine će biti veoma važne: fleksibilnost, prilagodljivost, eksperimentisanje, kritičko razmišljanje, sposobnost da se stvari dovedu u pitanje. Razvoj veština kritičkog razmišljanja zahteva trenje, rad na teškim stvarima, duboko razmišljanje", izjavila je ona za Vol strit džornal. "Za to je tradicionalno humanističko obrazovanje zaista važno."

U direktnoj suprotnosti s Karpom, Danijela Amodei, suosnivačica kompanije za veštačku inteligenciju Antropik (Anthropic), izjavila je da će proučavanje humanističkih nauka biti "važnije nego ikad".

"Stvari koje nas čine ljudima postaće mnogo važnije, umesto mnogo manje važne", rekla je ona za Ej-Bi-Si njuz (ABC News) u februaru. "A ono što pod tim podrazumevam jeste to da, kada danas tražimo ljude za rad u Antropiku, tražimo one koji su odlični komunikatori, koji imaju visoku emocionalnu inteligenciju i veštine rada s ljudima, koji su ljubazni, saosećajni, radoznali i žele da pomognu drugima."

(Ubrzanje.rs/Fortune)