Kako je Gugl došao u Srbiju i zašto Meta nije: Šta to znači za korisnike Gmail-a i Fejsbuka, jesu li bezbedni?

Pitanje značajno sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti

• Krajem maja 2020. godine kompanija Gugl je imenovala svog predstavnika u Srbiji

• To je bio rezultat višemesečnih pregovora koji su počeli jednim pismom, koje je poslato krajem 2019. 

• Pismo je upućeno na još jednu adresu, s koje odgovor nije stigao do danas

Najveća opasnost od internet prevare vreba sa društvenih mreža, podaci su Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima Republike Srbije, na čiju je adresu od početka godine stiglo više od 1.000 prijava incidenata na internetu. U periodu do 15. oktobra zabeležena je i šteta od 54 miliona dinara, višestruko veća u odnosu na prošlu godinu kada je iznosila 15 miliona ili u odnosu na 2022, sa gubitkom od 8 miliona.

O tome da je fišing najčešći način sajber napada, te da građani na društvenim mrežama bivaju prevareni pristajući na ponude "previše dobre da bi bile istinite", govorilo se na drugoj Nacionalnoj sajber konferenciji.

Na jednom od panela potegnuto je i pitanje zaštite podataka o ličnosti, prilikom čega je stručnjak u obasti zaštite podataka o ličnosti Zlatko Petrović, v.d. generalnog sekretara Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ispričao i anegdotu o načinu na koji je kompanija Gugl (Google) došla u Srbiju. To je uključilo i neslavno preuzimanje Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) Evropske unije, tragom koje se priča ipak završila hepi endom.

Petrović je odgovarajući na pitanje o tome otkud Gugl u Srbiji i zašto Meta još uvek nema svog predstavnika u našoj zemlji, objašnjenje započeo od pravnog okvira.

"Mi smo u procedu EU integracija se obavezali da se uskladimo sa evropskim propisima o zaštiti podataka i onda smo prepisali GDPR, preuzeli, transponovali njegove odredbe, u srpski Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. GDPR propisuje da velike kompanije koje nemaju tzv. establišment u EU moraju da imenuju svog predstavnika na teritoriji EU. Establišment znači da na teritoriji EU imaju zavisno društvo ili svoje predstavništvo. Kompanije koje nemaju nijedno, a nude usluge ili robu putem interneta ili prate ponašanje lica na teritoriji EU, oni moraju da imaju predstavnika u EU.

Istu tu odredbu mi smo preuzeli u srpski zakon, ali ne baš na najbolji mogući način. Naime, prema srpskom zakonu, sve firme koje nemaju sedište na teritoriji RS, moraju da imenuju predstavnika u RS. To je dovelo do jedne poprilične zbrke. E, sad, ako te velike kompanije iz SAD ili Kine ne imenuju svog predstavnika na teritoriji EU, njima prete ogromne kazne po GDPR-u, do 10 miliona evra ili do dva odsto godišnjeg prihoda, globalnog, a kazne u srpskom zakonu su neuporedivo manje", naveo je Petrović ističući prvu razliku između GDPR-a i novog srpskog zakona.

Zakerbergu kazna od 20.000 dinara

"Ako strana kompanija ne imenuje svog predstavnika, trebalo bi da joj bude izrečena kazna od 100.000 dinara, u formi prekršajnog naloga. To znači ako u roku od osam dana uplate polovinu, pola im se prašta. Odgovorno lice treba da plati kaznu od 20.000 dinara. Ako plati 10.000, pola mu se prašta. To znači da bi Mark Zakerberg trebalo da plati 20.000 dinara.

Tako da smo mi postali svesni toga kada je zakon donet. Ja sam tada bio zadužen za nadzor u oblasti zaštite podataka o ličnosti i shvatio sam da tim velikim kompanijama koje našim građanima nude svoje usluge, interfejs na srpskom jeziku, naplaćuju svoje usluge u dinarima i targetiraju naše stanovništvo, moramo izreći te smešno male kazne. To je negde oko 800 evra", dodao je.

Ocenjujući da se otvaraju tek dve opcije - da ne učini ništa ili da preduzme nešto - krajem 2019. godine odlučlio je da piše na dve adrese: Fejsbuku i Guglu.

"Fejsbuk nam nikad nije odgovorio, ali Gugl jeste."

Iako rečenicu započinje optimistično, u nastavku angdote je novi zaplet.

"Čujte, vi ste pogrešno preveli termin establišment. Zato ne moramo da imenujemo svog predstavnika u Srbiji. Mi imamo naše zavisno društvo u Srbiji", prenosi šta su mu odgovorili.

"Ne budem lenj, odem na APR, zaista pronađem da postoji Google doo Beograd, međutim, ta firma u APR-u nije imala imejl ni broj telefona, samo adresu. Pokušavao sam da dođem do njih, da im pošaljem dopis, ali ne vredi. Naišao sam na zatvorena vrata sa parčetom papira na kojima piše Gugl. Prvo sam sve to fotografisao, onda sam se vratio nazad u kancelariju, napisao novi imejl Guglu i rekao im: 'Poštovani, zaista imate zavisno društvo, ali do njega ne može da se dođe. Običan građanin ne može da se obrati i ostvari svoja prava'".

Predstavnik za EU u Irskoj, ali i za Srbiju u Srbiji

Nakon toga je, navodi dalje, usledio telefonski razgovor sa pravnim timom Gugla. Oni su mu preporučili da se obrati predstavniku za Evropu u Irskoj.

"Ja sam rekao da je predstavnik u Irskoj u redu, ali da mi nismo u EU niti naši građani svi znaju engleski jezik."

Dalje navodi da su mu rekli da bi imenovanje predstavnika u Srbiji bio presedan, na šta je, kaže, odgovorio da je u pitanju poštovanje srpske zakonske odredbe.

"Taj razgovor je trajao bukvalno pola sata, da bih ja na kraju rekao: 'Mi vas svakako ne možemo da kaznimo. Naša kazna je smešno mala za vas, ali mi ovde govorimo o nečemu na šta se vi stalno pozivate - o vladavini prava. Je li vama stalo do privatnosti vaših korisnika u našoj zemlji? Ako jeste, imenujte svog predstavnika u našoj zemlji. Verovali ili ne, lepa reč je otvorila gvozdena vrata", dolazi do srećnog zavšetka.

Ističe da je Gugl imenovao predstavnika za teritoriju Republike Srbije posle sedam dana, te da su izmenili politiku privatnost.

"Sad je možete pročitati i videti na koji način mogu da ostvare svoja prava građani republike sRbije pred tim internet gigantom."

Dodaje da su na isti način pokušali i sa drugim velikim kompanijama da stupe u kontakt.

"Nakon Gugla sam nastavio da šaljem ta pisma, pa smo dobili predstavnika Jahua, Alibabe, Bukinga, Netfliksa, velikih svetskih kompanija. Meta nam još uvek nije odgovoorila, ima nekih naznaka da će možda doći do imenovanja predstavnika i to bi bio veliki korak", odgovara i na drugi deo pitanja.

Objašnjava i značaj tog koraka.

"Zašto je taj predstavnik važan? Njemu može da se obrati bilo koji građanin naše zemlje i da mu na svom maternjem jeziku jednostavno objasni kakav problem ima sa svojim podacima i da ostvari svoja prava. Ne mora da se dopisuje na engleskom", kaže navodeći ocenu da bi se na taj način umanjio rizik od nerazumevanja ili dopsivanja "generičkim porukama".

(Ubrzanje.rs)