Amerika je pritisla, Brisel popustio: EU menja kurs prema Guglu, Meti i ostalim tech gigantima

Evropska unija je prošle nedelje povukla potez koji mnogi nazivaju istorijskim zaokretom u njenoj tehnološkoj politici. Evropska komisija je 19. novembra delimično povukla pojedina pravila o podacima i privatnosti, kao i primenu delova regulative o veštačkoj inteligenciji, u pokušaju da evropsku industriju učini konkurentnijom u trci sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom.

Preporučujemo

Tim potezom ozbiljno je uzdrman takozvani briselski efekt, ideja da EU postavlja globalne standarde u oblasti privatnosti, bezbednosti na internetu i veštačke inteligencije. Kritičari sada otvoreno tvrde da pravac više ne diktira Brisel, već Vašington.

Dodatnu težinu celoj priči daje činjenica da je predsednik SAD Donald Tramp u prethodnom periodu više puta pretio carinama državama koje, po njegovim rečima, "napadaju američke tehnološke kompanije". Sve se to sada poklapa sa naglim popuštanjem EU prema Big Techu.

Digitalni omnibus i kraj ere oštre regulacije

Glavni simbol zaokreta je takozvani digitalni omnibus, paket predloga koji je deo programa "pojednostavljenja" predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Njime se smanjuje regulatorni pritisak na kompanije kako bi se podstakao brži ekonomski rast.

Profesorica sa Univerziteta Kolumbija Anu Bredford, koja je još 2012. skovala pojam briselskog efekta, izjavila je da se Evropa očigledno udaljava od ere snažne regulacije. Bivša evroposlanica Marijetje Shake otvoreno kaže da se u Briselu više ne govori o ulozi EU kao svetskog superregulatora.

Ovaj zaokret dolazi nakon višemesečnih intenzivnih pritisaka Trampove administracije da EU ublaži zakone koje američke kompanije poput Googlea i Mete vide kao direktan udar na svoj biznis. Digitalni omnibus bio je i tema sastanka evropske komesarke Hene Virkunen sa američkim ministrom trgovine Hovardom Lutnikom i trgovinskim predstavnikom Džejmisonom Grirerom.

Vašington, prema izjavama američkih zvaničnika, ne želi samo objašnjenja već konkretne promene evropskih pravila. U pozadini svega stoji i strah da bi stroga regulacija mogla da Evropu izbaci iz trke za razvoj veštačke inteligencije i nove tehnološke industrije.

Kako je briselski efekt nekada menjao ceo svet

Tokom prethodne decenije Brisel je bio globalni centar tehnološke regulative. Usvajanje GDPR-a 2016. godine predstavljao je prekretnicu jer je više od 100 država u svoje zakone ugradilo delove tog propisa. Kompanije kao što su Microsoft, Google i Facebook tada su evropske standarde primenile globalno.

Zatim su usledili Zakon o digitalnim uslugama i Zakon o digitalnim tržištima, koji su imali cilj da suzbiju ilegalni sadržaj i ograniče monopol velikih platformi. Akt o veštačkoj inteligenciji trebalo je da bude kruna te politike i da EU potvrdi kao glavnog kreatora pravila za novu tehnologiju.

Sada se slika ubrzano menja. Bivši italijanski premijer Mario Dragi prošle godine upozorio je da EU mora ubrzati industrijski razvoj ako želi da ostane konkurentna. Deo analitičara smatra da je Evropa izgubila samopouzdanje i da više ne veruje u sopstvenu tržišnu snagu.

Neki idu i korak dalje i tvrde da je upravo Vašington preuzeo ideju briselskog efekta, ali u američkoj verziji, gde se globalni standardi više ne postavljaju u Evropi, već u SAD.

Evropska komisija odbacuje tvrdnje da je reč o popuštanju pod američkim pritiskom. Portparol Komisije Tomas Renije poručuje da nijedna treća zemlja nije uticala na odluke Brisela i da je cilj isključivo smanjenje administrativnog opterećenja i troškova za evropske kompanije.

Ipak, tajming i politički kontekst ostavljaju ozbiljna pitanja, dok sve više analitičara smatra da se kontrola nad Big Techom polako povlači pred trkom u veštačkoj inteligenciji.

(Ubrzanje.rs)