Napisao je bibliju modernog interneta: Zgrožen je onim što vidi u 2026. godine.

"Mislim da su društvene mreže najgora stvar koja se dogodila u poslednjih četrdeset godina", kaže Stiv Krug.

Preporučujemo

Pre četvrt veka, Krug je napisao "Ne teraj me da razmišljam" ("Don't Make Me Think"), jednu od temeljnih knjiga o upotrebljivosti interneta. Ona je razlog zašto sajtovi imaju veliki masni tekst i čitaju se vertikalno, umesto da šetaju po ekranu u cik-cak liniji. Zbog nje linkovi izgledaju kao linkovi, a dugmad kao dugmad. Dao je uputstva poput "uputstva moraju da umru". Drugim rečima: veb sajtovi i aplikacije treba prosto da rade — intuitivno, bez napora. Knjiga se i dalje predaje na nekoliko univerzitetskih kurseva i redovno je na mreži Iks (X) citiraju apostoli Silicijumske doline, poput generalnog direktora Y Combinator Garija Tana.

Ovih dana imamo novi pristup Krugovoj filozofiji: bez trenja.

Krug je napisao svoju knjigu u ranim, slobodarskim danima Svetske mreže (World Wide Web). Bilo je to četiri godine pre nego što je Mark Zakerberg zakuvao Fejsbuk u svojoj harvardskoj spavaonici. Današnji internet, toliko gladak da korisnici klize, surfuju i ostaju na mreži satima ne podižući pogled, bio je nezamisliv.

Sada u 77. godini, Krug ima staromodne ukuse. Voli da čita sa papira, štampajući tekstove iz medija. Noći provodi gledajući Tarner Klasik Muviz (Turner Classic Movies). Šalje isečke sa C-SPAN-a, tehnološki najnazadnijeg televizijskog kanala.

Ipak, Krug se nespretno snalazi na Fejsbuku, uglavnom da bi video objave svoje supruge i pogledao snimke iz drona svog prijatelja. Povremeno ga uvuku video-snimci obrade drveta.

"Odjednom prođe sat vremena, a ja samo gledam te glupe Rilse (Reels) koji mi ne donose nikakvu stvarnu korist", kaže on.

Ovo su dani panike od vremena provedenog pred ekranom, rastuće usamljenosti i strmoglavog pada pismenosti. Postoji novi pokret ljudi koji se nadaju da će izlečiti ovu bolest. To su korisnici "glupih telefona" (dumbphone), ljudi koji kupuju fiksne telefone i aplikacije za blokiranje kako bi ostali van mreže. Mogli biste ih čak nazvati i maksimizatorima trenja.

"Mislim da je to prilično divljenja vredno", kaže Krug. "Ono što oni govore jeste: 'Ove stvari nam ne poboljšavaju život'".

Čovek koji je rekao "Ne teraj me da razmišljam" sada aplaudira korisnicima tehnologije koji mole da razmišljaju više. Zaista, The New York Times je ovog meseca uputio žaoku na račun Krugovog naslova, nazivajući ga "zabrinjavajućim".

Ipak, Krug ne misli da je njegova filozofija kriva za zla društvenih mreža. Upravo suprotno. Nije odsutnost trenja to što je uništilo internet, već loši akteri koji su loše proizvode napravili zavisnički bez trenja.

Krug nije imao cilj da postane kralj upotrebljivosti.

Nakon što je 1971. godine diplomirao engleski jezik na Boston koledžu (Boston College), postao je korektor u vreme kada je slog prelazio sa olova na digitalni oblik. Zatim je deceniju proveo pišući tehnološka uputstva. Potom ga je šef jednog prijatelja angažovao da uradi testiranje upotrebljivosti za poslovni softver.

Knjiga je bila srećna okolnost. Čuveni dizajner Rodžer Black planirao je seriju knjiga o internetu, angažujući Kruga da napiše deo o tome kako da se internet u razvoju učini lakšim za korišćenje prosečnim Amerikancima. Samo Blekova reputacija donela je Krugu avans od 40.000 dolara — oko 80.000 dolara danas — što je brojka nečuvena za tehničku knjigu neobjavljenog autora. Nijedna druga knjiga iz te serije nikada nije stigla do štampe.

Zatim je Krug "proveo jednu veoma jadnu godinu" pripremajući rukopis. Bio je to spor, ali siguran hit koji je našao svoje mesto na polica sa knjigama veb dizajnera širom zemlje. Krugov uticaj možete videti u lakoći opcije "Dodaj u korpu", u očiglednosti Wikipedia pododeljaka. Kada vidite lep, veliki logo sajta koji vas podseća gde se nalazite, zahvalite Krugu.

Knjiga "Ne teraj me da razmišljam" prodata je u više od 700.000 primeraka na 15 jezika. Razgovarao sam sa nekoliko krugovaca. Voker Vilijams, direktor za proizvode na platformi za elektronsku trgovinu Fourth Wall, kaže da poklanja tu knjigu svim dizajnerima u svojoj kompaniji. Nik Bodoin, osnivač firme za veb razvoj Alkali, kaže mi da ju je prvi put pročitao na fakultetu, a ponovo ju je pročitao nedavno kada je naleteo na nju na Amazonu. Hiten Šah, generalni direktor kompanije za veb analitiku Crazy Egg, prvi put je pročitao knjigu oko 2003. godine. I dalje je čuva na polici, zajedno sa jednim od njenih revidiranih izdanja. Povremeno je skine i prelista da bi se podsetio da je dobar dizajn znak poštovanja.

Krug nije siguran da je internet postao upotrebljiviji otkako je napisao knjigu 2000. godine. Iako su mnogi sajtovi uglačani i pojednostavljeni, jednostavan pristup stvarima koje su nam zaista potrebne - poput kontaktiranja korisničke službe, podnošenja onlajn formulara ili otkazivanja pretplate - i dalje je daleko van domašaja.

"Postalo je gore, a mislim da će sa veštačkom inteligencijom postati još gore", kaže on.

Za njega postoje dve definicije interneta "bez trenja".

Prva uzima nešto što moramo da uradimo - platimo račune, uradimo posao - i čini to lakšim. To je upotrebljivost, Krugov modus operandi. Druga definicija je bliža maksimizaciji profita. Kompanije dizajniraju svoje proizvode da budu toliko laki da korisnici ostaju beskonačno angažovani.

"Svaki put kada protrese mali laserski pokazivač ispred mačeta, zaradi pet centi", kaže on.

Ova razlika oslobađa Kruga bilo kakvog saučesništva sa modernim društvenim mrežama. Pitujem Kruga šta bi mislio o inženjeru iz Mete koji veruje da primenjuje principe iz knjige "Ne teraj me da razmišljam" dok dizajnira beskonačno skrolovanje na Instagramu. Da li bi ga oni pogrešno protumačili?

Krug mi daje izričito "da". On to jasno navodi u knjizi: ako ste UX dizajner, onda je vaša primarna uloga da budete "zastupnik korisnika". (Inženjeri Mete, dakle, nisu "zastupnici korisnika" jer ostavljaju korisnike koji besciljno skroluju u gorem stanju). "Osećam da knjiga ima svoj moralni ton i da privlači ljude koji su etičniji", kaže on.

On izlaže svoju idealnu verziju društvenih mreža. Korisnici ne bi mogli da imaju više od 100 pratilaca, što bi smanjilo viralnost. Video-snimke kratke forme takođe bi bilo teže pronaći - bili bi dostupni samo putem pretrage i pretplata, a ne preko odabranog algoritma - i ne bi vam se "servirali kašikom u tako velikim dozama", kaže on.

To je nivo trenja u kom bi uživao.

"Mogao je da postoji zaista dobar život za društveno umrežavanje koji je mogao da bude od koristi društvu", kaže Krug. "Uopšte nije otišlo u tom smeru."

Posebno je zabrinut za decu. Kada je bio mlad, postojala su samo tri TV kanala. Ipak, roditelji mu nisu dozvoljavali da sedi ispred televizora svakog dana posle škole, pa je umesto toga odlazio da trči sa decom iz komšiluka. To mu je koristilo, kaže on.

"Dizajnirani su za stvaranje zavisnosti, jer tako zarađuju novac", kaže Krug o društvenim platformama.

Dakle, da li je Krug promenio mišljenje o celoj toj stvari sa nerazmišljanjem? Ne, govori mi. Promenio je mišljenje samo o jednoj stvari: da će UX uvek biti po strani. Zatim su došli Stiv Džobs i Džoni Ajv, koje je Krug nazvao "primerom iz prakse za povraćaj investicije". Ovaj dvojac je pogurao Epl (Apple) da se klanja pred oltarom upotrebljivosti.

"Nemam ništa protiv toga da promenim mišljenje", kaže on. "Samo se to nije baš često dešavalo u vezi sa ovim."

Nakon ogromnog uspeha knjige, Krug je otvorio samostalnu konsultantsku kuću i objavio nekoliko novih izdanja. Ovih dana provodi dosta vremena kod kuće u Bruklajnu u Masačusetsu, provodeći vreme sa suprugom i gledajući policijske serije poput "Zakon i red" ("Law and Order"). Šali se da su mu dani ispunjeni otkazivanjem pretplata i pretraživanjem simptoma na Guglu.

I dalje se muči da prenese svoje misli na papir. Rad na najnovijem izdanju knjige "Ne teraj me da razmišljam" traje već pet godina, a sam je sebi postavio rok: "Nadam se, dok mi još ostane dovoljno moždanih ćelija da je završim."

(Ubrzanje.rs/Biznis Insajder)