Novi front u borbi protiv klimatskih promena: Google gura drugačiji model poljoprivredne proizvodnje

Gugl (Google) se dogovorio da kupi milion ugljeničnih kredita od indijskog startapa za klimatske tehnologije Miti labs (Mitti Labs) do 2030. godine, u okviru posla za koji kompanije navode da je do danas najveći javno objavljeni ugovor o kreditima generisanim smanjenjem emisije metana u uzgoju pirinča.

Četvorogodišnji sporazum pokriće uzgajališta pirinča širom indijskih država Karnataka, Andra Pradeš i Telangana, obuhvatajući oko 100.000 hektara na vrhuncu isporuke, izjavio je u intervjuu suosnivač Miti labsa Ksavijer Lagarta. Finansijski uslovi nisu obelodanjeni.

Projekat će plaćati poljoprivrednicima da prihvate prakse koje skraćuju vreme tokom kojeg polja pirinča ostaju poplavljena, čime se smanjuje oslobađanje metana tokom uzgoja, uz istovremeno smanjenje potrošnje vode. Iz Miti labsa navode da ova tehnika može smanjiti emisije metana za oko 50%, a potrošnju vode za navodnjavanje za oko 40%, bez smanjenja prinosa useva.

Ugovor dolazi u trenutku kada se Gugl suočava sa izazovom ostvarivanja svog cilja o nultoj neto emisiji do 2030. godine, usred velikih ulaganja u infrastrukturu veštačke inteligencije. Njegove emisije gasova sa efektom staklene bašte u 2025. godini porasle su za 18% u odnosu na prethodnu godinu, na oko 14,5 miliona metričkih tona ekvivalenta ugljen-dioksida, prema njegovom izveštaju o zaštiti životne sredine objavljenom u junu.

Miti labs je započeo razgovore sa Guglom pre oko godinu dana, rekao je Lagarta za Tekkranč (TechCrunch), dok je ova tehnološka kompanija istraživala mogućnost dodavanja projekata za smanjenje metana u svoj portfolio ugljeničnih kredita. Gugl je delimično privukla ušteda vode u okviru projekta, kao i sposobnost Miti labsa da posluje na veliku razmeru, naveo je on.

Projekti ovog startapa uštedeli su više od 500 milijardi litara vode u poslednje dve godine. Posao sa Guglom, rekao je Lagarta, omogućio bi Miti labsu dalju ekspanziju, dajući mu obim neophodan za rad sa velikim korporativnim kupcima.

"To što imamo Gugl, jednog od najsofisticiranijih kupaca na tržištu sa rigoroznim procesima provere, očigledno je dobar signal za nas", rekao je Lagarta, dodajući da će ugovor omogućiti Mitiju da se značajno proširi.

Guglova procena uključivala je detaljan pregled tehnologije praćenja Miti labsa i posete farmama pre nego što su kompanije potpisale sporazum, rekao je Lagarta. Osnovan 2023. godine, ovaj startap sa sedištem u Njujorku i Bengaluruu razvio je platformu GeoAI koja kombinuje satelitske radarske snimke sa terenskim merenjima kako bi daljinski pratila rast useva, vlažnost zemljišta i poplavljenost na malim poljoprivrednim gazdinstvima.

Platforma koristi snimke radara sa sintetičkim otvorom sa komercijalnih i javnih satelita, sa rezolucijama u rasponu od 50 centimetara do 10 metara. Miti takođe koristi vlasničke podatke prikupljene na terenu za obuku svojih modela veštačke inteligencije, rekao je Lagarta.

Krediti prodati Guglu mogu se izdati pod licencama Gold standard (Gold Standard) ili Izometrija (Isometric), dva tela za sertifikaciju ugljeničnih kredita, rekao je Lagarta. Dodao je da projekti prolaze kroz nezavisnu proveru treće strane u okviru procesa sertifikacije pre nego što se krediti izdaju.

Pored Gugla, Miti labs sarađuje sa klijentima među kojima su tržište ugljeničnih kredita Kul efekt (Cool Effect), proizvođač pirinča Ebro fuds (Ebro Foods) i poljoprivredna kompanija Singenta (Syngenta). Lagarta je rekao za Tekkranč da je sporazum sa Guglom najveći ugovor o otkupu Miti labsa do sada.

Miti labs trenutno sarađuje sa više od 100.000 poljoprivrednika i ima za cilj da do 2030. godine obuhvati milione poljoprivrednika. Ugovor sa Guglom, rekao je Lagarta, pomogao bi startapu da se približi tom cilju tako što bi mu omogućio da proširi svoje projekte.

Većina prihoda od projekata ovog startapa ide poljoprivrednim zajednicama, napomenuo je Lagarta. Međutim, odbio je da otkrije koliko će dobiti poljoprivrednici koji učestvuju u Guglovom projektu.

Iako je Guglov projekat ograničen na Indiju, Miti labs planira da pokrene poslovanje na Filipinima kasnije ove godine i da se proširi na Indoneziju i druga tržišta jugoistočne Azije u 2027. godini.

Lagarta vidi prostor za rast tržišta kako se sve više kompanija okreće poljoprivrednim projektima radi rešavanja problema emisije metana. Oko 150 miliona poljoprivrednika uzgaja pirinač širom Indije, jugoistočne Azije i Kine, rekao je on za Tekkranč.

Ugovor sa Miti labsom nije Guglova prva investicija u uklanjanje ugljenika u Indiji. U januaru 2025. godine, kompanija sa sedištem u Mantin Vijuu u Kaliforniji partnerisala je sa kompanijom Varaha sa sedištem u Gurugramu kako bi kupila 100.000 tona ugljeničnih kredita. To je bila Guglova prva kupovina kredita za uklanjanje ugljenika velikih razmera u toj zemlji i najveća koja uključuje bioćumur proizveden iz biomase.

Gugl se takođe okreće projektima čiste energije u Indiji kako bi rešio emisije u svom lancu snabdevanja. Kompanija je potpisala sporazum povezan sa solarnim projektom od 150 megavata u Radžastanu, čime je njen ugovoreni solarni kapacitet sa kompanijom Rinjov (ReNew) u toj državi dostigao 300 megavata.

(Ubrzanje.rs/TechCrunch)