Austvik: Jasni interesi i dobra partnerstva važni su za Srbiju

Male zemlje u svetu sve većih geopolitičkih i ekonomskih podela moraju jasno da definišu sopstvene interese, grade pouzdana partnerstva i sačuvaju prostor za samostalno delovanje, poručio je prof. dr Ole Gunar Austvik, ugledni norveški profesor političke ekonomije i stručnjak za geopolitiku i energetiku, u razgovoru sa Markom Čadežom, predsednikom Privredne komore Srbije u emisiji "Čadež Talk".

Austvik ističe da male zemlje ne mogu da deluju izolovano, ali da savezništva i međunarodni okviri ne znače odricanje od sopstvenih interesa.

Preporučujemo

„Ako ste u stanju da definišete svoje interese, onda rešenja treba da tražite u okviru pravila od kojih zavisite, ali na način koji najbolje promoviše vaše ciljeve. Postoji prostor za manevrisanje“, rekao je Austvik. Kako je slikovito objasnio, države „ne mogu da promene pravac vetra, ali mogu da prilagode jedra kako bi stigle do svog cilja“.

Govoreći o poziciji Srbije, Austvik je ocenio da bi njen zadatak trebalo da bude da nastavi da jasno definiše svoju poziciju i interese i da gradi dobre odnose sa partnerima. „Male zemlje treba da budu prijatelji sa svima, ako mogu“, rekao je profesor, ukazujući da je za donošenje dobrih odluka ključno razumeti i interese i način razmišljanja druge strane.

Posebno je naglasio da kompanije, države i društva danas moraju više da razmišljaju kroz različite scenarije, od najpovoljnijih do najtežih i da grade otpornost pre nego što se krize dogode. „Ne morate da procenjujete samo šta je verovatnije. Morate da budete spremni za oba scenarija“, poručio je Austvik.

Prema njegovim rečima, svet ulazi u novu fazu u kojoj više neće postojati isti model globalne dominacije kao prethodnih decenija, već će jačati različiti centri moći. Zbog toga će sposobnost država da razumeju promene i na vreme im se prilagode biti sve važnija.

Austvik je ocenio da se evropski kontinent nalazi pred potrebom da preispita svoj pristup bezbednosti, energetici i ekonomskoj konkurentnosti. Prema njegovim rečima, Evropa više ne može da računa na uslove koji su obeležili period posle Hladnog rata, kada su je karakterisali relativna stabilnost, jeftina energija i snažan ekonomski rast. Rat u Evropi, promene na globalnom energetskom tržištu i sve izraženije nadmetanje velikih sila pokazuju da Evropa mora da bude sposobnija da deluje kao samostalan geopolitički i ekonomski akter.

Ukazao je i na potrebu da Evropa uspostavi bolju ravnotežu između zelene tranzicije, energetske bezbednosti i konkurentnosti. Prema njegovim rečima, evropskoj politici je potreban aktivniji pristup koji, pored regulacije, treba da doprinese jačanju industrije, bezbednosti i ekonomske snage kontinenta. Istovremeno, za razumevanje evropskih odnosa važno je uzeti u obzir različita istorijska iskustva zemalja Zapadne, Centralne i Istočne Evrope, posebno kada je reč o bezbednosti i odnosima sa velikim silama. „Važno je razumeti drugu stranu“, poručio je Austvik, ističući da bolje razumevanje različitih interesa može da pomogne u izbegavanju novih sukoba i pogrešnih procena.

„Ako ste realistični, optimistični i imate preduzetnički stav, stvari mogu da se razvijaju dobro. Ako samo sedite i čekate da vetar prestane da duva, nećemo dobro proći“, istakao je Austvik.

Čadež je ocenio da je upravo sposobnost da se razumeju različite perspektive jedna od najvažnijih lekcija u vremenu velikih podela. „Nikada nismo imali bolju tehnologiju i više mogućnosti da razgovaramo jedni sa drugima, a čini se da razgovaramo manje nego ranije“, rekao je predsednik PKS, naglašavajući značaj dijaloga u Evropi i između različitih globalnih centara moći.

Govoreći o energetskoj poziciji Srbije, Čadež je ukazao na složenost situacije u kojoj se zemlja trenutno nalazi. Srbija je i dalje značajno oslonjena na ruski gas, dok istovremeno nastoji da diversifikuje snabdevanje, obezbedi nove pravce i izvore energije i smanji rizike koji proizlaze iz prevelike zavisnosti od jednog dobavljača. Dodatni izazov predstavlja položaj domaće naftne industrije i pitanje vlasništva nad rafinerijskim kapacitetima, ali i potreba da se dugoročno obezbede stabilno snabdevanje, konkurentne cene i veća energetska bezbednost. U takvim okolnostima, Srbija istovremeno mora da vodi računa o sopstvenim ekonomskim interesima, odnosima sa partnerima i promenama koje se dešavaju na evropskom energetskom tržištu istakao je predsednik PKS.

Prof. dr Ole Gunar Austvik je ugledni norveški profesor političke ekonomije na Univerzitetu unutrašnje Norveške u Lilehameru i viši naučni saradnik na Harvard Kennedy School. Na ESEM Business School predaje oblasti kao što su međunarodna politička ekonomija i geopolitika energije.

(Telegraf.rs/pks.rs)