Mogu li sajber napadači hakovati vaš frižider? Ako imate ovakav, odgovor je jednostavan - da

Frižideri i zamrzivači u supermarketima u nekoliko evropskih zemalja bili su meta sajber napada, usled čega im je porasla temperatura, a sličan napad u Francuskoj prošlog meseca zagrejao je rashladne uređaje na 50 stepeni Celzijusa, izazvavši požare i kvarenje hrane u prodavnicama.

Preporučujemo

Sličan niz misterioznih kvarova zamrzivača, zbog kojih su se u avgustu pokvarile zalihe hrane u vojnim bazama širom Sjedinjenih Američkih Država, takođe se istražuje kao mogući hakerski napad, izvestio je Rojters (Reuters) u oktobru.

Od frižidera i sistema grejanja do bezbednosnih kamera i alarmnih sistema, sve veći broj uređaja koji su nekada bili isključivo mehanički danas se može nadgledati i kontrolisati na daljinu. Takav razvoj tehnologije otvara i nove mogućnosti za sajber kriminalce.

Mogu li hakeri zaista provaliti u vaš frižider?

U teoriji, odgovor je da. Svaki uređaj povezan sa internetom, bilo direktno ili putem aplikacije, klaud usluge ili kućne mreže, potencijalno može postati meta hakerskog napada.

Još 2015. godine istraživači su na hakerskoj konferenciji u Las Vegasu demonstrirali kako se može kompromitovati pametni frižider kompanije Samsung i presretati deo internet saobraćaja koji prolazi kroz uređaj.

U mnogim slučajevima napadačima nije cilj sam uređaj, već krađa podataka, ometanje njegovog rada ili iskorišćavanje uređaja kao ulazne tačke za pristup ostatku mreže.

Koji su kućni uređaji najizloženiji napadima?

Najčešće su na meti uređaji povezani sa internetom kojima se može upravljati na daljinu.

Među njima su bezbednosne kamere, alarmni sistemi, pametne brave, termostati i sistemi centralnog grejanja. Ranjivi mogu biti i pametni kućni uređaji poput frižidera, rerni i veš-mašina, ako su povezani sa internetom. Čak i neke električne četkice za zube danas imaju internet vezu.

Ipak, prema podacima iz bezbednosne industrije, više od tri četvrtine svih napada na povezane uređaje usmereno je na rutere, a ne na kućne aparate.

Broj takvih uređaja poslednjih godina je naglo porastao jer proizvođači internet povezivost ugrađuju i u proizvode koji su nekada funkcionisali isključivo mehanički.

Šta hakeri mogu da urade?

Nakon što ostvare pristup uređaju, hakeri uglavnom mogu da učine dve stvari: da prikupljaju informacije ili preuzmu kontrolu nad uređajem.

Bezbednosna kamera može im omogućiti uvid u unutrašnjost doma, uređaj sa mikrofonom može poslužiti za prisluškivanje, a kompromitovani ruter može im otkriti veliki deo podataka koji prolaze kućnom mrežom.

Ako preuzmu kontrolu nad uređajem, napadači ga mogu uključivati i isključivati, menjati njegova podešavanja ili korisnicima onemogućiti pristup njihovim nalozima.

Kompromitovani termostat mogao bi poremetiti rad grejanja, dok bi hakovani zamrzivač ili frižider mogli ostati bez odgovarajuće regulacije temperature.

U ozbiljnijim slučajevima napadači mogu iskoristiti slabo zaštićene uređaje kako bi pristupili drugim sistemima unutar iste mreže ili ukrali lične podatke povezane sa internet nalozima.

Mogu li hakeri preuzeti kontrolu nad automobilom, snabdevanjem strujom ili vodom?

Istraživači sajber bezbednosti u više navrata su dokazali da i povezana vozila mogu imati ozbiljne bezbednosne propuste.

Godine 2015. istraživači su na daljinu preuzeli kontrolu nad Džipom (Jeep) u vožnji, iskoristivši ranjivost njegovog multimedijalnog sistema povezanog sa internetom. Zbog tog slučaja povučeno je oko 1,4 miliona vozila radi ugradnje bezbednosnih softverskih nadogradnji.

Gotovo deset godina kasnije, istraživači su otkrili bezbednosni propust koji je omogućavao praćenje, otključavanje i pokretanje određenih modela automobila marke Kija (Kia), i to samo uz poznavanje registarske oznake.

Istraživači su izvestili da su o ranjivostima obavestili Kiju, koja ih je uklonila u roku od nekoliko meseci. Nema dokaza da su ti propusti bili iskorišćeni u stvarnim napadima.

Savremeni automobili i avioni pritom su projektovani sa brojnim bezbednosnim mehanizmima i rezervnim sistemima.

Kritična infrastruktura, poput elektroenergetskih i vodovodnih mreža, po pravilu ima više nivoa zaštite, nadzora i regulatornih kontrola kakve ne postoje kod potrošačkih uređaja.

To ne znači da je takva infrastruktura imuna na sajber napade, ali je po pravilu znatno teža meta od kućnog uređaja povezanog sa kućnom Vaj-faj (Wi-Fi) mrežom.

Kako zaštititi uređaje?

Stručnjaci za sajber bezbednost uglavnom preporučuju promenu fabrički zadatih lozinki, uključivanje dvostruke autentifikacije gde god je dostupna, kao i redovno instaliranje softverskih nadogradnji.

Takođe savetuju uklanjanje ili zamenu uređaja za koje proizvođači više ne izdaju bezbednosne nadogradnje. Većinu uređaja poželjno je zadržati unutar lokalne kućne mreže i povezivati ih sa internetom samo kada za to postoji opravdan razlog.

Najjednostavnije pravilo je često i najefikasnije: što manje uređaja povezujete sa internetom, to je manje potencijalnih ulaznih tačaka za napadače.

(Ubrzanje.rs/Jutarnji)