Google napravio "zjapeću ranu" u Evropi, ljudi gnevni: "Kupili su ogromnu zemlju i sekli tek tako"

Iza žičane ograde nalazi se ogromna, zjapeća rana u zemlji. Pre dolaska Gugla (Google) pre nekoliko meseci, procenjuje se da je oko četvrt miliona stabala zauzimalo 330 hektara šume u blizini grada Muhosa u ruralnoj severnoj Finskoj. Sada su sva nestala.

Nakon što je ova tehnološka kompanija ilegalno ogolila celo područje kako bi izgradila data centar – odnevši sa sobom čak i gornji sloj zemlje – sve što je ostalo je ogromno prostranstvo blata izbrazdano tragovima mašina, bare i gomile zemlje, korenja i granja. Meštani kažu da braon voda koja otiče sa gradilišta odlazi u potok koji se uliva u reku Oulujoki.

"Tome nema kraja. Samo se nastavlja i nastavlja", kaže Mari Anala, ekološkinja iz Finskog saveza za zaštitu prirode (SLL), gledajući snimke dronom nekadašnje šume sa njene ivice.

Sa 145 novih data centara u različitim fazama planiranja, Finska se našla na čelu najnovije ofanzive tehnoloških kompanija. Pored njene relativne geopolitičke i geološke stabilnosti i obilja zemljišta, hladna klima je čini posebno atraktivnom za uštedu na troškovima energije.

Ranije ovog meseca, Finska uprava za licenciranje i nadzor (LVV) naredila je Guglu da privremeno obustavi radove u Muhosu i na još jednoj lokaciji oko 100 kilometara jugoistočno, u selu Otanmaki, nakon što kompanija nije završila neophodne procene uticaja na životnu sredinu pre potpunog krčenja zemljišta. Ova vest je izazvala opšte negodovanje i nacionalno preispitivanje o tome kakvu bi ulogu, ako je uopšte i ima, zemlja trebalo da igra u globalnoj jurnjavi za izgradnjom data centara kako bi se održao korak sa brzim razvojem veštačke inteligencije (AI).

Prošle nedelje, direktor Gugla za Finsku Anti Jervinen izvinio se zbog krčenja šuma, ali je tvrdio da je kompanija delovala "na osnovu najboljeg razumevanja zakona koje smo imali u to vreme".

Muhos i Otanmaki su deo Guglovog projekta AI infrastrukture vrednog 13 milijardi evra, koji je privukao kritike Donalda Trampa, koji bi više voleo da se ti centri grade u Sjedinjenim Američkim Državama i javno je pozvao kompaniju da preispita svoju odluku. To je najveći projekat te vrste ikada u ovoj nordijskoj zemlji.

Finska vlada, koja je sprovela duboke rezove u potrošnji, ohrabrila je ovu investiciju. Prošlog meseca, kada su objavljeni planovi Gugla, premijer ove zemlje, Peteri Orpo, rekao je da je privlačenje investicija "vrhunski prioritet" i da "vrednost ekonomije podataka seže daleko izvan direktnih investicija". On je rekao da će dogovor sa Guglom "doneti trajne koristi za obe strane".

Međutim, otkrića o nedoličnom ponašanju Gugla izazvala su zabrinutost javnosti u vezi sa tim šta ovi dogovori znače za obližnje zajednice, cene energije za finska domaćinstva i prirodnu sredinu Finske, koja je nacionalni izvor ponosa. Inicijativa za izgradnju data centara verovatno će postati ključno izborno pitanje kada Finci izađu na glasanje u aprilu.

Pored 250.000 posečenih stabala u Muhosu, Anala procenjuje da je još 150.000 stabala posečeno u Otanmakiju. Zbog toga što su stabla posečena nelegalno, ona kaže da se drvo sa te dve lokacije ne može prodati fabrikama za preradu drveta.

Ovaj potez je takođe podstakao pitanja o tome zašto se finski obnovljivi izvori energije koriste za napajanje međunarodnih korporacija. Više od 93.000 ljudi potpisalo je peticiju u kojoj se zahteva veća regulacija data centara i naknada kojom bi se lokalnim zajednicama kompenzovala šteta naneta životnoj sredini. Otkako je skandal izbio, Orpo je opisao ono što se desilo u Muhosu kao "hladan tuš".

Hana Halmenpe, predsednica upravnog odbora SLL-a, rekla je da je bila u neverici kada je otkrila da Gugl krši zakon.

"U početku nisam mogla da poverujem", rekla je ona. "Nikada nisam čula da je neka kompanija uradila nešto slično u Finskoj." Dodala je da sistem mnogo zavisi od poverenja, za koje veruje da ga je Gugl iskoristio. "Kupili su ogromnu površinu zemlje i jednostavno počeli da seku, tek tako", rekla je ona. "To je čista arogancija i to je neverovatno."

Brzina kojom su se događaji odvijali šokirala je zemlju, naglasila je ona. "Mnogi ljudi samo gledaju vesti i pitaju jedni druge: 'Šta se sada dešava? Šta možemo da uradimo povodom toga? I da li moramo da prihvatimo sve ove projekte data centara u Finskoj?'"

Jusi Kangasharju, šef katedre za računarstvo na Univerzitetu u Helsinkiju, izjavio je da, iako su data centri doneli ograničen broj poslova, potencijalno podstičući lokalnu ekonomiju, koristi na nacionalnom nivou bile su minimalne. "Zaista, za Finsku nema nikakve koristi", rekao je on. "To su međunarodne kompanije koje opslužuju međunarodne klijente. Vrlo malo korporativnih poreza odlazi Finskoj. Data centri na kraju imaju veoma malo koristi za bilo koga osim za samog operatera data centra."

S obzirom na to da zakonodavstvo i dalje kaska, postoji žurba da se projekti pokrenu što je pre moguće. Neki pozivaju na osnivanje centralizovanog tela koje bi koordinisalo projekte data centara, umesto da se toliki deo donošenja odluka prepusti opštinama koje će verovatno dati prioritet neposrednim potrebama lokalnog područja.

U Muhosu i Otanmakiju postoje ljudi koji podržavaju projekte, kao i radna mesta i poreze na zemljište koje će oni doneti lokalnom području. Ipak, mnogi veruju da su ih opštine izneverile.

Anti Jakonen, koji živi u Muhosu, izjavio je da, iako posečena stabla predstavljaju mali deo ukupnih šuma u Finskoj, on se protivi načinu na koji je to izvedeno. "To je urađeno na pogrešan način. U američkom stilu. Nema smisla", rekao je on. Ovaj bivši preduzetnik i ribar želi da Gugl nadoknadi štetu tako što će pomoći u obnavljanju lokalne populacije lososa, koju su pre više decenija uništile hidroelektrane.

U Otanmakiju se narušavanje prirode i svakodnevnog života stanovnika jasno oseća. Kada su stabla posečena, vukovi koji su tamo živeli došli su u selo, rekla je pedesetotrogodišnja Ani Ranta, čija porodica tu živi generacijama.

Vesa Hirilainen, predsednik lokalnog ogranka SLL-a, rekao je da su troprsti detlići koji su se gnezdili u šumi sada proterani. "Svi mi zaštitnici prirode veoma smo zabrinuti zbog naše finske političke situacije i politike", rekao je ovaj biolog i stručnjak za orlove ribare. "Pitam se zašto moramo da žrtvujemo toliko naše prirode. Previše lako se svega odriču."

Međutim, dodao je da razume zašto vlasti pokušavaju da privuku nove izvore investicija i radna mesta, s obzirom na sve starije stanovništvo u regionu. "Mladi ljudi odlaze u Helsinki, Berlin i Pariz", rekao je on. "Ima tako malo ljudi. Moramo da se žrtvujemo."

Veli-Mati Uski, generalni direktor u Ministarstvu zaštite životne sredine, izjavio je da vlada "prati opšti razvoj sektora i primenu zakonodavstva, te da je spremna da predloži izmene zakona po potrebi".

Iz Gugla su saopštili da rade na zaštiti kvaliteta vode na lokaciji Muhos, i da planiraju da tamo posade drveće na 130 hektara. Ekolozi kažu da je ta brojka premala da bi imala bilo kakav stvarni uticaj u poređenju sa štetom nastalom sečom stabala.

Portparol je izjavio: "Poslujemo u Finskoj 15 godina i uvek smo radili na tome da ispunimo ili nadmašimo zahteve vezane za urbanizam, životnu sredinu, zdravlje i bezbednost."

(Ubrzanje.rs/The Guardian)