Industrija laboratorijski uzgojenog mesa u problemu: Naučna radoznalost, veganstvo ili spas od gladi?

Teška vremena za industriju kultivisanog mesa, startapi propadaju

• Ulaganja investitora se smanjuju

• Ozbiljna upozorenja međunarodnih organizacija za period do 2050. godine

• Stručnjaci kaži da su vremena teška bilo koje područje povezano sa biotehnologijom

Kada je Mosa Meat 2013. godine predstavio prvi hamburger nastao u laboratoriji, on je koštao više od 300.000 dolara. Jedanaest godina kasnije, oko 200 startapa širom sveta drži se optimističnog uverenja da će uzgoj mesa iz ćelija, umesto klanjem životinja, jednog dana činiti značajan deo ljudske ishrane.

Uprkos optimizmu, takav uspeh nije zagarantovan. U 2024. godini, industrija je doživela tako teška vremena da su mnogi startapi bili primorani da smanje obim poslovanja ili zatvore svoje radnje.

Industrija planira da jednog dana proizvede oko 30 miliona funti gotovog proizvoda godišnje (oko 13,5 miliona kilograma). Međutim, danas se godišnje proizvede više od 100 milijardi funti tradicionalnog mesa. Biće potrebno vreme da meso uzgojeno u laboratoriji dostigne taj nivo, ocenjuje izvršni direktor Better Meat Paul Shapiro, koji je 2018. godine napisao knjigu pod nazivom "Čisto meso" (Celan Meat).

Svaki cilj koji podrazumeva da se meso uzgojeno u laboratoriji nađe u velikim prodavnicama ili na menijima brze hrane tokom 2020-ih godina je "nerealan", rekao je za TechCrunch.

"Čak i da je finansiranje dostupno sada, vreme potrebno za izgradnju ovih fabrika je nekoliko godina. A činjenica je da novac nije dostupan, što je razlog zašto su mnoge od ovih kompanija odustale od svojih planova za fabrike komercijalnih razmera", rekao je Shapiro.

"Sada je zaista teško vreme, ne samo za meso uzgojeno u laboratoriji, već za bilo koje područje povezano sa biotehnologijom", ocenio je i profesor biomedicinskog inženjeringa na Univerzitetu Tufts David Kaplan.

"Ekonomija je u lošem stanju, investicioni fondovi nisu dostupni i ljudi su danas veoma, veoma oprezni", dodaje on.

Preti li svetu glad?

Važno je napomenuti da startapi koji se bave mesom uzgojenim u laboratoriji ne istražuju samo iz naučne radoznalosti ili radi humanije, ali jednako nutritivne, proteinske alternative. Većina globalnih organizacija, uključujući Ujedinjene nacije, prognozira da će do 2050. godine morati da proizvode 60 odsto više hrane kako bi se prehranilo gotovo 10 milijardi ljudi za koje se očekuje da će tada naseljavati Zemlju.

Oni koji rade na kultivisanom mesu nadaju se da će ono činiti značajan deo tih 60 odsto, bez potrebe za klanjem životinja ili korišćenjem zemljišta, vode i energetskih resursa koje zahteva tradicionalna industrija mesa.

Ipak, koliko god ovo područje bilo obećavajuće pre 11 godina, napredak u rešavanju glavnih prepreka industrije bio je frustrirajuće spor.

Kompanije koje rade na mesu uzgojenom u laboratoriji — iako industrija preferira termine "ćelijski kultivisano" ili "kultivisano meso" — proizvode ga od životinjskih ćelija, obično matičnih ćelija, koje se hrane faktorima rasta u nekoj vrsti rastvora za ishranu ćelija, ili medijumu. Ćelije se hrane i rastu u bioreaktorima, a zatim se obrađuju uz pomoć sastojaka i aroma kako bi imitirale ukus, teksturu, izgled i osećaj u ustima tradicionalnog mesa.

Ipak, većina kompanija nije u mogućnosti da proizvodi velike količine mesa samostalno, a kamoli po dovoljno niskoj ceni ili čak po ceni koja je jednaka tradicionalnom mesu. Štaviše, objekti koštaju stotine miliona dolara i grade se godinama. Dostizanje ukusa i teksture je takođe problem, kao i promena percepcije ljudi koji ovim proizvodima obično misle kao o neapetitnom "Frankenštajn mesu".

Pored svega toga, veoma malo kompanija je uspelo da dobije regulatorno odobrenje u SAD za svoje procese kultivisanog mesa.

Možda je najveća teškoća od svega pad finansiranja iz VC fondova. Tokom 2021. i 2022. godine, kompanije za kultivisano meso privukle su više od 1,6 milijardi dolara kapitala, prema analizi Crunchbase. Od juna, Crunchbase je pokazao oko 20 miliona dolara finansiranja u ovoj industriji do sada u 2024. godini.

(Ubrzanje.rs)