"Dizajnirane bebe" stižu: Bogataši daju milione, bira se boja očiju i IQ, ali se iza svega krije jeziva tajna

Pokušaj komercijalizacije uređivanja gena ljudskih embriona preživeo je gašenje dva rana poduhvata, s obzirom na to da takozvane kompanije za "dizajnirane bebe" i bogati investitori nastavljaju da slede jednu od najkontroverznijih ambicija u biotehnologiji.

Preporučujemo

Američke kompanije Butstrap bio (Bootstrap Bio) i Menhetn dženomiks (Manhattan Genomics) prestale su sa radom tokom prošle godine; prva nakon što nije uspela da prikupi dodatna sredstva, a druga nakon spora između njenih osnivača. Nijedna nije objavila naučni proboj.

Ipak, novac nastavlja da se sliva u ovu oblast. Preventiv (Preventive), startap za uređivanje embriona iz San Franciska, prikupio je prošle godine skoro 30 miliona dolara od investitora, uključujući šefa kompanije OpenAI Sema Altmana i njegovog supruga, kao i izvršnog direktora kompanije Kojnbejz (Coinbase) Brajana Armstronga.

Nukleus dženomiks (Nucleus Genomics), podržan od strane fonda Faunders fand (Founders Fund) Pitera Tila, finansira dalja akademska istraživanja uređivanja gena u zametnoj liniji - gde se DNK u jajnim ćelijama, spermatozoidima ili embrionima menja - sa ciljem da ovu tehnologiju na kraju ponudi komercijalno.

U martu, Keti Taj, serijska biotehnološka preduzetnica koja je suosnovala Menhetn dženomiks, pokrenula je još jednu kompaniju za uređivanje embriona, Oridžin dženomiks (Origin Genomics), samo nekoliko meseci nakon što je Menhetn dženomiks prestao sa radom.

Kompanije traže načine da promene DNK u ljudskim embrionima, na početku sa navedenim ciljem sprečavanja genetskih bolesti. Neki zagovornici takođe predviđaju upotrebu tehnologije za uticaj na osobine kao što je inteligencija.

Ta perspektiva učinila je uređivanje gena u zametnoj liniji naučno i etički spornim. Kritičari strahuju da bi komercijalizacija mogla da stvori put od lečenja bolesti do inženjeringa poželjnih osobina.

Osnivač Butstrap bioa Čejs Deneki rekao je da se kompanija ugasila zbog nedostatka finansija: "Prikupili smo nešto novca... samo nismo bili u mogućnosti da prikupimo više".

Glavni naučni direktor kompanije Ćičen Juen uhapšen je i optužen za pokušaj seksualne trgovine detetom u avgustu 2025. godine, a optužnica je podignuta sledećeg meseca. Juen se izjasnio da nije kriv.

Deneki je rekao da u vreme hapšenja i podizanja optužnice Juen više nije bio na funkciji glavnog naučnog direktora kompanije i da je prešao na savetodavnu ulogu sa skraćenim radnim vremenom.

On je rekao da nije bio upoznat sa optužbom sve dok se kompanija nije zatvorila krajem 2025. godine. "Očigledno, da sam znao, on ne bi bio zaposlen kod nas", rekao je on i dodao da zatvaranje Butstrap bioa nije imalo nikakve veze sa hapšenjem.

Menhetn dženomiks se ugasio nakon spora oko lokacije za poslovne operacije između Keti Taj i Erione Hisoli, druge suosnivačice startapa i glavne naučne direktorke. Sav kapital je vraćen investitorima nakon što se Menhetn dženomiks zatvorio, rekla je Taj.

Ova oblast je pod strogim nadzorom otkad je kineski naučnik He Đankuej 2018. godine objavio da je stvorio prve bebe sa uređenim genima na svetu, što je eksperiment koji je doveo do njegovog zatvaranja na tri godine i bacio senku na kasnija istraživanja.

Prošle godine su tri grupe za gensku i ćelijsku terapiju predložile desetogodišnji moratorijum na nasledno uređivanje ljudskog genoma. To je "pravi klizav teren ka... eugeničkim ili kvazi-eugeničkim primenama", rekao je Tim Hant, izvršni direktor Alijanse za regenerativnu medicinu, koja je podržala moratorijum.

Neki naučnici su skeptični u vezi sa određenim navedenim misijama za izlečenje genetskih bolesti. Često je stvarni cilj taj da "samo žele da naprave poboljšane bebe", rekao je Fjodor Urnov, profesor genetike na Univerzitetu u Kaliforniji u Berkliju.

Zagovornici tvrde da bi uređivanje gena u zametnoj liniji na kraju moglo da bude jeftinije i efikasnije od postojećih genskih terapija. Somatske genske terapije, koje ciljaju nereproduktivne ćelije i utiču samo na pacijenta koji ih prima, mogu da koštaju dva miliona dolara ili više, dok su startapi za dizajnirane bebe nagovestili da bi uređivanje embriona na kraju moglo da košta oko 5.000 dolara po embrionu.

Robin Lavel-Bedž, razvojni biolog na Institutu Frensis Krik (Francis Crick Institute), rekao je da su somatske genske terapije dragocene, ali da nose rizike i teško ih je isporučiti u odgovarajuće delove tela.

"Nije iznenađujuće što biste možda želeli da pokušate da nađete alternativne načine za rešavanje genetskog problema", rekao je on.

Uređivanje gena u embrionima moglo bi da bude obećavajuće ako se pokaže kao bezbedno i efikasno, dodao je on, napominjući da su ozbiljna akademska istraživanja u toku. Ipak, istakao je da većini startapa u tom sektoru nedostaje naučni kredibilitet i da su napori da se poboljšaju osobine poput inteligencije "veoma sumnjivi".

Za kompanije koje pokušavaju da pretvore istraživanje u biznis, neposrednija prepreka je to što mnoge jurisdikcije širom sveta zabranjuju upotrebu uređivanja gena u zametnoj liniji u reproduktivne svrhe.

Deneki je rekao da bi prvi kupci mogli da budu budući roditelji koji putuju u zemlje sa labavom regulativom za vantelesnu oplodnju (IVF). Međutim, prikupljanje sredstava je bilo teško jer je malo preduzetničkih investitora razumelo tehnologiju ili njen put do tržišta. Njeno unapređenje zahtevalo je "kritičnu masu ljudi sa dovoljno novca", rekao je on.

"U ovoj oblasti, to je teže nego u većini drugih", dodao je.

Ostali investitori ostaju oprezni. Hisoli je rekla da bi regulatorna neizvesnost mogla da koči investicije, dok je Vil Harborn, generalni partner u fondu Longgejm venčers (LongGame Ventures), rekao da su etička pitanja odvratila njegovu firmu od ulaganja u uređivanje gena embriona u bliskoj budućnosti.

Uprkos tim preprekama, kompanije nastavljaju da privlače podršku na širem tržištu za selekciju — i potencijalno jednog dana uređivanje - embriona.

Preventiv, startap koji između ostalih podržava Altman, rekao je da će prvo utvrditi da li se uređivanje embriona za lečenje bolesti može bezbedno obaviti pre komercijalizacije tehnologije.

"Nećemo praviti kompromise sa bezbednosnim standardima kako bismo ubrzali rokove", saopštila je kompanija.

Kompanije za skrining embriona takođe šire komercijalno tržište u vezi sa reproduktivnom genetikom. Još jedan startap, Nukleus dženomiks, obećava da će pomoći budućim roditeljima da "imaju svoju najbolju bebu" analizom embriona na više od 30 bolesti i osobina, uključujući boju očiju, koeficijent inteligencije (IQ) i ćelavost. On takođe nudi uslugu testiranja budućih roditelja na više od 2.000 naslednih stanja.

Kompanija finansira dalja istraživanja o uređivanju gena u ljudskoj zametnoj liniji na Univerzitetu Kolumbija i želi da na kraju ponudi uslugu uređivanja gena kupcima. Njen postojeći posao skrininga mogao bi stoga da joj pruži put do tržišta koje kompanije za uređivanje embriona još uvek nemaju.

Nukleus dženomiks naplaćuje 9.999 dolara za svoju uslugu skrininga, koja je dostupna u više od 165 klinika širom sveta.

Čak i skeptici misle da su startapi za dizajnirane bebe tu da ostanu.

"Boli me što to moram da kažem... ne mogu da budu zaustavljeni", rekao je Urnov. "Kolika će biti veličina i uticaj na... terapije genetske medicine? Nadam se da će biti zanemarljivi."

(Ubrzanje.rs/Financial Times)