Zašto ljudi masovno brišu profile na društvenim mrežama?

"Ono što sad deluje nevino, moglo bi postati problem za 10 godina"

• Korisnici strahuju za svoje podatake, izložene na internetu 

• Neki su imali neprijatna iskustva, ističu da skidaju tagove

• Dodatnu brigu donosi im pitanje regulacije privatnosti, pogotovo u eri veštačke inteligencije 

Anita Smit uvek je bila oprezna u vezi sa sadržajem koji deli onlajn. Njene brige su se umnožile posle veze u kojoj je bilo zlostavljanja, sa bivšim partnerom koji ju je potom uhodio. Iako je policija intervenisala, napustila je Veliku Britaniju i smanjila prisustvo na internetu.

"Obrisala sam koliko sam mogla, zaključno sa uklanjanjem lokacija sa nekih postova, kao i nekoliko Instagram naloga", navela je sagovornica Gardijana, čije je ime promenjeno.

Inače se bavi komunikacijama i još uvek ima svoj LinkedIn nalog, ali ne koristi puno ime.

"Obrisala sam i neke stvari sa svog Linkdin profila, koji su otkrivali moju lokaciju, ali je nekoliko objava ostalo."

"Nedavno sam postovala, jer se trudim da izgradim brend, ali sam skeptična u vezi sa time koliko delim."

Sačuvala je privatni Fejsbuk nalog.

"Sređujem ga jednom godišnje, prveravam fotografije i privatnost objava kad me taguju."

Takođe je postala svesnija uslova korišćenja društvenih mreža.

"Pratim trendove u vezi s razvojem i upotrebom veštačke inteligencije. Znam da se AI modeli treniraju na slikama i mi nemamo etički vodič za njihovu upotrebu. To je još jedan vrlo značajan faktor zbog kog nikad neću staviti fotografiju svog deteta na društvene mreže", navela je.

Opasnost vreba

Prevare postaju sve sofisticiranije, a istraživanja sugerišu da je sve više ljudi zabrinuto zbog informacija koje šeruju.

Prema nekim izveštajima, 39 odsto anketiranih rekli su da brinu zbog načina na koji kompanije koriste njihove podatke, sa četvrtinom onih koji priznaju da koriste VPN, alat koji omogućava bezbedniju i privatniju vezu kroz šifrovanje i sakrivanje IP adrese.

Postoji mnogo razloga iz kojih bi ljudi mogli želeti da smanje svoje prisustvo na mrežama.

"Najpre, ljudi potcenjuju privatnost", kaže šef kompanije koja se bavi bezbednošću na internetu Vytautas Kaziukonis.

"Ono što sad deluje kao nevina informacija, moglo bi postati problem za deset godina, na primer ako dođe do promene zakona ili političkog okruženja", naveo je.

Objašnjava da je drugi problem "eksplozija" veštačke inteligencije.

"Prevare su sve bolje i bolje, a jedino što povezuje sve prevare jeste da zloupotrebljavaju podatke", dodao je.

Veštačka inteligencija je sad u tom stadijumu da može imitirati vama bliske ljude. Dodajte tome značaj neke privatne informacije koju ste podelili onlajn, onda imate smrtonosnu kombinaciju".

Takođe, informacije o nama koje delimo na internetu prikupljaju brokeri podataka i prodaju oglašivačima.

"To je Divlji zapad", ocenjuje stručnjak za bezbednost.

Šta možemo da učinimo da umanjimo tragove?

Najpre je bitno razmišljati o tome koliko informacija delite onlajn.

"Ne delite nigde svoju kućnu adresu, niti na primer da slučajno snimite video sa svojim laptopom u pozadini na kome su prikazane osetljive infomacije ili nemojte otkrivati sve detalje svakom vebsajtu prilikom onlajn kupovine, kao što je datum rođenja", navodi stručnjak, dodajući da je moguće curenje i zloupotreba podataka.

Takođe savetuje koriščenje različizih imejl adresa za veb-sajtove na koje treba da se prijavite.

"To ograničava slanje neželjenih poruka (spama)."

Vredno je podsetiti se da u okvirima zakonske zaštite podataka, imate pravo da od kompanije tražite informaciju o tome koje vaše podatke imaju i da zahtevate njihovo brisanje, piše Gardijan o situaciji u Velikoj Britaniji.

Načini da se digitalni otisak smanji su korišćenje VPN alata. Takođe je preporučljivo korišćenje blokera kolačića i brauzera sa pravilima privatnosti.

Stručnjaci dodaju ocene da je važno nastaviti sa pritiskom na vlade kako bi donele striktne zakone za zaštitu privatnosti.

Neki drugi savetuju da se smanji broj kolačića koje korisnici prihvataju, kao i da obustave praćenje pretraga. Neki ljudi, dodaje se, koriste aplikacije kao što su DeleteMe and Surfshark, koje pomažu uklanjanje ličnih informacija od brokera podataka.

Sve na prvoj strani Gugla

Menadžer iz američkog servisa DeleteMe, baziranog u SAD, Amanda Unterreiner kaže da istaknuti pojedinci koriste njighove usluge.

Ona kaže i da je slučaj prošlogodišnjeg ubistva izvršnog direktora kompanije koja se bavi zdravstvenim osiguranjem Brajana Tompsona, mnoge podstakla da porazmisle o svojoj bezbednosti na internetu.

"Takve priče nateraju ljude da pomisle - možda bi trebalo da se zaštitim", navela je.

Ona je uklonila svoje podatke kada se pridužila kompaniji.

"Mogli ste videti svako prethodno mesto na kom sam živela, svaki broj telefona koji sam koristila, svaku imejl adresu, i to na prvoj strani Gugla. Ako  neko želi da ukrade moj identitet, bili bi u mogućnosti da mi načine ozbiljnu štetu", objasnila je.

Ova kompanija takođe nudi uslugu skrivanjea nekretnine na Gugl mapama.

"Možete koristiti strit vju, ali konkretna nekretnina će se videti vrlo nejasno", kazala je.

Onlajn nasilje 

Mnogo je razloga zbog kojih je još jedna sagovornica Gardijana odlučila da obriše svoje profile sa društvenih mreža u proteklim godinama.

Prvi se desio nakon incidenta na poslu, kada je dodala link ka svom Fejsbuk nalogu na svoj imejl, zbog čega njen poslodavac nije bio srećan.

"Mogli su mi videti fotografije iz izlaska. To nije prošlo kako treba", navela je.

Drugi incident se desio kada ju je ismevao stranac nakon što je objavila video na kome uči kako da pleše preko Jutjub tutorijala. Treći je porast internet prevara. Zbog svega postuje npr. dvaput godišnje, a profil, iako "zapušten", nije obrisan.

"Ne volim kad me taguju, drugi onda znaju da nisam kod kuće. U najvećem broju slučajeva uklonim tag".

"Ljudi često kažu da nemaju šta da kriju. Ali, da li bi im smetalo da podele svaki imejl koji su nekom poslali. Imamo zavese na prozorima, želimo privatnost, to je u ljudskoj prirodi", rekla je.

(Ubrzanje.rs/BBC)