"Kompanije koje ne krenu danas, sutra će nestati": Koliko košta digitalna transformacija, šta pokriva država

• Analize CDT-a pokazale udvostručenje godišnjih prihoda kompanija, te da se uloženi novac brzo vraća

• "Ući u proces" znači izdvojiti i više desetina hiljada evra; Ministarstvo privrede daje 6.000 do 12.000 evra subvencija

• Kompanijama je najbitnije stečeno znanje, ocenjuje Mrdak

Koliko košta digitalna transformacija? Kako se razlikuje od digitalizacije i koliko biznis sektor i uopšte građani Srbije znaju o tome? Kojim je granama privrede namenjena i kakvi su njeni efekti? Na ova i dodatna pitanja u intervjuu za Ubrzanje.rs govorio je program menadžer Centra za digitalnu transformaciju (CDT) Filip Mrdak.

CDT je, kako nam je rekao, proveo 1.000 kompanija u zemlji kroz taj proces od svog nastanka, 2017. godine.

Zbog ograničenosti kapaciteta godišnje mogu da rade sa par stotina kompanija. Iako je, kako navodi, interesovanje veliko, potrebe domaće privrede još su veće.

"To je mali procenat. Ukupno ima oko 120.000 mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Mi smo, eto, sa hiljadu odradili. Ali je činjenica da bi taj broj bio mnogo veći s obzirom na to da mi čim otvorimo program, posle par dana ga i zatvaramo. A godišnje ne možemo da uradimo više od 300 kompanija, 400 maksimalno. Nemamo resurse niti ljudske niti finansijske", kaže Mrdak ističući da sada ima više od 6.000 prijava za programe CDT-a.

Efekti digitalne transformacije

Na temu rezultata govori na primeru 200 kompanija koje su bile u programu CDT-a. Efekti digitalne transformacije, objašnjava, najlakše se mere u poređenju rezultata pre učešća u programu i godinu dana potom.

"U zbiru, sve te kompanije povećale su broj zaposlenih, skoro duplirale, i godišnji prihod je skoro duplo", navodi.

Objašnjava da je fokus CDT-a na razvoju poslovanja kompanija koje se bave inovativnim delatnostima, uslugama, te metalska industrija i dr.

Veliku ulogu u tom procesu danas igra veštačka inteligencija. Razvoj tehnologije ujedno je krivac za poskupljenje digitalne transformacije. Objašnjava da je najčešće reč o velikom ulaganju, ali da iskustvo CDT-a pokazuje da se takva ulaganja brzo isplate, kao i da su obezbeđene subvencije od 6.000 do 12.000 evra, ali da je često to manji deo ukupne investicije u digitalnu transformaciju.

"Ministarstvo privrede daje 6.000 do 12.000 evra subvencije, za rešenje koje može da košta 60, 70.000 evra. Ali kompanije prosto nisu žalile niti je tih 6.000 evra njima nešto puno značilo. Najviše im je značilo znanje. Da, ulaže se puno u tehnologije, ali opet, ako uložiš u tehnologije, vrlo brzo će da se vrati investicija", ocenjuje sagovornik.

Rekao nam je i da postoji otpor zaposlenih prema korišćenju novih tehnologija, te da to slabi poslovanje kompanije.

"Dvadeset prvi je vek. Ljudi imaju problema da prihvate i neke bazične softvere. Kompanije koje ne krenu danas, sutra će nestati s tržišta", kaže dodajući ocenu da se ne bi smele nazivati kompanijama one koje i dalje nisu digitalno transformisane.

Transformacija se, ističe, ne odnosi samo na poslovne modele, već i na ljudstvo.

"U Srbiji samo 34 odsto kompanija koristi neki oblik veštačke inteligencije, od toga čak 60 odsto u oblasti usluga i IT sektora. A najmanje se koristi tamo gde bi mogla i najviše da se koristi, a to je u prerađivačkom sektoru, metalskom itd, gde se proizvodnja maksimalno optimizuje koriščenjem raznoraznih senzora, alata... Tu tek postoji prostor za napredak. I naravno, ono što najviše fali, to je taj stručan kadar", navodi sagovornik.

Dodaje da strah i rizik od gubljenja posla postoje kao kod svake prethodne promene, ali da će poslovanje uz pomoć veštačke inteligencije izvesno biti unapređeno.

Kaže i da je digitalna transformacija kompanija u Srbiji čest uslov inostranih kompanija za uspostavljanje saradnje.

"Zahtevaju sve više i više da naše kompanije koriste neke alate koje će im olakšati komunikaciju i saradnju."

Ceo intervju pogledajte ispod.

(Ubrzanje.rs)