Holandski startap proizvodi baterije koje mogu trajati danima: "One zapravo udišu i izdišu kiseonik"

Ilustracija: Shutterstock/Veleri

• Holandski startap se nada dekarbonizaciji mreža tokom 2030. godina

• Baterije koje koriste kiseonik i proces korozije usavršavaju se i u SAD

• Tehnologija je spremna za komercijalnu proizvodnju

Tamo gde Ajtak Jilmaz živi u Holandiji, sunce se možda neće pojaviti danima zaredom, što zaista može smanjiti proizvodnju solarnih panela u zemlji. Vetroturbine bi mogle nadoknaditi deo nedostatka, ali šta ako u isto vreme ne bude vetra?

Tu "stupa na scenu" dugotrajno skladištenje energije ili masivne baterije prilagođene da opslužuju električnu mrežu. Danas su većina njih litijum-jonske baterije, kojih ima u izobilju zahvaljujući potražnji automobila, ali su i dalje užasno skupe. Jilmaz zamišlja budućnosti u kojoj se te baterije prave od jeftinog gvožđa kojeg ima u izobilju.

Njegov startap, Ore Enerdži (Ore Energy) pojavio se na tržištu sa 10 miliona evra početnog finansiranja od strane Positron Ventures-a i drugih investitora,  kompanija je rekla za TekKranč. Novac će pomoći u nastojanju da mrežne baterije učini ne samo jeftinijim, već i dugotrajnijim.

"Ciljamo na oko 100 sati skladištenja kako bismo zapravo mogli da premostimo duže praznine u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora. Što više obnovljivih izvora energije imate u mreži, biće vam potrebno da duže traju", rekao je Jilmaz.

Osnovna tehnologija kompanije Ore Enerdži nastala je iz TU Delft u Holandiji, gde je Jilmaz  istraživao koroziju kao deo svojih doktorskih i postdoktorskih studija. Baterije oslobađaju energiju tokom rđanja gvožđa i skladište je tako što preokreću tu koroziju. U ovom procesu nastaje gvožđe-oksid (iron oxide) i tako se, zapravo, proizvodi energija.

Za razliku od drugih baterija, Ore Enerdži baterije se ne isporučuju sa svim potrebnim hemikalijama unutra. Umesto toga, oni crpe jedan od svojih ključnih reaktanata, kiseonik, iz atmosfere. Otuda i naziv: baterija gvožđe-vazduh.

"Baterije zapravo udišu i izdišu kiseonik i to je ono što omogućava da se ove reakcije dogode", rekao je Jilmaz.

Kompanija već radi sa komunalnim preduzećima, dodao je on, i tehnologija je spremna za komercijalnu proizvodnju, a deo novih sredstava pomaže u izgradnji fabrike megavata. Do kraja decenije, Jilmaz se nada da će fabriku gigavata imati na mreži.

"Pravi cilj je da se duboko dekarbonizuje mreža 2030. godina", rekao je on.

Ore Enerdži nije jedini startap koji radi na gvožđe-vazdušnim baterijama. U SAD, Form Enerdži je jedan od lidera na ovom polju. Kompanija je godinama usavršavala svoj pristup, te se približava završetku svoje prve velike fabrike u Zapadnoj Virdžiniji, gde se nada da će početi proizvodnju kasnije ove godine.

Form Enerdži ima značajnu prednost, ali Jilmaz misli da ima mesta za više od jednog igrača u igri.

"Form Enerdži zaista radi odličan posao u SAD. Imamo isti cilj da transformišemo električnu mrežu u Evropi ", rekao je on.

(Ubrzanje.rs)