Vreme čitanja: oko 3 min.
Posle više od 60 godina čekanja, Ed je postao najstariji čovek koji je leteo u svemir
Vreme čitanja: oko 3 min.
Ovaj put mu je promenio život
-
Ed Dvajt bio aeronautički inženjer, kapetan u američkom vazduhoplovstvu
-
Još 1961. godine dobio je poziv da učestvuje u obuci za astronaute ali je taj san prekinu iz političkih razloga
-
Posle ubistva predsednika Kenedija sve šanse za odlazak u orbitu su nestale
Čovečanstvo je ušlo u novo doba svemirskog turizma. Za najmanje 450.000 dolara oni sa dubokim džepovima mogu dobiti titulu "astronauta" nakon kratkog suborbitalnog leta do ivice svemira i nazad i do 10 minuta bestežinskog stanja iznad Zemlje.
Godine 2021, na prvom putničkom letu Blu Origin, 82-godišnji avijatičar i bivši član Merkuri 13, Voli Funk bio je poznata ličnost koja je uveličala događaj. Nekoliko meseci kasnije, to je bio glumac Zvezdanih staza Vilijam Šatner. U maju, na sedmom kratkotrajnom letu Blue Origin-a od Zemlje do ivice svemira i nazad, to je bio 90-godišnji Ed Dvajt.
Ed Dvajt je morao da čeka više od 60 godina da ispuni svoju ambiciju da ode u svemir.
Dvajt je bio aeronautički inženjer, kapetan u američkom vazduhoplovstvu i u školi za probne pilote 1961. godine kada je dobio pismo od Pentagona, koje je ovlastio predsednik Džon F. Kenedi, u kome ga je pitao da li bi želeo da postane prvi crni astronaut. Nakon što je prvo odbacio kao šalu, prihvatio je ponudu. Tek kasnije, Dvajt je otkrio da se radi o političkom potezu koji je trebao da privuče crne glasače.
"Predsednik je otišao u Nasu i rekao: 'Da li biste obučili ovog tipa?' NASA kaže: 'Ne, jer ćete uništiti naš program, uništićete našu poresku osnovicu i nikada nećemo dobiti ni novčića od javnosti ako sada stavite crnca u ovaj program", rekao je Dvajt za BBC 5. Lajv 2019. godine.
"Reputacija prvih sedam astronauta je bila da su ovi momci bili superheroji", rekao je on, misleći na čuvenu Merkuri 7 grupu astronauta, izabranih 1958.godine.
"Da ste prerano stavili crnca ili ženu u ekipu, ovi momci bi ponovo bili samo obični ljudi u očima sveta, posebno javnosti koja plaća porez, pa je predsednik morao da izmisli još jedan svemirski program – vojni svemirski program", dodao je.
Dvajt je stoga prošao obuku astronauta u okviru vojnog programa Laboratorije za orbitiranje sa ljudskom posadom. Kada je Kenedijeva vlada objavila da je odabrala prvog američkog crnog astronauta, Dvajt je bio na naslovnim stranama mnogih časopisa i putovao je zemljom držeći predavanja.
Nakon obuke u vazduhoplovnoj bazi Edvards, bio je na osmom mestu kao kandidat za Nasinu Grupu astronauta III u oktobru 1963. Samo prvih sedam je izabrano kao čuvena Merkur 7. Mesec dana kasnije, Dvajtova karijera astronauta je praktično završena, prenposi Bi-Bi-Si (BBC).
"Onog dana kada je predsednik ubijen, moj život se promenio. 22. novembar 1963. godine, bukvalno je bio kraj našeg projekta", rekao je Dvajt.
Njegove šanse da ode u svemir su umrle su zajedno sa Kenedijem.
Ostatak svoje karijere proveo je kao cenenjeni umetnik čiji radovi prikazuju istoriju i značajne ličnosti iz crnačke kulture u SAD.
Nešto više od 60 godina kasnije Dvajt je konačno dobio šansu da bude "astronaut" i odleti u svemir, čime je postao i najstariji čovek koji je to postigao.
"Mislio sam da mi ovo nije bilo potrebno u životu. Ali sam lagao. Zaista mi je bilo potrebno", izjavio je Dvajt po ateritanju njegove kapsule.
(Ubrzanje.rs)
Video: Čadež sa Veb samita za Ubrzanje: "Inovativne ideje nam daju iste šanse kao SAD"
Ubrzanje Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.