U grupama iz Bora, Niša, Subotice anonimno prikazuju obnažene žene: Roditeljima se svete fotografijama ćerki

Foto: Pixabay

• Žrtve ovog vida nasilja često i ne znaju da su fotografisane

• Delo je kriminalizovano u Hrvatskoj i Crnoj Gori, u Srbiji se čeka na zakon

• Postoji način zaštite intimnih fotografija

Nova vrsta partnerskog nasilja postoji u digitalnom svetu i najčešče pogađa žene, svih generacija i u različitim sredinama Srbije. Odnosi se na objavljivanje fotografija i snimaka, što je poznato kao osvetnička pornografija, i može se odnositi i na fotografije i snimke koje su žene dobrovoljno podelile sa nekim, ali se neretko, ističu nadležni i stručni, dešava i ženama koje su bez dozvole fotografsane i snimane.

Takvi sadržaji dele se na internetu, pre svega po grupama na Telegram platformi, ističe novinarka Anđela Milivojević, učesnica juče održanog panela Digitalna prava i slobode; dignitet pojedinca u digitalnom dobu, održanog u okviru Foruma o upravljanju internetom (IGF), čiji je domaćin Fondacija "Registar nacionalnog internet domena Srbije" (RNIDS).

Prema njenim rečima, postoje načini da se žena zaštiti od "curenja" intimnih sadržaja, ukoliko se takve fotografije najpre aploaduju na digitalnim platformama koje omogućavaju jednu vrstu zaštite u vidu bar koda.

"Ako imate partnera kome želite da pošaljete sliku, ali želite da budete sigurne da to neće procuriti negde, na taj način vi štitite svoju sliku. Onoga trenutka kada vi posumnjate da je ta slika potencijalno procurila, možete da kontaktirate tu platformu, a ova platforma zbog toga što ima bar kod, može da učini da ta slika bude skinuta sa interneta", objašnjava kako to funkcioniše.

Dodaje da takve platforme omogućavaju da žene i devojke "konzumiraju internet" bez straha, te da mogu izražavati svoju seksualnost i u digitalnom svetu.

Ističe da je savet koji se može dati taj da treba biti oprezan i da je to savet koji ne predstavlja rešenje, jer, ocenjuje, nema načina da se žene zaštite pravnim putem.

Foto: Telegraf.rs

Ističe i više problema u vezi sa ovom temom. Prema njenim rečima, digitalna platforma koja nudi zaštitu fotografija putem bar koda ima saradnju sa velikim društvenim mrežama, ne i sa Telegramom. Zatim, anonimnost koju internet obezbeđuje omogućuje zloupotrebu intimnih sadržaja i prenosi partnersko nasilje iz analognog u digitalni svet. Njena istraživanja su, kaže, pokazala i da se o osvetničkoj pornografiji malo zna, te da je društvo sklono relativizaciji nasilja.

"Žene ne treba toliko da se skidaju", navodi primer iz ankete uz ocenu da se krivica svaljuje na žrtvu, ne i na počinioca koji je sadržaj zloupotrebio.

Umanjivanje nasilničkog čina

U vezi sa Telegramom, kaže da u Srbiji postoje grupe od po 70.000 članova, te da se u njima razmenjuju fotografije žena svih generacija.

"Postoje tzv. male grupe posvećene Boru, Zaječaru, Nišu, Beogradu, Subotici i u tim grupama su žene targetirane. Upravo ta anonimnost je dala novu mogućnost nekome da se oseća da može da uznemirava i čini digitalno nasilje, koje bez obzira na to što je jedan klik, u realnosti ostavlja posledice koje su nepovratne za osobu koja je izložena toj vrsti nasilja", navodi uz napomenu da je ovo delo kriminalizovano u Hrvatskoj pre tri godine, u Crnoj Gori ove godine, a da Srbija još uvek čeka takav zakon.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, takođe učesnica panela, ipak ocenjuje da je pravna zaštita i u okviru postojećeg Krivičnog zakonika moguća.

"Sadašnji Krivični zakonik nema baš ovako definisano krivično delo, ali omogućava zaštitu ako postoje volja i senzibilisanost sudije i javnih tužilaca. Da se to dešava u analognom svetu, mi bismo već imali rešenje. Ovo deluje da se prosto izbegava ta odgovornost. Mi sada imamo situaciju da će sve biti bolje kada se izmeni KZ, a to se, čini se, predugo čeka.

Mi smo prvi put uputili inicijativu 2021. godine, sada je 2024. Krećemo u širu, javnu priču. Pitanje bi trebalo urediti što pre. Mnoge žene pate, ali ne znači da su samo žene žrtve", kaže Janković.

Panelistkinje su takođe istakle da digitalno nasilje pogađa kao i analogno - na ulici, u školi, u drugom javnom prostoru - ali da može trajati duže i u kontinutitetu.

U vezi sa identifikovanim grupama na Telegramu, kažu i da postoje fotografije incestuoznog tipa.

"U tim grupama nisu samo fotografije žena koje su svojevoljno slale nekome svoje fotografije, već i fotografije žena koje nisu ni znale da su fotografisane - neretko na ulici, neretko u kući. Bilo je i sadržaja incestuoznog tipa, da su fotografisane majke, sestre, rođake. To je jedan problem koje se ne tiče samo žena koje su nekom svoje intimne fotografije slale, a neretko se taj argument koristi u javnosti za relativizaciju ove teme", istakla je novinarka i influenserka Branislava Antović Aleksić, takođe jedna od panelistkinja.

Ona je govorila i o još jednoj zamci koje su donele nove tehnologije, njihova upotreba na internetu i anonimnost počinilaca - dipfejk sadržaju. Reč je o mogućnosti da se nečije lice "stavi" na obnaženo telo i da se takvim sadržajem manipuliše i uznemirava.

Ćerke "sredstvo za nasilje"

"Mi smo sve ugrožene ovakvim ponašanjem, posebno zbog dipfejk tehnologije, koja svaku od nas može da stavi na neku takvu fotografiju. Jedino što nas za sada štiti od toga jeste što tim korisnicima dipfejk fotografije nisu zanimljive. Oni žele originalne. Mi zavisimo od njihovih afiniteta.

Moram da spomenem devojke iz organizacije Osnažene, koje su i dan-danas u tim grupama, podnele su toliko prijava i još uvek nema odgovora od nadležnih. To je poražavajuće", istakla je uz napomenu da su žrtve neretko maloletne i da se dešava da se fotografije ćerki koriste za osvetu roditeljima.

Dakle, žrtve mogu biti i "obučene", a da njihove fotografije zahvaljujući dipfejk tehnologiji budu plasirane kao pornografski sadržaj. O tome ne moraju znati ništa, što znači da ne moraju dati dozvolu za to da budu fotografisane, a i u slučaju da su dobrovoljno pristale na to da imaju intimnu fotografiju ili snimak, pa da je podelile sa nekim bliskim, mogu biti žrtva zloupotrebe takvog sadržaja.

"Ja sam se u poslednje dve i nešto godine posvetila otkrivanju osvetničke pornografije koja je zapravo digitalno rodno zasnovano nasilje, koje suštinski uništava živote. Moja istraživanja su pokazala da mi u zemlji imamo sistemski problem da je nova vrsta partnerskog nasilja praktično dostupna svakom. A to znači da najveći broj muškaraca koji učestvuje u ovome misli da mogu da kontrolišu, nastavljaju da kontrolišu i ucenjuju partnerke, sadašnje i bivše, tako što će praviti njihove fotografije i snimke, sa dozvolom ili bez", ističe Milivojević.

(Ubrzanje.rs)