Jedina evropska zemlja koja se protivi zabrani društvenih mreža za decu: Ovo je razlog

Estonija se protivi pritisku Evropske unije da preduzme dalje mere kako bi ograničila pristup dece društvenim mrežama.

Ova intervencija dolazi u trenutku kada se većina zemalja Evropske unije usklađuje sa planovima o "digitalnoj punoletnosti" širom EU, što bi moglo da ograniči pristup društvenim mrežama za decu ispod određenog uzrasta i predstavljalo bi najjači do sada potez u cilju zaštite dece na internetu.

Deklaracija kojom se izražava podrška opštoj ideji digitalnog punoletstva podneta je na ministarskom sastanku u Danskoj u petak. Estonija i Belgija su odbile da je potpišu, dok su ostale zemlje EU, zaključno sa Norveškom i Islandom, to učinile.

"Estonija veruje u informaciono društvo i uključivanje mladih ljudi u informaciono društvo", rekla je estonska ministarka pravde i digitalnih poslova Lisa-Li Pakosta za Politiko.

Talin se zalaže za sprovođenje postojećih pravila osmišljenih da pruže zaštitu, kao što je Opšta uredba EU o zaštiti podataka, umesto za promenu trenutnih starosnih ograničenja, rekla je Pakosta. To zabranjuje deci mlađoj od 13 godina da daju saglasnost za obradu njihovih podataka, pri čemu zemlje mogu da povećaju taj prag.

Starosna granica za društvene mreže bila bi "veoma laka stvar za učiniti", ali zemlje bi umesto toga trebalo da ulažu u bolje obrazovanje za digitalno doba, istakla je.

"Ako jedno od desetoro dece koristi društvene mreže na 'problematičan' način, kako se navodi u deklaraciji, onda bi vlada trebalo da utvrdi šta ne funkcioniše za tu decu", dodala je ona.

Danska o odluci Estonije

"Nepostavljanje minimalne starosne granice za društvene mreže je 'lak izlaz', jer je 'to teška odluka i mogu to da vidim na nacionalnom nivou', rekla je za POLITIKO Karolina Stejdž Olsen, danska ministarka za digitalnu upravu, kada su je pitali o odluci Estonije da ne potpiše obavezu na nivou cele EU.

Digitalno punoletstvo može biti "radikalan potez", ali je "potrebno kada ako radimo za dobrobit dece", rekla je Stejdž Olsen.

Danska je predvodila deklaraciju kao deo svog predsedavanja Savetom EU.

Belgijska ministarka za javnu modernizaciju, Vanesa Mac, izjavila je u saopštenju da zemlja nije potpisala deklaraciju jer je region Flandrija stavio veto na nju.

Ali je rekla da njeno prisustvo na sastanku u Danskoj pokazuje "odlučnost Belgije da unapredi ovu borbu za bezbedniji internet".

Iako je Holandija potpisala deklaraciju, izrazila je i rezerve u vezi sa njenim sadržajem, posebno u vezi sa odredbama o proveri starosti. To je "nametljiva" mera koja uvek treba da se srazmerno primenjuje, rekao je ministar za digitalizaciju Edi van Marum u intervjuu.

"Za usluge ili proizvode sa zakonskim starosnim ograničenjima i dokazanom štetnošću za decu, kao što su alkohol i duvan, upotreba provere starosti je lakše opravdana, a u nekim slučajevima čak i zakonski obavezna, kao što je slučaj sa onlajn kockanjem", rekao je on.

Kritika dolazi nakon eskalacije debate o akcijama na nivou cele EU. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prošlog meseca snažno se izjasnila u prilog tome i sazvala je panel stručnjaka da prouče da li i kako sprovesti zabranu društvenih medija. Međutim, pravni stručnjaci se slažu da je na nacionalnim vladama, a ne na EU, da postavljaju starosna ograničenja.

Danska vlada je ove nedelje objavila planove za uvođenje roditeljskog nadzora za nekoliko platformi društvenih medija za decu mlađu od 15 godina.

Lobisti tehnološke industrije i organizacije za zaštitu prava dece izrazili su sumnju u efikasnost zabrana društvenih mreža.

(Ubrzanje.rs/Politico)