Senator krenuo na šefa giganta: Traži da uprava reaguje na sumnjive veze s Kinom, zbog učinjenog u prošlosti

Američki senator iz redova republikanske stranke Tom Koton poslao je pismo predsedniku upravnog odbora kompanije Intel u vezi sa povezanosti novog izvršnog direktora te kompanije Lip-Bu Tana sa kineskim firmama i nedavnim krivičnim slučajem u koji je umešana njegova prethodna kompanija Cadence Design.

Pišući da "izrazi brigu zbog bezbednosti i integriteta Itelovih operacija i potencijalnog uticaja na nacionalnu bezbednost SAD", Koton je u pismu pitao predsedavajućeg UO da li je kompanijski upravni odbor svestan sudskih poziva upućenih kompaniji Cadence Design tokom vremena dok ju je vodio Tan, pre nego što je prešao u Intel. Senator je pitao i za to da li su preduzeli neke mere ovim povodom.

Takođe je pitao da li je upravni odbor Intela tražio od Tana da se povuče iz vlasničkih udela u u kineskim firmama za proizvodnju čipova koje su povezane s kineskom vojskom ili Komunističkom partijom, kao i da li je Tan adekvatno otkrio druge veze s kineskim kompanijama, s obzirom na Intelovu umešanost u bezbednosni program, pokrenut za vreme Bajdenove asministracije, kako bi osigurao obezbeđivanje zaliha mikroelektronike za odbranu zemlje.

Zbog toga što se u to vreme Intel finansirao iz federalnih sredstava, senator je upitao predsedavajućeg o Tanovim otkrićima u vezi sa investicijama, profesionalnim ulogama ili drugim vezama sa kineskim kompanijama.

"Intel treba da bude dgovoran upravnik novca američkih poreskih obveznika i da se pridržava važećih bezbednosnih propisa", napisao je Koton. "Veze gospodina Tana pokreću pitanja o sposobnosti Intela da ispuni ove obaveze."

Portparol Intela u izjavi je istakao da su Intel i gospodin Tan duboko posvećeni nacionalnoj bezbednosti SAD i svojoj ulozi i američkom odbraambenom ekosistemu. Iz kompanije su poručili da će se ovim pitanjima pozabaviti u pismu sa senatorom.

U aprilu Rojters je izvestio da je Tan - kroz venčer fondove koje je osnovao ili vodio - investirao u hiljade kineskih kompanija, od kojih su neke bile povezane sa kineskom vojskom. Uložio je najmanje 200 miliona dolara od marta 2012. do decembra 2024. godine, prema istraživanju medija.

Izvor upoznat sa pojedinostima rekao je Rojtersu da se Tan odrekao svojih pozicija u entitetima u Kini. Ipak kineske baze podataka Tanove investicije prikazuju kao trenutne, a medij nije bio u mogućnosti da utvrdi obim njegovih investicija.

Senator je Rojters čak naznačion kao izvor informacija.

Cadence se nagodio

Nije zabranjeno za građane SAD da imaju akcije u kineskim kompanijama,  makar bile povezane sa kineskom vojskom, sem u slučaju da su te kompanije na listi eksplicitno zabranjenih.

Rojters u aprilu nije imao dokaz o tome da je Tan investirao ni u jednu od zabranjenih kompanija.

Sa druge strane, Cadence je prošle nedelje priznao krivicu i pristao da plati više od 140 miliona dolara da bi se rešila optužbi zbog prodaje svojih čipova kineskom vojnom univerzitetu. Verovalo se da su umešani u simuliranje nuklearnih eksplozija.

U izveštaju Komisiji za hartije od vrednosti, naveli su zadovoljstvo postignutom nagodbom.

Tan je bio na čelu te kompanije od 2008. do 2021. godine i izvršni predsednik do maja 2023. Prodaja kineskim entitetima desila se za vreme njegovog mandata u kompaniji Cadence, koja proizvodi softver za dizajn i druge alate koji se koriste za kreiranje čipova.

(Ubrzanje.rs/Rojters)