Bivši stručnjak iz Google upozorava: Prvi udarac AI biće 2027, sledi 15 godina "pakla", a onda utopija

Od kada je predstavljen ChatGPT, slušamo razna upozorenja o uticaju četbotova i veštačke inteligencije na budućnost čovečanstva. Iako i dalje postoje optimisti poput izvršnog direktora Gugla (Google) Sundara Pičaja koji nas uveravaju da će nas veštačka inteligencija rasteretiti nevažnih stvari i dosadnih poslova i omogućiti nam bolji život, većina tehnoloških stručnjaka nema dobre vesti o onome što sledi.

O takvim upozorenjima više puta se pisalo - od tvrdnji da bi veštačka inteligencija mogla osmisliti sopstveni jezik koji ljudi ne razumeju, preko "krvoprolića na tržištu rada", pa do mogućnosti da se tehnologija okrene protiv ljudi, što bi označilo početak kraja čovečanstva.

Vrata pakla otvoriće se 2027. godine

Mo Gavad, bivši direktor operacija u Gugl X-u, kao i popularni autor i javni govornik, jedan je od tih tehnoloških pesimista koji ne donose dobre vesti o budućnosti. Sledećih 15 godina biće pakao pre nego što stignemo u raj, opisao je svoje viđenje, dodavši da bi taj "pakao" mogao početi već 2027. godine.

Vrata pakla, prema njegovim rečima, otvoriće, naravno, veštačka inteligencija, rekao je gostujući u podkastu "Dnevnik jednog generalnog direktora" Stivena Bartleta.

Njegovo razmišljanje slično je onome Darija Amodeija, koji je ranije upozorio na ugroženost kancelarijskih, administrativnih i intelektualnih zanimanja - poput referenata, računovođa, stručnjaka za odnose s javnošću i marketing, pa čak i IT stručnjaka. Mnogi od njih ostaće bez posla jer će tehnologija obavljati te zadatke brže i jeftinije. Na udaru su, dakle, obrazovani profesionalci i srednja klasa - kičma moderne ekonomije - zbog čega će doći do fundamentalne promene u načinu na koji društvo funkcioniše.

Kakve promene se očekuju na tržištu rada, Gavad je ilustrovao primerom svog startapa Emma.love. U prošlosti bi takva kompanija koja razvija AI fokusiranu na emocionalne odnose zapošljavala 350 programera, dok danas njome upravljaju samo - tri osobe.

Masovna otpuštanja i ekonomska nejednakost

Kao posledica toga, čovečanstvo očekuje period AI revolucije koji će obeležiti masovna otpuštanja, ekonomska nejednakost i društveni haos, što znači da će se svet u kojem živimo radikalno i brzo promeniti. Bogatstvo i moć biće u rukama malog broja ljudi i kompanija koje kontrolišu AI sisteme, a kako će milioni ljudi ostati bez posla i bez mogućnosti da pronađu novi, očekuju se veliki društveni nemiri.

Ljudi bi trebalo da se s vremenom prilagode toj radikalnoj promeni, ali to će, prema Gavadovim rečima, uslediti tek posle 2040. godine. Nakon toga bi trebalo da nastupi period utopije, kada će ljudi biti potpuno oslobođeni ponavljajućih i dosadnih poslova. Umesto da budu usmereni na pohlepu i konzumerizam, čovečanstvo bi, kako on veruje, moglo težiti ljubavi, zajedništvu i duhovnom razvoju - što, iz današnje perspektive, deluje prilično optimistično, pa čak i nerealno.

Univerzalni osnovni prihodi

Da bi ljudi preživeli tu tranziciju, Gavad predlaže uvođenje univerzalnog osnovnog prihoda - određene novčane sume koju bi građani dobijali kako bi mogli da prežive u svetu u kojem će biti izuzetno teško pronaći posao i premostiti transformaciju iz pakla u utopiju.

Iako se možemo nadati da su ova upozorenja samo pesimističan pogled na budućnost koji se neće ostvariti - barem ne na način na koji to vide Gavad i Amodei - činjenica je da ljudi već sada ostaju bez posla. Druga strana medalje, o kojoj govori Pičaj, jest da će se gašenjem jedne vrste poslova, otvoriti novi poslovi, radna mesta koja danas možda ne postoje, ali će ih stvoriti nova, AI ekonomija budućnosti.

(Ubrzanje.rs/Zimo)