EU od sutra počinje strožu kontrolu veštačke inteligencije, evo šta to znači: Kazne drakonske

Značajne promene u pogledu nadzora i sankcija uskoro će stupiti na snagu za kompanije koje se bave uslugama veštačke inteligencije u Evropi, jer nove odredbe Zakona o veštačkoj inteligenciji Evropske unije stupaju na snagu 2. avgusta. Euronews donosi pregled svega što se menja u avgustu prema evropskim pravilima o veštačkoj inteligenciji, koja su formalno na snazi već godinu dana, ali se primenjuju postepeno.

Od 2. avgusta sve članice EU moraće da obaveste Evropsku komisiju o tome koja će nadzorna tela biti zadužena za kontrolu usklađenosti kompanija sa Zakonom o veštačkoj inteligenciji. To znači da će od tog trenutka dobavljači AI sistema biti pod povećanim nadzorom.

Mnoge članice neće ispoštovati rok 2. avgusta

Euronews je još u maju, tri meseca pre isteka roka, izvestio da u najmanje polovini članica još nije bilo jasno koja će tela biti imenovana. Evropska komisija je očekivala da će članice koje su nedavno imale izbore kasniti s uspostavljanjem regulatornih tela.

Laura Lazaro Kabrera, programska direktorka za jednakost i podatke u Centru za demokratiju i tehnologiju, izjavila je da će mnoge članice verovatno propustiti rok za imenovanje svojih regulatornih tela. Kabrera je naglasila da je ključno da nacionalna regulatorna tela budu stručna i adekvatno opremljena kako bi mogla da nadziru širok spektar rizika koje sa sobom nose sistemi veštačke inteligencije.

Na snagu takođe stupaju i odredbe koje omogućavaju izricanje sankcija. Kompanije mogu biti kažnjene do 35 miliona evra zbog kršenja Zakona o veštačkoj inteligenciji, ili do 7% ukupnog godišnjeg prihoda na globalnom nivou - u zavisnosti od toga koji je iznos veći. Članice EU moraće da usvoje zakone kojima se propisuju kazne za prekršaje i daju ovlašćenja svojim nadležnim organima.

Zakon o veštačkoj inteligenciji propisuje gornju, ali ne i donju granicu za kazne. Prema rečima Kabrere, verovatno će postojati značajne razlike u načinu na koji će pojedine članice kažnjavati svoja javna tela za kršenje zakona - ako uopšte odluče da ih kazne.

Pod nadzorom je svaki proizvod koji ulazi na evropsko tržište

Kabrera je rekla da, iako će postojati odstupanja u određivanju nivoa kazni koje se mogu primeniti, manipulacija jurisdikcijama neće imati mnogo efekta u ovom kontekstu.

"Nadzorna tela mogu delovati u vezi sa svakim proizvodom koji ulazi na tržište EU kao celinu, a kazne su samo jedno od sredstava koja im stoje na raspolaganju."

Uvode se i pravila o sistemima veštačke inteligencije opšte namene - što uključuje velike jezičke modele poput Groka kompanije X, Džeminija (Gemini) iz Gugla i Čet Dži-Pi-Ti-ja (ChatGPT) iz OpenAI. Evropska komisija je u julu objavila Kodeks ponašanja za veštačku inteligenciju opšte namene (GPAI).

Ovaj dobrovoljni skup smernica odnosi se na pitanja transparentnosti, autorskih prava, bezbednosti i zaštite, a cilj mu je da pomogne dobavljačima GPAI modela da se usklade sa Zakonom o veštačkoj inteligenciji.

Komisija je nedavno izjavila da oni koji ne potpišu kodeks mogu očekivati pojačan nadzor, dok će se potpisnici smatrati usklađenima sa zakonom. Ipak, i kompanije koje potpišu kodeks moraće da poštuju sve obaveze koje proističu iz pravilnika.

"Pravila guše inovacije"

Američki tehnološki gigant Meta prošle nedelje saopštio je da neće potpisati kodeks, uz kritiku da pravila guše inovacije, dok su druge kompanije, poput Gugla i OpenAI, potvrdile da će mu se pridružiti.

Dodatnu komplikaciju predstavlja činjenica da svi proizvodi koji su već plasirani na tržište pre 2. avgusta imaju prelazni period od dve godine za sprovođenje pravila, dok svi novi alati lansirani nakon tog datuma moraju odmah biti u skladu sa propisima.

Zakon o veštačkoj inteligenciji EU i dalje se uvodi fazno, a svaka faza donosi nove obaveze za dobavljače i korisnike. Do 2. avgusta 2027. godine zakon će se u potpunosti primenjivati.

(Ubrzanje.rs/Index.hr)