Presedan: Doneta presuda protiv Mete, utvrđeno da je kompanija svesno naškodila deci na jeziv način

Sud u Sjedinjenim Državama izrekao je kaznu od 375 miliona dolara (317 miliona evra) kompaniji Meta, nakon što je utvrđeno da je platforma svesno naškodila mentalnom zdravlju dece i prikrivala informacije o seksualnoj eksploataciji dece.

Porotnici su u svojoj odluci, donetoj u utorak, zaključili da se Meta bavila "nesavesnim" poslovnim praksama koje su nepravedno iskorišćavale ranjivost i neiskustvo dece.

Porota je takođe utvrdila da je bilo na hiljade kršenja Zakona o nepoštenim poslovnim praksama savezne države Novi Meksiko, koji štiti potrošače od nepoštenog poslovanja.

Portparol Mete izjavio je za Asošijeted pres da se kompanija ne slaže sa presudom i da će uložiti žalbu.

"Naporno radimo da ljude održimo bezbednim na našim platformama i jasno govorimo o izazovima u identifikovanju i uklanjanju štetnih aktera ili sadržaja", rekao je portparol. "Nastavićemo odlučno da se branimo i ostajemo uvereni u naš dosadašnji učinak u zaštiti tinejdžera na internetu."

Meta neće morati odmah da menja svoje prakse. Druga faza ovog suđenja, u kojoj će sudija odlučiti da li platforme Mete predstavljaju "javni problem" i da li treba da finansiraju javne programe za rešavanje posledica štete, biće održana u maju.

O čemu je slučaj?

Tužbu je prvi put 2023. godine podneo Raul Torez, državni tužilac Novog Meksika. Torez je rekao da je istraga njegovog odeljenja o platformama Mete pokazala da su one "glavna mesta na kojima predatori razmenjuju dečju pornografiju i vrbuju maloletnike za seks".

Kancelarija državnog tužioca sprovela je istragu tako što je delovala prikriveno, koristeći lažne naloge predstavljene kao četrnaestogodišnjaci.

Prikupljeni su dokazi da su platforme usmeravale mlade korisnike ka "nizu krajnje neprimerenih, seksualno eksplicitnih sadržaja" i preporučivale deci da se pridruže nemoderisanim Fejsbuk grupama kako bi se olakšala komercijalna seksualna eksploatacija.

U tužbi se takođe navodi da Meta nije u potpunosti otkrila niti rešila opasnosti zavisnosti od društvenih mreža. Meta ne priznaje da zavisnost od društvenih mreža postoji, ali su rukovodioci tokom suđenja priznali "problematičnu upotrebu" i naveli da žele da se korisnici osećaju dobro u vezi sa vremenom koje provode na platformama Mete.

Porota je u ovom slučaju razmatrala internu prepisku i izveštaje Mete o bezbednosti dece.

Saslušana su i svedočenja rukovodilaca Mete, inženjera platformi, uzbunjivača, psihijatrijskih stručnjaka i savetnika za bezbednost.

Porota je razmatrala i da li su korisnici društvenih mreža dovedeni u zabludu konkretnim izjavama o bezbednosti platformi koje su davali rukovodioci, uključujući izvršnog direktora Mete Marka Zakerberga, direktora Instagrama Adama Moserija i globalnu direktorku bezbednosti Mete Antigonu Dejvis.

Porotnici su takođe uzeli u obzir neprimenjivanje zabrane za korisnike mlađe od 13 godina, ulogu algoritama u davanju prednosti senzacionalnom ili štetnom sadržaju, kao i učestalost sadržaja o samoubistvu među tinejdžerima na društvenim mrežama.

Ostale tužbe protiv Mete

Slučaj iz Novog Meksika bio je među prvima koji su stigli do suđenja u talasu tužbi koje se bave uticajem društvenih mreža na decu.

Više od 40 državnih tužilaca podnelo je tužbe protiv Mete, tvrdeći da kompanija doprinosi krizi mentalnog zdravlja među mladima tako što namerno dizajnira funkcije Instagrama i Fejsbuka da budu zavisničke.

Porota trenutno razmatra i takozvano "pilot-suđenje" u Kaliforniji, koje će odlučiti da li su platforme Mete i Gugla štetne i izazivaju zavisnost kod dece.

Tužbu je podnela devetnaestogodišnjakinja označena inicijalima "KGM", koja tvrdi da je korišćenje Instagrama kompanije Meta i Jutjuba (YouTube) kompanije Gugl (Google) u ranom uzrastu dovelo do pogoršanja depresije i pojave suicidalnih misli.

U tužbi se navodi da su kompanije donosile namerne odluke u dizajnu slične tehnikama koje se koriste u kazinima, kako bi njihove platforme učinile zavisnijim za decu i time povećale profit.

(Ubrzanje.rs/Euronews)