Terafab Ilona Maska je stigao: Šta je to i zašto je važan za Teslu i SpaceX?

Tokom vikenda u Ostinu, u američkoj saveznoj državi Teksas, izvršni direktor kompanija Tesla i SpejsEks (SpaceX) Ilon Mask predstavio je ono što bi mogla biti njegova najambicioznija sveobuhvatna vizija o pravcu u kojem vidi razvoj svojih kompanija.

Projekat se zove Terafab i predstavlja zajednički poduhvat Maskovih kompanija Tesla, SpejsEks i xAI, osmišljen da objedini sve faze proizvodnje poluprovodnika pod jednim krovom — uključujući dizajn čipova, proizvodnju, izradu memorije i pakovanje. Terafab će biti izgrađen na severnom kampusu kompleksa Giga Teksas, u zgradi planiranoj da nadmaši već postojeći Giga Teksas, koji je već jedna od najvećih zgrada na svetu.

Početni troškovi procenjuju se na između 20 i 25 milijardi dolara, pri čemu je Mask napomenuo da kapitalni izdaci Tesle za 2026. godinu ne uključuju troškove Terafaba. Vremenski okvir je takođe zanimljiv s obzirom na to da bi SpejsEks mogao izaći na berzu već ovog proleća.

Mask je Terafab nazvao "najepskijim poduhvatom izgradnje čipova u istoriji", dodajući da se odlučio na ovaj projekat jer proizvođači čipova poput TSMC (TSMC34.SA) i Samsunga (005930.KS) ne proizvode dovoljno brzo čipove za potrebe njegovih kompanija u oblasti veštačke inteligencije i robotike.

"Ili ćemo izgraditi Terafab ili nećemo imati čipove, a potrebni su nam čipovi, zato gradimo Terafab", rekao je. "Postoji maksimalna stopa kojom su oni spremni da se šire. Ta stopa je znatno manja nego što bismo mi želeli."

On je otišao i korak dalje, tvrdeći da je trenutna globalna proizvodnja računarske snage za veštačku inteligenciju oko 20 gigavata godišnje i da ostatak sveta proizvodi tek oko 2 odsto onoga što je njegovim kompanijama potrebno.

Terafab cilja na dve osnovne vrste čipova: procesor za obradu podataka na samom uređaju, optimizovan za Tesline sisteme potpuno autonomne vožnje (FSD), humanoidne robote Optimus i flote robotaksija, kao i snažniju varijantu otpornu na svemirske uslove, namenjenu satelitima SpejsEksa, orbitalnim data centrima i inicijativama kompanije xAI.

Program Optimus predstavlja najveći pojedinačni pokretač potražnje. Analitičar Morgan Stenlija Endru Perkoko naveo je prošle nedelje u belešci da se očekuje da samo Giga Teksas ima kapacitet za proizvodnju 10 miliona humanoidnih robota godišnje, što bi zahtevalo 20 miliona čipova, približno šest puta više od trenutne Tesline potražnje za čipovima u celokupnom automobilskom poslovanju.

Ako Tesla dostigne svoj dugoročni cilj od 100 miliona Optimus robota godišnje, biće potrebno više od 200 miliona čipova, odnosno više od 50 puta više od sadašnje potražnje u segmentima automobila i robotaksija zajedno.

Zanimljivo je da će Terafab koristiti tehnologiju proizvodnje od 2 nanometra, najnapredniju na svetu, koju etablirani igrači poput TSMC-a tek počinju da uvode.

Maskov cilj je da proizvodi više od jednog teravata, odnosno bilion vati, računarske snage za veštačku inteligenciju godišnje, pri čemu bi većina tog kapaciteta na kraju bila namenjena svemiru. Nije izneo precizne rokove za izgradnju, proizvodnju ili pun operativni rad, ali je naglasio da će projekat započeti prototipiranjem i testiranjem infrastrukture.

Ipak, Perkoko iz Morgan Stenlija smatra da je Terafab pravi potez, uprkos ogromnim početnim troškovima.

Kako Tesla širi svoje ambicije u oblasti veštačke inteligencije kroz potpuno autonomnu vožnju (FSD), robotaksi i Optimus, "pristup računarskoj snazi za veštačku inteligenciju sve više se pojavljuje kao potencijalno ograničenje", a interni kapaciteti bili bi usmereni na podršku Maskovim sopstvenim projektima, a ne spoljnim klijentima.

Međutim, izgradnja Terafaba bila bi "herkulovski zadatak", s obzirom na to da su napredni logički procesi poput tehnologije od 2 nanometra rezultat decenija postepenih unapređenja.

Tu su i troškovi. Morgan Stenli procenjuje da bi izgradnja značajnih kapaciteta za proizvodnju čipova zahtevala ukupna ulaganja od oko 35 do 45 milijardi dolara.

Mask, koliko god ambiciozan bio, nema iskustvo u proizvodnji poluprovodnika i poznat je po tome da postavlja preoptimistične ciljeve i rokove.

Ipak, na događaju se direktno osvrnuo na skepticizam, izazivajući kritičare podsećanjem da su Tesla i SpejsEks već prkosili prognozama da električni automobili i višekratne rakete neće biti izvodljivi ili isplativi.

Čipovi iz Terafaba biće neophodni u velikim količinama za unapređenje Teslinih autonomnih i robotskih projekata, kao i za SpejsEks, čiji su orbitalni data centri važan deo budućeg rasta — posebno uoči potencijalnog izlaska na berzu.

Ako je prošlost pokazatelj, Mask bi mogao da demantuje skeptike uspehom Terafaba, ili, realnije, da pokaže da je budućnost ipak dalje nego što on procenjuje.

Morgan Stenli predviđa da čak i uz agresivnu izgradnju, početna proizvodnja čipova u Terafabu neće početi pre sredine 2028. godine.

(Ubrzanje.rs/Finance yahoo)