Bili prva država koja je zabranila društvene mreže mlađima od 16: Ovo su rezultati posle 4 meseca primene

"Isključite pametni telefon i vratite detinjstvo" – bio je to slogan pod kojim je Australija pre četiri meseca krenula u zabranu društvenih mreža mlađima od 16 godina. Ali da li je zabrana uspela? I rezultati i utisci su različiti.

Od obale Kvinslenda do udaljenih delova Severne teritorije, u nekim australijskim domovima zaista su vidljive promene. Pametni telefoni ujutru ostaju zaboravljeni na kuhinjskom stolu, deca provode manje vremena na društvenim mrežama, a članovi porodice češće razgovaraju licem u lice. Vlada u Kanberi tvrdi da je upravo to bio cilj, prenosi Hina.

Australija je 29. novembra 2024. u parlamentu usvojila zakon kojim je uvedena minimalna starosna granica od 16 godina za korišćenje društvenih mreža. Zakon je počeo da se primenjuje 10. decembra 2025, čime je Australija postala prva zemlja na svetu sa takvom zabranom.

Osim želje da deci "vrati detinjstvo", vlada je navela da želi da ih zaštiti od elektronskog nasilja i uznemirujućih sadržaja.

Zabrana se odnosi na decu i tinejdžere mlađe od 16 godina koji se nalaze u Australiji. Oni ne smeju da imaju postojeći nalog niti mogu da otvore novi na većini velikih društvenih mreža, uključujući Fejsbuk, Instagram, TikTok, Snepčet, Iks, Jutjub, Redit, Treds, Tvič i Kik, kao i druge platforme koje vlada odredi kao relevantne.

S druge strane, neke usluge poput Robloksa, Vocapa i Fejsbuk Mesindžera izuzete su od zabrane.

Sprovođenje teže od očekivanog

Australijski premijer Entoni Albaneze tvrdi da zakon već daje rezultate. Tokom božićnog raspusta, kaže, mladi su više vremena provodili napolju – vozeći bicikle, čitajući knjige i družeći se sa porodicom. Ranije je tvrdio da su društvene mreže "pošast društva".

U januaru je vlada objavila da je od stupanja zakona na snagu deaktivirano, obrisano ili ograničeno više od 4,7 miliona naloga dece i mladih.

Međutim, sprovođenje zakona u praksi pokazalo se složenijim nego što se očekivalo.

Odgovornost za sprovođenje prebačena je na same platforme. Kompanije moraju da preduzmu "razumne korake" kako bi sprečile da korisnici mlađi od 16 godina otvaraju ili zadržavaju naloge.

To uključuje sisteme provere starosti i identiteta putem različitih metoda – od tehnologije prepoznavanja lica do provere ličnih dokumenata ili bankovnih podataka.

Platforme koje ne poštuju zakon rizikuju kazne do 49,5 miliona australijskih dolara. Primenu nadzire australijski poverenik za bezbednost na internetu.

Radi potvrde starosti, korisnici su morali da dokažu identitet putem australijskog bankovnog računa, procene starosti uz pomoć prepoznavanja lica ili dokumentima poput pasoša ili vozačke dozvole.

Snalazljivi tinejdžeri

Međutim, brojni roditelji tvrde da su tinejdžeri brzo pronašli načine da zaobiđu sistem.

"Imam blizance i ništa se bitno nije promenilo – osim što vlada sama sebi čestita", napisala je jedna majka na Instagramu, dodajući da je većina mladih ubrzo otvorila nove naloge.

Tinejdžeri, pak, kažu da je prevariti sistem za procenu starosti vrlo jednostavno.

"Pogledao sam u kameru, malo se namrštio i rekli su da imam više od 16", napisao je petnaestogodišnjak na Reditu.

Jedna majka je za australijsku televiziju ABC ispričala da su njena dvanaestogodišnja ćerka i njene drugarice proglašene starijima od 17 godina samo zato što su nosile veštačke trepavice i šminku.

Neki koriste i stariju braću ili sestre koji umesto njih gledaju u kameru.

"Mislio sam da će zabrana biti mnogo stroža, ali na kraju je sve ispalo prilično blago, kao da se ništa nije dogodilo", rekao je četrnaestogodišnji Adjan za ABC.

Deo mladih smatra da ih zakon ućutkava.

Na Reditu je jedan tinejdžer napisao da su društvene mreže "jedan od najvećih, najlakših i najpopularnijih načina na koji mladi izražavaju svoje mišljenje" i da zabrana zanemaruje njihovu slobodu izražavanja. Zakon je nazvao "neverovatno glupim, manjkavim i štetnim".

Nezadovoljni nastavnici

U anketi sprovedenoj među više od 400 nastavnika, većina je izjavila da se ne oseća dovoljno spremno da se nosi sa posledicama zabrane u svakodnevnom školskom radu.

Više od 80 odsto nastavnika koristi Jutjub (YouTube) u nastavi. Iako je mladima zabranjeno da imaju korisničke naloge, platforma se i dalje može koristiti u učionicama, što je otvorilo pitanje nejasnih smernica.

Zabrana, međutim, ne znači potpunu digitalnu izolaciju. Deca i tinejdžeri i dalje mogu da pristupe internetu i gledaju sadržaj koji nije povezan sa njihovim ličnim nalogom, na primer video-snimke bez prijavljivanja.

Sankcije se ne izriču deci ili roditeljima, već platformama koje ne obezbede poštovanje zakona.

Stručnjaci upozoravaju da je pouzdana provera starosti tehnički zahtevna i da može dovesti do grešaka ili prikupljanja osetljivih podataka, dok deo mladih pokušava da zaobiđe ograničenja korišćenjem VPN-a ili davanjem netačnih podataka.

Premijer Albaneze, međutim, poručuje da promene ne dolaze preko noći.

Drugde u svetu

Interesovanje za slične mere već raste širom sveta.

Španski premijer Pedro Sančez najavio je uvođenje zabrane društvenih mreža za mlađe od 16 godina, što je izazvalo oštru reakciju vlasnika platforme Iks, Ilona Maska.

U Danskoj vlada planira minimalnu starosnu granicu od 15 godina, uz mogućnost da roditelji registruju decu već od 13.

U Ujedinjenom Kraljevstvu Dom lordova podržao je zabranu za mlađe od 16 godina, ali konačnu odluku doneće Donji dom parlamenta.

U Nemačkoj je istraživanje Juguva pokazalo da više od 70 odsto građana podržava uvođenje minimalne starosne granice za pristup društvenim mrežama, dok se u Francuskoj planira zabrana za mlađe od 15 godina, uz izuzeće naučnih i obrazovnih platformi.

Na nivou Evropske unije za sada ne postoji plan za jedinstvenu zabranu, iako je Evropski parlament podržao ideju minimalne starosne granice od 16 godina, uz saglasnost roditelja za decu stariju od 13, ali ta odluka nije obavezujuća.

Istovremeno, Brisel ispituje da li tehnološke platforme dovoljno štite mlade korisnike. Preliminarni nalazi pokazali su da TikTok potencijalno krši evropsko pravo zbog automatske reprodukcije video-snimaka i izrazito personalizovanih preporuka, što bi moglo dovesti do novčane kazne.

Australijski eksperiment tako je postao globalni test. Da li zabrana zaista može da vrati detinjstvo deci ili će digitalni svet, uprkos zakonima i kaznama, uvek pronaći put do njih – pitanje je na koje jasan odgovor neće doći tako brzo.

(Ubrzanje.rs/Poslovni.hr)