Stvorio je prvu farmaceutsku kompaniju vrednu bilion dolara: Sada priprema novu revoluciju u medicini

Kao direktor najveće i najuspešnije farmaceutske kompanije na svetu, Dejv Riks sigurno provodi mnogo vremena razmišljajući o rizicima.

Lekovi za mršavljenje i dijabetes kompanije Eli Lili (Eli Lilly) postigli su uspeh koji je nadmašio sva očekivanja. Prihodi kompanije u poslednjih 12 meseci (zaključno sa 30. junom) porasli su za čak 50 odsto, na 79,7 milijardi dolara, pri čemu su Zepbaund (Zepbound) (za mršavljenje) i Mundžaro (Mounjaro) (za dijabetes) činili 62 odsto ukupnih prihoda. U novembru 2025. godine tržišna kapitalizacija kompanije premašila je bilion dolara, čime je Eli Lili postala prva farmaceutska kompanija koja je dostigla tu vrednost. Trenutno se njena tržišna vrednost kreće oko 1,1 bilion dolara.

Eli Lili priprema nove revolucionarne lekove za mršavljenje. Tableta pod nazivom Fandejo (Foundayo) dobila je odobrenje američke Agencije za hranu i lekove (FDA) u aprilu. Kompanija takođe planira da u prvom kvartalu 2027. godine Agenciji za hranu i lekove (FDA) preda zahtev za odobrenje eksperimentalnog leka nove generacije, retatrutida. Uzbuđenje oko tog leka, na internetu poznatog kao "reta", toliko je veliko da ljudi na crnom tržištu već kupuju supstance za koje se tvrdi da sadrže taj lek.

Ali vreme ističe. Svaki lek ima ograničen komercijalni vek zbog načina na koji funkcioniše sistem farmaceutskih patenata. Verovatno će tokom 2030-ih tržište Lilijevih lekova za mršavljenje, koje danas beleži eksplozivan rast, doživeti snažan pad prihoda kada se pojave brojne generičke verzije.

Ključno pitanje vredno bilion dolara za Eli Lili sada glasi: kako razviti ili kupiti portfolio novih lekova koji će omogućiti nastavak izuzetnog uspeha kompanije?

Intenzivna ulaganja

Riks, koji ima 59 godina i čiji lični vlasnički udeo u Liliju vredi gotovo 700 miliona dolara, o pripremama za taj trenutak razmišlja još od pre nego što je 2017. godine preuzeo vođstvo kompanije.

"To je naš najveći i presudni izazov", kaže Riks u intervjuu za Forbs (Forbes), održanom na spratu uprave u sedištu Lilija u Indijanapolisu, gde zidove krase formalni portreti desetorice njegovih prethodnika na mestu izvršnog direktora.

"Ako se pokaže da u tome nismo uspešni, trebalo bi da vratimo novac akcionarima i postanemo manja kompanija. Ali trenutno ne razmišljam na taj način."

Umesto toga, Riks je usmeren na intenzivno ulaganje.

Od početka ove godine Lili je sklopio 31 poslovni sporazum, uključujući 14 akvizicija i 17 ugovora o licenciranju, potrošivši ukupno 18 milijardi dolara kako bi ubrzao razvoj novih lekova.

To je više nego četvorostruko povećanje u odnosu na prošlu godinu, kada je kompanija na ukupno 39 transakcija potrošila četiri milijarde dolara. Navedeni iznosi ne uključuju dodatna plaćanja povezana sa budućim rezultatima i ostvarenjem razvojnih ili komercijalnih ciljeva, što je uobičajeno u farmaceutskoj industriji.

Kompanija nije ulagala samo u tradicionalne oblasti poput onkologije i neurologije, već i u eksperimentalnija područja, uključujući psihodelike i poremećaje spavanja.

Istovremeno je povećala sopstvena ulaganja u istraživanje i razvoj, što Riks smatra svojim najvažnijim prioritetom. Troškovi istraživanja i razvoja porasli su sa 11 milijardi dolara u 2024. na 13,3 milijarde dolara u 2025. godini. U prvoj polovini ove godine Lili je uložio 7,3 milijarde dolara, odnosno 21 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Trostruko više novih proizvoda

"Na istraživanje i razvoj trošićemo otprilike tri puta više nego 2021. godine. To je izuzetno snažan rast ulaganja, što znači da bi Lili u budućnosti trebalo da razvija i lansira tri puta više novih proizvoda i lekova", kaže Riks.

Kompanija pri tome nema unapred definisan ukupni budžet koji želi da dostigne. Umesto toga, prvo određuje koje projekte želi da razvija, a zatim procenjuje koliko će njihova realizacija koštati.

Dok sedi sa druge strane konferencijskog stola, Riks ostavlja utisak istovremeno šarmantne i izuzetno odlučne osobe.

Tokom gotovo deset godina na čelu Lilija uspešno se snalazio u složenim političkim odnosima farmaceutske industrije, uključujući postizanje dogovora sa predsednikom Trampom o smanjenju cena lekova i proširenju proizvodnih kapaciteta u SAD.

Tramp ga je pohvalio kao "neverovatnog direktora i neverovatnog čoveka".

Sada Riks želi da ponovi neke od elemenata strategije koja je Liliju donela uspeh sa lekovima iz grupe GLP-1.

Sve je više dokaza da lekovi za mršavljenje donose i dodatne zdravstvene koristi, na primer poboljšanje kardiovaskularnog zdravlja.

Neki od Lilijevih budućih razvojnih projekata takođe su usmereni na prevenciju bolesti. Kompanija ulaže u lekove za poremećaje spavanja, za koje naučnici sve više smatraju da imaju dubok uticaj na celokupno zdravlje.

U laboratorijama istražuje nove načine ranijeg lečenja Alchajmerove bolesti, kao i terapiju koja bi mogla trajno da isključi određeni gen u jetri kako bi se snizio nivo takozvanog "lošeg" holesterola.

"Zbog našeg dugoročnog vremenskog horizonta i količine resursa kojima raspolažemo, imamo određenu stratešku prednost u odnosu na sve ostale", kaže Riks.

"I druge farmaceutske kompanije sklapaju brojne poslove i ulažu velike iznose u istraživanje i razvoj, ali one uglavnom razmišljaju u vremenskom okviru od nula do pet godina. Osećaju hitnu potrebu da reše probleme sa prihodima i profitabilnošću sa kojima će se uskoro suočiti. Mi ovde nemamo takav osećaj hitnosti."

To Liliju omogućava ulaganje u lekove koji su još u ranim fazama kliničkog razvoja.

Iako takvi projekti nose veći rizik, imaju i potencijal za znatno veće medicinske iskorake i veće finansijske prinose.

Partnerstvo sa kompanijom Nvidia

Takav pristup takođe omogućava Liliju velika ulaganja u veštačku inteligenciju za razvoj lekova, uključujući partnerstvo vredno milijardu dolara sa Envidijom, usmereno na stvaranje nove inovativne laboratorije za veštačku inteligenciju.

Riks je ranije ove godine izjavio da ne očekuje konkretne finansijske rezultate tog ulaganja pre 2030-ih godina.

Dobar primer Lilijeve strategije je preuzimanje biotehnološke kompanije Kelonija terapeutiks (Kelonia Therapeutics) ovog proleća.

Na naučnom skupu posvećenom bolestima krvi, održanom prošlog decembra u Orlandu na Floridi, ta biotehnološka kompanija, finansirana sredstvima fondova rizičnog kapitala, predstavila je prve kliničke rezultate ćelijske terapije koja se primenjuje jednom infuzijom, a namenjena je lečenju vrste raka poznate kao multipli mijelom.

U istraživanju su učestvovala samo četiri pacijenta, ali su svi pokazali izvanredan odgovor na terapiju, bez znakova prisustva raka nakon lečenja.

"Kad smo videli te rezultate, pomislili smo: 'Ovo je neverovatno!' Odmah smo ih nazvali", kaže Džejk Van Narden, direktor korporativnog razvoja Lilija i glavni čovek zadužen za akvizicije.

U roku od četiri meseca Lili je postigao dogovor o preuzimanju Kelonije za početnih 3,25 milijardi dolara, uz mogućnost da ukupna vrednost transakcije dostigne čak sedam milijardi dolara ako lek ostvari određene kliničke i komercijalne ciljeve.

Prema podacima baze rizičnog kapitala Pičbuk (PitchBook), startap je prethodno prikupio 58 miliona dolara finansiranja, a njegova vrednost prilikom poslednjeg kruga finansiranja 2022. godine bila je procenjena na 104 miliona dolara.

Lečenje poremećaja u spavanju

"Koliko ljudi poznajemo koji imaju problema sa spavanjem? Svi poznajemo nekoga. To je ogroman problem, a pri tome dovodi i do drugih bolesti. Uzrokuje probleme sa mentalnim zdravljem. Dodatno pogoršava stanja poput demencije i poteškoća sa pamćenjem i razmišljanjem. ADHD i drugi problemi u ponašanju često su podstaknuti poremećajima ritma spavanja", kaže Riks.

"Zato je to izuzetno zanimljivo područje. A činjenica da je tržište lekova za spavanje relativno malo nas ne odbija. Upravo suprotno, to nas privlači."

Psihodelici su još jedno novo područje na koje se kompanija usmerava.

U julu je Lili objavio nameru preuzimanja njujorške kompanije Atai Bekli (AtaiBeckley), koja razvija psihodelične lekove, za početnih 2,8 milijardi dolara, uz mogućnost dodatne milijarde dolara plaćanja po ostvarenju određenih ciljeva.

Atai Bekli razvija sprej za nos namenjen lečenju depresije otporne na postojeće terapije, koji se trenutno nalazi u trećoj fazi kliničkih ispitivanja.

Lilijev potez sledi nakon što je FDA 2019. godine odobrila Spravato, sprej za nos kompanije Džonson i Džonson (Johnson & Johnson), razvijen na bazi ketamina i takođe namenjen lečenju depresije.

"Mislim da svi u područje psihodelika ulaze sa određenim predrasudama zbog reputacije koju te supstance imaju", kaže Van Narden, Lilijev glavni stručnjak za akvizicije.

Ali kada su Lilijevi istraživači detaljnije analizirali to područje, nisu pronašli samo priče o ljudima koji putuju u klinike u Meksiku kako bi primili neregulisane verzije tih lekova, već i pozitivne rezultate ranih kliničkih ispitivanja Atai Beklijevog leka.

"Društvena percepcija tih lekova se menja", kaže Van Narden.

"Pre 20 godina to područje smatralo se svojevrsnim nadrilekarstvom koje se odvija daleko od očiju javnosti. Mislim da to danas više nije slučaj. Ovo je legitimno područje medicine, bez ikakve sumnje. I verujem da su psihijatri izuzetno uzbuđeni zbog njegovog potencijala."

Alchajmerova bolest

U sedištu Eli Lilija u Indijanapolisu, krajem avgusta, Endru Adams, potpredsednik kompanije zadužen za otkrivanje novih molekula, pokazuje jednu od istraživačkih laboratorija.

Nekoliko naučnika u laboratorijskim mantilima i zaštitnim naočarima intenzivno radi na razvoju novih lekova za neurodegenerativne bolesti.

Lili već približno 35 godina neumorno radi na razvoju terapija za Alchajmerovu bolest. Reč je o području sa ogromnom medicinskom potrebom, ali i potencijalno ogromnom tržištu. Više od 55 miliona ljudi širom sveta boluje od Alchajmerove bolesti ili nekog drugog oblika demencije, a očekuje se da će taj broj do 2030. godine porasti na 78 miliona.

Međutim, pokušaji razvoja efikasnih lekova do sada su se uglavnom završavali neuspehom.

Lilijev lek Kisunla, odobren 2024. godine, usmeren je na usporavanje napredovanja bolesti delovanjem na amiloidne plakove i tek je drugi značajan lek te vrste dostupan na tržištu. Njegova godišnja prodaja sada se približava iznosu od 500 miliona dolara, a analitičari očekuju da će postati blokbaster, odnosno lek sa godišnjom prodajom većom od milijardu dolara.

U laboratoriji Lilijevi naučnici istražuju načine delovanja na protein poznat kao tau, koji kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću stvara abnormalne nakupine i zapetljane strukture. Adams objašnjava da je tau izuzetno zahtevna terapijska meta jer se nalazi unutar neurona, zbog čega je do njega teško dopreti lekovima.

Prošlog leta Lili i njegov razvojni partner Roš (Roche) dobili su odobrenje FDA za krvni test kojim može da se otkrije modifikovani oblik proteina tau, koji služi kao biomarker bolesti.

To je povećalo nade u mogućnost ranijeg dijagnostikovanja Alchajmerove bolesti.

"Mislim da možemo iz temelja da promenimo ono što znači stariti", kaže Den Skovronski, Lilijev glavni direktor za nauku i razvoj proizvoda.

"Možda možemo da stvorimo svet u kojem se više nećemo bojati Alchajmerove bolesti."

Potpuni zaokret u onkologiji

Godine 2020, nakon što je već nekoliko godina bio na čelu kompanije, Riks je detaljnije analizirao Lilijevo onkološko odeljenje.

Rezultati nisu bili zadovoljavajući. Uprkos velikim ulaganjima u istraživanje i razvoj, odeljenje je u proseku razvijalo samo jedan zaista uspešan lek svakih deset godina. Riks je zato zatražio od Van Nardena, koji se Liliju pridružio nakon preuzimanja jedne kompanije za razvoj onkoloških lekova 2019. godine, da osmisli šta treba da se promeni.

"Prekinuli smo gotovo sve projekte u postojećem razvojnom portfoliju", priseća se Van Narden, "i krenuli ispočetka."

Danas Lilijev razvojni portfolio u onkologiji uključuje devet molekula u trećoj fazi kliničkih ispitivanja, namenjenih lečenju šest različitih vrsta raka, uključujući rak dojke i rak pluća.

Uz njih, desetine dodatnih kandidata nalaze se u ranijim fazama kliničkih istraživanja.

"Tokom sledećih 12 meseci verovatno ćemo dobiti rezultate kasnih faza kliničkih ispitivanja za sedam novih lekova, u različitim vremenskim periodima", kaže Van Narden.

(Ubrzanje.rs/Forbes)