Kakvo je stanje na hrvatskom tržištu startapa i da li imaju i trećeg "jednoroga"? Investicije pale s milijarde

Foto: Shutterstock

• Postoje oprečne ocene u vezi s tim da li je Hrvatska već dobila trećeg jednoroga

• Stručnjaci navode da je to stvar ličnog tumačenja pojma

• Predstavnici tamošnjeg startap ekosistema veruju da konačno "staju na noge"

Hrvatski startapi beleže najveći rast vrednosti poslednjih pet godina u celoj Evropi. Taj rast, prema proračunima analitičke kompanije Dealroom u 2023. godini je bio 7,4 puta veći u odnosu na 2019. godinu. U ostalim zemljama srednje i istočne Evrope (CEE) vrednost startapa u proseku je rasla 2,4 puta, a na evropskom nivou 2,1 puta.

S vrednošću od 6 milijardi evra domaća startap scena, i u turbulentnoj godini kakva je bila prošla, uspela je da naraste, piše Poslovni.hr. Nedavno objavljena analiza Dealrooma o startap ekosistemu u srednjoj i istočnoj Evropi daje još jedan vrlo pozitivan pokazatelj za Hrvatsku – pokazuje da hrvatski startapi koji su primili investiciju veću od milion evra na evropskom nivou imaju najveću šansu da postanu jednorozi – 7,1 posto prema 3,2 posto u zemljama CEE-a i 2,1 posto u Evropi.

Taj izveštaj pokazuje da se domaći startap ekosistem dobro razvija. Ipak, u prošloj su godini doživeli potop investicija venčer kapitala. One su s 1,1 milijardi evra u 2021. godini, pa na oko 900 miliona evra u 2022. godini, pale na nešto manje od 100 miliona evra u 2023, otkriva Mirna Marović, direktor VentureXchangea i predsednica Hrvatske Private Equity i Venture Capital Asocijacije (CVCA).

Marović napominje i da je procenu napravila grupa istraživača za Startap Report, kvartalni magazin specijalizovan za startape, čiji je i ona deo.

"Dve godine, 2021. i 2022, bile su zlatne godine venčer kapitala. No sve se okrenulo 2023. godine porastom inflacije, višim kamatnim stopama te padom vrednosti tehnoloških kompanija na berzama. Potop i sušno razdoblje globalno je počelo u drugoj polovini 2022. godine, ali Hrvatsku je zahvatilo tek u poslednjem kvartalu 2022", objašnjava Mirna Marović.

Pad investicija dogodio se i na svetskom nivou, pa i u zemljama srednje i istočne Evrope. Analiza Dealrooma pokazuje da su VC ulaganja u regionu u 2023. iznosila 2,1 milijardi evra, što je smanjenje od 63 odsto u odnosu na 2022. U Hrvatskoj je, doduše, taj pad mnogo značajniji.

Analiza koja pokazuje ukupan iznos investicija u zemljama srednje i istočne Evrope, a ne po pojedinim zemljama, otkriva i da nijedan hrvatski grad nije u top 10 habova u regionu po iznosima VC ulaganja. Rizičnom kapitalu najprivlačniji su estonski Talin i litvanski Viljnus.

Takođe, padom investicija najpogođeniji su bili startapi u fazi rasta i zreloj fazi razvoja, oni kojima je bila potrebna investicija veća od 15 miliona evra. Retke su bile i prodaje i akvizicije, odnosno izlasci.

Doduše, Hrvatska je prošle godine zabeležila dve važne i velike prodaje. U prvoj polovini 2023. Photomath Damira Sabola kupio je Google, a Amodo, InsureTech startap, prodat je najjačem svetskom igraču na polju telematike – američkoj kompaniji Cambridge Mobile Telematics (CMT). Iznosi nisu otkriveni, ali spekulsalo se s 500, te 50 miliona evra.

Britansko ulaganje 2022.

Ovi "exiti", ali i oni kojima smo svedočili poslednje dve do četiri godine, "daju pozitivan trend, te pokazuju da se u Hrvatskoj može uspeti i napraviti ozbiljan posao", navodi Filip Stipančić, suosnivač Smiona.

"Ovo je važno zbog motivacije i ohrabrenja, a onda i zato što su osnivači koji su uspešno prodali svoje kompanije stvorili mnogo znanja osnivanjem novih startapa, ali postali i značajni investitori."

Prema Dealroomu, Hrvatska je prošle godine dobila i još jednog, trećeg, jednoroga – kladionice SuperSport. S klasifikacijom njihovih analitičara ne slažu se Marović i Stipančić. Prema Dealroomu, naime, transakcijom s kraja 2022, kojom je britanska kladioničarska kompanija Entaina uložila 920 miliona evra u 75-postotni udeo SuperSporta, ova kladioničarska kompanija prešla je vrednost od milijardu dolara. Ali sagovornici hrvatskog portala SuperSport ne smatraju jednorogom.

"Cela teorija i definicija samog startapa i jednoroga u velikoj je meri stvar tumačenja. Ako na jednoroga gledamo samo kao na kompaniju čija je vrednost premašila milijardu dolara, onda SuperSport udovoljava tim kriterijumima. Ali pitanje je možemo li na SuperSport gledati kao na startap", kaže Stipančić.

Mirna Marović pak ističe da SuperSport nije tipična venčer kapital transakcija, kao niti tipična transakcija koja bi mogla potpasti pod definiciju jednoroga.

Zato kao vrlo važnu investiciju u 2023. navodi onu u Cognisma u koji je uloženo 60 miliona evra. Cognism, koji kao i 35 posto, dakle trećina domaćih startapa, sedište ima izvan Hrvatske, Dealroom, uz ReversingLabs i Fonou, navodi kao kompaniju čija je vrednost veća od 200 miliona evra i koja, prema tome, ima najveći potencijal da bude sledeći hrvatski jednorog.

Hoćemo li novog jednoroga dobiti ove godine? Možda. Ova bi godina, smatra Marović, trebalo da bude mnogo bolja od prošle, ali ipak ne kao rekordne 2021. i 2022.

Vidljivi pozitivni trendovi

"Pozitivne su trendovi već vidljivi i to zbog tri stvari. Prvi je činjenica da privatni kapital, uključujući i venčer kapital fondove, leži na tzv. dry powder-u, tj. prikupljenom kapitalu od krajnjih ulagača, a koji će, nadamo se, ove godine biti investiran. Takođe, investitori bi trebalo da budu raspoloženiji za ulaganja, jer su evaluacije sada na bitno nižim i realnijim razinama, a i kamatne stope počinju da padaju", ističe Marović.

Ulagačima su, pokazuje analiza Dealrooma, i dalje najzanimljiviji startapi koji razvijaju softver. Lani su investicije značajno pale u finteche, no oni bi ove godine, smatra Marović, ponovno, mogle porasti, kao i ulaganja u zelenu tranziciju.

(Ubrzanje.rs)