"Naših 800 startapa vrede milijardu evra": Ministarka nauke otkriva zašto je bitno prisustvo Srbije u Lisabonu

Foto: Zoran Petrović/Nitra

• Na Veb samitu u Lisabonu Srbija je veliko ime, ocenjuje ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

• Kaže da je favorite među startapima teško odrediti, te da su pravila igre drugačija nego u poslovanju "običnih" kompanija

• Država je, dodaje, ključna za razvoj startap ekosistema

U okviru srpske delegacije na Veb samitu u Lisabonu (Web Summit Lisbon) boravila je i ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović. Govorila je na nekoliko panela, učestvovala u predstavljanju startapa na Srpskom ostrvu i nacionalnom štandu, lično testirajući njihove proizvode i usluge, a po rečima nekih od osnivača startapa, dovodila i predstavnike vlada drugih zemalja kako bi i njima prezentovali svoje ideje. U intervjuu za Ubrzanje.rs govorila je o rastu srpskog startap ekosistema, sa ukupnom vrednošću oko milijardu evra, te da četvrtina startapa posebno vredi po milion. Istkala je važnost podrške države i organizacija i govorila o ciljevima - unovčavanju biznis ideja, profilisanje zemlje mesta za tehnološki razvoj i o možda neobičnim pravilima za uspeh.

• Bili ste na samitu prošle godine kao gost. Ove godine dolazite kao ministar države koja ima svoj nacionalni štand sa oko 60 startapa, koji čekaju da budu primećeni i da sklope značajna poznanstva. Kakva su Vaša očekivanja?

Veb samit je zaista najveće evropsko, a jedno od najvećih svetskih okupljanja, u oblasti IT industrije i startapa. U proseku, svake godine oko 70.000 ljudi prođe kroz ovaj samit. Tu su i velike kompanije koje takođe gledaju šta se dešava u tom svetu inovacija i nekad su spremne da investiraju. Ove godine rekordan broj ljudi iz Srbije, više od 350, nalazi se ovde na Veb samitu, i mi smo treća zemlja ovde po brojnosti, iza SAD i Nemačke, što govori o tome da je nama i kao državi startap ekosistem izuzetno važan. Zahvaljujući podršci Privredne komore Srbije (PKS), na našem štandu - na Srpskom ostrvu, a kažemo, možda će iduće godine već biti kontinent ako dovedemo i čitav region ovde - 24 kompanije imaju stalnu postavku i šansu da u ovim danima predstave svoje nove proizvode i usluge.

Foto: Zoran Petrović / Nitra

Naš startap ekosistem raste 20-30 odsto na godišnjem nivou, i raste i vrednost. Trenutna vrednost im je oko milijardu evra i broji oko 800 startapa i oni će i dalje rasti. Međutim, imamo 25 odsto kompanija koje imaju vrednost oko milion evra i naša je ideja da te kompanije izađu i na globalno tržište, pre svega evropsko, a nadamo se u budućnosti i američko. Njihova vrednost se povećava tako što pronalaze investitore koji u njih veruju i ulažu u sledeću rundu da bi im vrednost porasla na 10 miliona evra ili više. To nam je plan, da u godinama koje dolaze povećavamo ukupnu novčanu vrednost naših startapa, samim tim jačamo startap zajednicu i Srbiju kao mesto sa snažnim startap ekosistemom. To je vrlo bitno, da i država i organizacije, kao što su Privredna komora Srbije i Fond za inovacionu delatnost podržavaju naše startape. Internacionalizacija nešto na čemu mora da se radi i to je jedini način da naš startap ekosistem pređe granice i postane deo globalnog startap sistema.

• A da li je neki od tih startapa sa vrednošću od milion evra danas ovde?

Da. Tu su kompanije koje su s jedne strane prošle pripremu od strane PKS, da se obuče kako da prezentuju svoje ideje na ovom samitu, a s druge strane imamo kompanije koje su prošle kroz program Katapult Fonda za inovacionu delatnost, koji predstavlja program za ubrzani razvoj startapa. Svi su oni ovde, pretpostavljam da se nalaze u različitim halama ovog fantastičnog događaja i da traže sebi slične - kompanije od kojih mogu nešto da nauče, sa kojima mogu da se povežu i da koriste šansu da se predstave.

• Šta mislite, na koji način treba pristupiti ovom događaju? Da li kao "sad ili nikad" ili malo relaksiranije sa stavom da je ovo dobra prilika, ali da će biti i drugih?

Ljudi koji su osnivači i rade u startapima imaju jednu specifičnu, drugačiju dinamiku u odnosu na klasične kompanije. Oni svaku priliku vide kao sad ili nikad. To je nešto što omogućava da startap kompanije, za razliku od klasičnih kompanija, ukoliko uspeju, dožive neverovatno brz rast vrednosti, baš eksponencijalni. Postoje kompanije koje su u roku 5-7 godina, neke čak i kraće, dostigle vrednost jednoroga, odnosno milijardu dolara. To se ne dešava u klasičnim kompanijama i u klasičnom poslovanju. Samim tim, to su ljudi koji su u svakom momentu spremni da se bore do kraja za svoju ideju i da dobiju dodatno finansiranje.

• Kako Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, uopšte država, može da pomogne razvoju startap ekosistema?

Država je naravno u svim zemljama, pa i u Srbiji, ključna za razvoj ekosistema i to na više nivoa. Prvo kroz zakonske okvire, koje omogućavaju da se startap kompanija prepozna kao legitimna kompanija, kroz različite poreske olakšice za druge privatne investitore koji ulažu u startap kompanije, kroz poreske olakšice za sve kompanije koje se bave istraživanjem i razvojem i to su poreske olakšice na nivou kompanije, ali i na nivou individualnih plata samih zaposlenih koji rade u tim oblastima. Znači, kreirate jedan pravni okvir za dobro poslovanje startapa. Naravno, ekonomija takođe mora da bude razvijena, mora da raste kako bi mogla da podrži startap ekosistem.

Druga stvar je infrastrukura, od 2015, a posebno od 2020. Srbija je izgradila četiri naučno-tehnološka parka: u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Nišu. To su mesta gde startap kompanije na neki način počinju svoj razvoj, zato što im NTP obezbeđuje mentorsku podršku, jer one moraju da uče jedan novi vid poslovanja. Često su to ljudi koji ne znaju dovoljno o poslovanju, i treba da nauče kako se pravi biznis model, kako se pristupa tržištu, kako se bave marketingom, kako prodaju svoj proizvod, kome će da ga prodaju... Takođe NTP su mesta gde finansijski svet dolazi i gleda šta imaju od proizvoda, kakve startape ima i eventualno organizuje neka ulaganja.

Što se trećeg nivoa tiče, mi smo osnovali Fond za inovacionu delatnost, čija je primarna uloga da pruži finansijsku i mentorsku podršku startapima, od toga da finansira neke dobre ideje, koje tek treba da se materijalizuju u proizvod ili neku uslugu, do toga da finansira osnivanje startapa, prve godine razvoja startapa, a zatim omogućava da kroz različite programe startapi dobiju mnogo ozbiljnije znanje i da ih pripreme da izađu na regionalno, evropsko i globalno tržište. To jeste dug proces i startapima u tim fazama treba velika pomoć i podrška. I tu je velika uloga države, koja kroz različite mehanizme omogućava da startapi dobiju svoju pravu šansu.

• Nitra je osnovala Fond za inovacionu delatnost, ali su oni sada samostalna institucija?

Oni funkcionišu pod Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija (skraćeno NITRA), ali je to nezavisni pravni entitet.

• S obzirom na to da ste ovde predstavnik ministarstva, u čijem su fokusu, čini se, upravo NTP, izgradnja BIO4 kampusa i uopšte biotehnologija kao tema, šta je to što Vama ovde najviše privlači pažnju?

Vrlo je interesantno svake godine doći i videti u kom se pravcu razvija globalna internet zajednica. Sada imamo nove tehnologije, kao što je veštačka inteligencija, i vidim da i ovde sve veći broj startapa razvija ili primenjuje veštačku inteligenciju za neke svoje proizvode i usluge. To je vrlo bitno, kao i u nauci, da pratite trendove i da vidite šta se dešava se dešava na globalnom tržištu. To vam je na neki način i dobar indikator, u šta su spremni da ulože različiti fondovi preduzetničkog kapitala, biznis anđeli, neki drugi finansjski fondovi, i zato je bitno ovo prisustvo Srbije. Prvo da pokažemo da je Srbija i te kako igrač na evropskom nivou, a da želi da postane ozbiljniji igrač i na globalnom. Mislim da je ovo ostrvo - ogroman štand koji predstavlja mesto gde naših 60 kompanija prikazuje svoje proizvode - dobra prilika za privatni sektor, pre svega za startape, ali, evo, u ovoj sali i Srbija nekako ima veliko ime i veliku zastupljenost. Skrećete pažnju na državu. U startapima se zapošljavaju mladi ljudi, obrazovani, koji ostaju u svojoj zemlji, a opet imaju šansu da grade svetsku karijeru u okruženju sličnom evropskom.

• Da li se možda među prisutnim predstavnicima vlada zemalja već ističu imena favorita?

Možete da kažete da je neka kompanija favorit iz vašeg ugla, međutim, neka druga je bolje predstavila svoj proizvod i dobila veće investiranje. Tu postoje neka pravila koja možda nama nisu logična u odnosu na klasična poslovanja i klasične kompanije, zato što govorimo uvek o visokorizičnim kompanijama i zato postoje određeni finansijski mehanizmi, kao što su VC fondovi, odnosno fondovi rizičnog ili preduzetničkog kapitala, u kojima ljudi investiraju znajući da poprilično rizikuju s nekim startapom. Ali što je rizik veći, to je i mogućnost, ukoliko on uspe, zarade mnogo veća. To je jedna drugačija ekonomija koja se razvila u poslednjih 20, 30 godina na globalnom nivou i ona ima sasvim drugačija pravila.

(Ubrzanje.rs)