Kinezi razvili čip koji obolelima "daje glas", radi uz pomoć misli: Država gura kompanije da bi prestigla SAD

Tržište moždane tehnologije je prošle godine vredelo približno 2,6 milijardi dolara, a do 2034. godine, prema nekim procenama, moglo bi da poraste na 12,4 milijarde dolara. U javnosti najpoznatija kompanija iz ove oblasti je Neuralink, u vlasništvu Ilona Maska, ali nije jedina. Slično uspešna kompanija Synchron dobila je finansijsku podršku Džefa Bezosa i Bila Gejtsa. Obe kompanije već testiraju svoje moždane implante i na ljudima. Neuralink je probno ugradio implante već kod pet ljudi, dok je Synchron to učinio kod čak deset.

Sa američkim kompanijama na ovom polju takmiče se i Kinezi. Na tamošnjem Institutu za istraživanje mozga (CIRB) osnovano je startap NeuCyber, koje svoje implante, velike koliko novčić, testira na ljudima. Njihov implant beinao-1 već su ugradili kod pet ljudi, a direktor instituta Luo Minmin kaže da nameravaju u narednoj godini da ugrade 50 do 100 takvih implanta.

Bolnica s ALS-om počela da "govori"

Pre nekoliko meseci prvi put su javno demonstrirali šta njihovi implanti mogu. Pacijentkinja sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS), stara 67 godina, pre zahvata bila je zatvorena u svom svetu. Bila je svesna, ali nije mogla da se izražava. Uz pomoć implanta sada može da formira jednostavne rečenice i da ih preko sistema deli sa okolinom.

Nove mogućnosti komunikacije, navodno, oduševile su i druge pacijente sa implantima. Direktor instituta kaže da su zatrpani molbama za učešće u testiranju čipova, što bi trebalo da pokazuje veliku potražnju za ovakvim tehnologijama.

Različiti pristupi

Kod ovakvih interfejsa između mozga i računara uvek postoji i određeni stepen rizika. Zato naučnici proučavaju različite pristupe kako bi postigli najbolje rezultate uz što manji rizik.

Neuralink i Synchron svoje čipove ugrađuju u tvrdu moždanu opnu, spoljašnji sloj tkiva koji pokriva i štiti mozak i kičmenu moždinu. Kineski NeuCyber svoje čipove, međutim, ugrađuje iznad tog sloja, što je bezbednije. Ipak, iznenađujuće je što se kroz taj sloj tkiva dobija dovoljno signala za dekodiranje specifičnih reči.

Uspeh kineskih visokotehnoloških kompanija u trci sa američkim trenutno je glavni cilj kineske vlade. Kineski lider Si Đinping već dugo nastoji da svoju zemlju pretvori u naučnu i ekonomsku velesilu. U martu su državni mediji preneli njegove reči da je tehnološka industrija dospela u "prvi plan" i postala "glavno bojište" globalnog nadmetanja.

(Ubrzanje.rs/Dnevnik.si)