"I kanap i čekić i veštačka inteligencija": Stručnjaci o tome da li đaci treba da koriste popularni ChatGPT

Foto: Shutterstock, Youtube/Gradska Opstina Zemun, Nikola Anđić, Telegraf, Pixabay

• Veruje se da će korišćenje veštačke inteligencije u obrazovanju ostaviti dovoljno vremena nastavniku da se posveti vaspitnom radu

• Takođe se veruje da su neki od učenika već nadmašili predavače u poznavanju tehnologije

• Inovacije, ocenjuju sagovornici Ubrzanja, traže da se njima dobro upravlja 

U školama u Srbiji veštačka inteligencija već nalazi svoju primenu. O tome svedoče učenici koji samoinicijativno ili da zahtev nastavnika koriste alate poput popularnog Čet Dži-Pi-TI-ja (ChatGPT) u pisanju domaćih zadataka, na primer. Po oceni direktora Osnovne škole "Gornja Varoš" u Zemunu Ilije Mirovića, reč je o "izletima" pojedinaca koji prednjače.

"Samoinicijativa nekih nastavnika i nekih učenika će uvek postojati u bilo čemu. Tako verovatno i u ovome", kaže Mirović u razgovoru za Ubrzanje.rs.

Ipak dodaje da je veliki izazov ovo pitanje rešiti sistemski, te da odluku o korišćenju veštčke inteligencije u srpskom obrazovanju mora da prati i adekvatna opremljenost obrazovnih ustanova, ali i kadrovi koji će taj novi način rada razvijati.

Drugi sagovornik Ubrzanja dekan Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača u Beogradu Danimir Mandić ocenjuje da treba razvijati digitalne kompentencije kod učenika, te da veštačka inteligencija može da pomogne vraćanju vaspitnog rada u škole.

To znači da se veštačka inteligencija, kako nam je objasnio, koristi za saznavanje činjenica, a da se nastavnik posveti razvijanju kritičkog mišljenja, kreativnih potencijala, sposobnosti druženja, međusobne saradnje, altruizma i razvijanju vrednosnih stavova.

I kanap i čekić i veštačka inteligencija

Dvojica sagovornika temu sagledavaju iz različitih uglova, pri čemu se obojica zalažu za tehnološki napredak.

"Sve može da se koristi kao pomoć pri učenju. I kanap i čekić, a kamoli veštačka inteligencija, samo na pravi način. Tu postoji opasnost koja se dešava sa mobilnim telefonima, kompjuterima, internetom i tako dalje. Đaci to koriste na drugačiji način, ne za ono što im treba.

Ilija Mirović / Foto: Wikimedia/Ljiljana Sundać, Youtube/Gradska Opstina Zemun

Polovina njih je prevazišla nastavnike u poznavanju tehnologije, tako da to mogu da zloupotrebe", kaže Mirović uz podećanje na svoj raniji stav iz vremena dok je još bio nastavnik, da učenicima dozvoljava da koriste digitron ukoliko ga ubede da znaju da računaju, te da takvom učeniku sprava pomaže samo da bude brži, pa da odatle vidi i smisao u korišćenju veštačke inteligencije u nastavi.

Ističe brigu za kadrove koji bi se mogli uhvatiti u koštac sa generacijama koje odrastaju u eri tehnološkog napretka.

"Bojim se da mi nećemo imati kadrove koji će to podržati. Znate koliko malo ljudi upisuju fakultete vezane za obrazovanje kao što su matematika i fizika? Vrlo malo. Ispod punog broja", kaže uz ocenu da i oni malobrojni koji se odluče na taj korak ne postaju pedagozi.

Kaže i da sa 35 godina rada, od čega i deo kao nastavnik Matematičke gimnazije u Beogradu, još uvek nema formirano mišljenje na temu.

"Ja sam ljubitelj naučne fantastike i o ovome je bilo reči pre 30 godina, ali mislim da je mnogo dalje otišlo nego što smo mi tad sanjali. Malo sam zabrinut kako će to da se uključi u obrazovanje. Inače sam uvek za tehnologiju i napredak", ističe.

Pomoć u razvijanju kritičkog mišljenja

Navodeći konkretan primer toga kako bi se veštačka inteligencija mogla koristiti u obrazovanju, tako da bude pomoć učenju, a da doprinosi razvoju željenih veština, Mandić otvara mogućnost korišćenja poznatih alata.

"Ako nastavnik kaže: 'Odgovorite na sledeća pitanja koristeći Čet Dži-Pi-Ti ili Majkrosoft Kopilot (Copilot) ili Gugl Džeminaj (Gemini), dakle neku od veštačkih inteligencija, a zatim uporedite informacije koje ste dobili od veštačke inteligencije sa informacijama koje imate u udžbenicima, pa napravite jedan kritički osvrt prema tim informacijama', to bi podrazumevalo, dakle, da oni istražuju, da prave komparativnu analizu, da razvijaju sposobnost učenja - kako se uči, kako se misli, tj. logički zaključuje, a samim tim, razvijamo kod njih i kritičko mišljenje, što nam je veoma značajno", navodi sagovornik.

Dodaje da nema pravog odgovora o odgovarajućem uzrastu za početak korišćenja veštačke inteligencije u učenju, ali da veštačka inteligencija ima jednu značajnu specifičnost.

"Veštačkoj inteligenciji možete da kažete: 'Objasni mi isti pojam kao da sam dete od šest godina ili dete od 15 ili na ekspertski način'. Dakle, neverovatno je kako se prilagođava uzrastu".

Danimir Mandić / Foto: Nikola Anđić

U vezi sa načinom na koji bi mogla osloboditi vreme nastavniku za bavljenje vaspitnim radom, koje je, ističe u vrhu prioriteta Unicefa, takođe daje konkretan primer.

"Kako se vrši kruženje vode u prirodi? Mi možemo od veštačke inteligencije da zatražimo da odgovori na to pitanje, da se prikaže čak animacijom ili sekvencom filma, gde se na očigledan način vidi kako se taj proces obavlja, da dete isto to pročita u udžbenicima i da onda zajedno sa ostalim učenicima i sa nastavnikom prodiskutuje o tome.

Ideja je da časovi, nastava, ono što se odvija u školi bude što više interaktivno, da deca što više razgovaraju, a da do novih informacija dolaze korišćenjem različitih izvora. I pomoću veštačke inteligencije i multimedije i softvera i 3D simulacija i svih savremenih obrazovnih tehnologija, koje će na očigledniji način da im prikažu sve ono što je apstraktno", objašnjava.

Pogled u budućnost

Kao konsultant Unicefa i član međunarodnog društva International Neural Network Society, gde se eksperimentiše u vezi sa korišćenjem veštačke inteligencije u raznim sferama, ističe da se "otišlo mnogo daleko", te da je ono što vidimo tek podnožje piramide u korišćenju veštačke inteligencije.

Takođe, ističe opštu ocenu da će svi fakultetski obrazovani pojedinci u budućnosti koristiti veštačku inteligenciju u svakodnevnom životu.

Napominje i da je neophodno u predstojećim godinama utvrditi etičke principe i pravila korišćenja veštačke inteligencije.

"Kako bi civilizacija od nje imala koristi, a ne sutra da mi uslovno rečeno postanemo njene sluge", opominje dodajući da je razvoj i vekovima unazad bio predmet spora, te da se i tada javljao strah da će ugroziti čovečanstvo, ali da se to nije desilo ni sa otkrićem struje, ni razvojem mašina.

(Ubrzanje.rs)