"Ljudi danas žive dvaput duže nego u 19. veku, to je trend": Hoće li veštačka inteligencija pauzirati starenje

• Prosečan životni vek početkom XIX veka u SAD bio je 40 godina, danas je dvostruko duži

• Neki AI stručnjaci veruju da će "komprimovani" XXI vek omogućiti dalje produženje ljudskog života

• Ima i onih koji tvrde da ne postoji naučno utemeljenje za takve tvrdnje 

U poslednjih 200 godina ljudska vrsta svedočila je pravoj revoluciji dugovečnosti. Početkom 19. veka, prosečan životni vek u Sjedinjenim Američkim Državama bio je tek oko 40 godina. Danas, zahvaljujući modernoj medicini i znatno smanjenoj smrtnosti novorođenčadi, ljudi u proseku žive gotovo dvostruko duže. Međutim, čini se da najveći skok tek dolazi – i to uz pomoć veštačke inteligencije (AI).

Jedan od najglasnijih zagovornika te ideje je Dario Amodei, direktor kompanije Antropik (Anthropic) iz San Franciska (SAD). Tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u januaru 2025. godine, Amodei je izjavio da bi AI mogla udvostručiti ljudski životni vek u roku od samo pet godina. Iako to zvuči neverovatno, on tvrdi da je reč o nastavku trenda koji je već viđen u 20. veku.

U blogu objavljenom u oktobru 2024. godine, Amodei je naveo: "To možda zvuči radikalno, ali životni vek se već gotovo udvostručio u 20. veku (s ~40 na ~75 godina), pa je sasvim 'u trendu' da se u 'komprimovanom 21. veku' udvostruči ponovo, na 150".

Dodao je da već postoje lekovi koji produžavaju život pacovima za 25 do 50 procenata bez ozbiljnih nuspojava, kao i da neka bića, poput određenih vrsta kornjača, već prirodno žive više od 200 godina.

Pauziranje starenja

Ideja koju Amodei promoviše uključuje koncept "brzine oslobađanja od starenja" (engl. longevity escape velocity), odnosno biološke tačke u kojoj bi ljudi mogli sami birati koliko žele da žive. Iako priznaje da još nije jasno da li je to uopšte biološki moguće, veruje da će AI omogućiti brz napredak ka tom cilju.

Slične optimistične prognoze ima i futurista Rej Kurcvejl, poznat po predviđanjima o tehnološkoj singularnosti. On smatra da će veštačka inteligencija do 2032. godine moći da "pauzira starenje", koristeći nanorobote koji popravljaju ćelije i ciljno isporučuju lekove, kao i mogućim skladištenjem ljudskog uma u digitalni oblak – iako naučnici još uvek ne razumeju dovoljno o samom mozgu da bi to bilo izvodljivo.

Tehnološka obećanja su velika, ali naučna zajednica poziva na oprez. Epidemiolog i biostatističar Si Džej Olšanski sa Univerziteta Ilinois u Čikagu skeptičan je prema tvrdnjama da AI može promeniti samu biologiju starenja. U isto vreme kada je Amodei objavio svoj optimistični blog, Olšanski je objavio studiju u kojoj tvrdi da za takve tvrdnje ne postoji verodostojna naučna osnova.

Tu ima previše šarlatana

"Proces starenja trenutno je nepromenljiv – iako naučnici intenzivno rade na tome da ga modulišu. Teret dokaza je na naučnicima iz oblasti veštačke inteligencije – moraju pokazati da mogu uticati na ljudsku biologiju. I ja mogu tvrditi da limunova voda produžava život na 150 godina, ali to i dalje nije naučni dokaz", napisao je Olšanski u izjavi za medije.

On posebno naglašava da bi, čak i ako AI tehnologija zaista produži život, trebalo da prođu decenije – ili čitav vek – da se njena efikasnost potvrdi. Drugim rečima, nećemo brzo saznati da li je bilo koja predložena metoda zaista uspela da produži ljudski vek na 150 godina.

Pored toga, treba razlikovati produženje životnog veka od produženja zdravog perioda života (engl. healthspan). AI već pokazuje ogroman potencijal u ranom otkrivanju raka, razvoju lekova i personalizovanoj terapiji, ali za sada nijedna tehnologija nije dokazano produžila biološki maksimum ljudskog života.

U konačnici, iako se veštačka inteligencija sve češće opisuje kao revolucija ravna otkriću interneta ili mapiranju ljudskog genoma, naučna zajednica traži čvrste dokaze.

"U ovom trenutku, AI je samo popularna fraza bez stvarnih rezultata u pogledu dugovečnosti. Ili radimo nauku, ili ne. A nažalost, ovo područje privlači previše šarlatana", zaključuje Olšanski.

(Ubrzanje.rs/Dnevno.hr)